Odluka o izgradnji groblja za nemačke vojnike poginule u Crnoj Gori izaziva oprečna reagovanja (2). Podgorica nije pokazala želju da se obeleže humke pobijenih 1945. u Pohorju
Sporazum o održavanju nemačkog groblja u Crnoj Gori, koji je usledio posle posete ministra inostranih poslova Nemačke Gvida Vestervelea, aktuelizovao je jednu novu-staru priču. Crnogorska država do sada ni na koji način nije pokazala interes da se obeleže grobnice u Sloveniji, znanim i neznanim, u kojima počivaju zemni ostaci crnogorskih četnika, antikomunista, sveštenika, staraca, žena i dece, koji su se tog proleća poslednje godine Drugog svetskog rata našli na prostoru nekadašnje najsevernije jugoslovenske republike.
– Odavno već govorimo ono što je postignuto sporazumom s Nemačkom – da je grob oznaka civilizacije i da mrtvi nemaju ideologiju – kaže za Novosti Dušan Niklanović, predsednik Udruženja Otkrićemo istinu, koje se bavi slovenačkim grobnicama već skoro deceniju.
– Pravo na grob, najstarije od svih, evo konačno dobijaju Nemci, koji su kao okupatori umarširali u Jugoslaviju, pa dakle i u Crnu Goru, i mi to poštujemo. No, valjda po istom aršinu Crna Gora treba da obeleži grobove svojih sunarodnika, koji su neposredno po završetku rata ubijeni bez dokazane krivice, bez suđenja i prava na bilo kakvu odbranu. Lišeni su života, a i posle smrti o njima nije smelo da se govori punih šezdeset godina.
Nijedna zvanična državna institucija iz Crne Gore do sada nije pokazala nikakvo interesovanje za masovne grobnice nastale tokom krvavog proleća 1945. godine.
Ovo je više puta javno istakao dr Mitja Ferenc, koji je na čelu Državne komisije za otkrivanje grobnica u Sloveniji i profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. A upravo je veliki broj Crnogoraca stradao u Sloveniji u maju i junu 1945. Reč je o delu velikog zbega u kojem su bili pripadnici kraljevske vojske u otadžbini, sveštenici Mitropolije crnogorsko-
-primorske na čelu sa mitropolitom Joanikijem, intelektualci, običan svet, žene i deca. Zbeg je na polasku iz Crne Gore 6. decembra 1944. gidine brojao između 18.000 i 20.000 ljudi, ali su mnogi stradali na putu kroz BiH i Hrvatsku prema Sloveniji, gde su nameravali da se sastanu sa Englezima.
Mitja Ferenc, ugledni istoričar, koji se dugo već bavi ovom temom, kaže da su Crnogorci pobijeni na Pohorju, u okolini Kamnika, na Kočevskom rogu, ali i u rudniku Stari Hrastnik. Za razliku od ostalih grobnica, kojih je više od 600 širom Slovenije, rudnik Stari Hrastnik se neće istraživati jer je to nemoguće pošto su tela ubacivana u rupe duboke 20 do 30 metara, a sadamdesetih godina na tom terenu zemlja je poravnata.
– Dr Ferenc, koji je mnogo učinio na otkrivanju grobnica iz proleća i leta 1945. godine, sprovodeći u delo civilizacijsku dužnost svoju i svoje države, nažalost je u pravu – kaže dr čedo Vukmanović, član Udruženja Otkrićemo istinu, koje zajedno sa Slovencima radi na otkrivanju grobova Crnogoraca koje su partizani pobili posle završetka Drugog svetskog rata. – Naše udruženje se obratilo na oko 170 adresa, počev od državnog vrha do opštinskih struktura širom Crne Gore. Tražimo samo ono što je odavno demokratska tvorevina razvijenog sveta kome težimo. Od zvaničnih državnih institucija, međutim, nema ni najave da bi se obeležila groblja u Sloveniji. Naša bela knjiga o crnogorskom ćutanju itekako opominje.
U međuvremenu, budvansko udruženje je prikupilo imena više od 5.000 pobijenih, koja su objavljena u knjizi Pucaj, rat je završen, promovisanoj širom Crne Gore, u Beogradu i u Ljubljani.
– Svaka čast Slovencima – kaže Niklanović. – Pomogli su nam mnogo kako bismo pronašli deo grobnica stradalnika. Ne želimo revanšizam, nismo pozvani da pravimo reviziju Drugog svetskog rata, niti to hoćemo. Želimo samo da svako ima pravo na grob. I da potomci znaju gde im počivaju očevi, stričevi, dedovi…
Niklanović saopštava da su Slovenci ponudili poveći plac da se podigne adekvatno spomen-obeležje stradalima kod Kamnika.
– Vreme je da se i zvanična Crna Gora, baš sada kada se obavezala da brine o groblju nemačkih vojnika, zainteresuje kod Slovenaca za stratišta, pomogne u daljim istraživanjima i njihovom obeležavanju. Uostalom, slično onome što su uradili sami Slovenci – kaže Dušan Niklanović.
PUCAJ, RAT JE ZAVRŠEN
Živih učesnika građanskog rata gotovo da više nema, ali rovovi su ostali nezatrpani i rađaju rovove – naslednike. Iz tih rovova ne može se više reći ništa što već nije bezbroj puta rečeno, pa ipak se još poneko javi da razgrebe ranu u strahu da ne zaraste. I posle više od pola veka možemo unapred da pogodimo šta će ko reći na ovu temu – rekao je, između ostalog, Matija Bećković u knjizi Pucaj, rat je završen.
KOSTURNICA U MAJEVCU
Udruženje Otkrićemo istinu, zajedno sa ljudima iz Grblja,bavilo se grobnicama u Majevcu kod Doboja, gde su partizani u noći između 7. i 8. marta 1945. pobili 800 tifusara i ranjenika, koji su bili deo Velikog zbega preko Bosne na putu ka Sloveniji. Otkriveno je više grobova, a posmrtni ostaci su 23. oktobra prošle godine sahranjeni u kosturnicu ispred spomenika u Majevcu, koji su podigli iz svojih sredstava braća Dušan i Vlado Niklanović iz Budve. Traganje za novim grobnicama će biti nastavljeno, ali država Crna Gora ni u ovom slučaju nije se uključila u obeležavanje humki svojih sunarodnika.
PARASTOS U KAMNIčKOJ BISTRICI
Udruženje Otkrićemo istinu, kao nevladina organizacija, čini sve što je u moći da se grobnice markiraju i obeleže. Zajedno sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom organizovalo je 16. juna 2005, na 60-godišnjicu masovnih likvidacija u Sloveniji, parastos u Kamničkoj Bistrici, gde u dve grobnice počivaju ostaci više od 3.500 nasilno umorenih u proleće 1945. godine.
