Susedne zemlje

S ponosom moram informiram javnost o događajima koji su se dešavali u Gradu Splitu u periodu od 09.10.-16.10.2010 god. u ozračju, radosti, mira, kulture umjetnosti i dijaloga, svjetlosti uspješnijeg zajedništva i budućnosti Srba i Hrvata na području ne samo Grada Splita nego cijele Dalmacije !!! Naime, u tom periodu...

Gornja Radgona 27. julij 2017 Od 17. do 19. julija 2017 je na Pomurskem sejmu v Gornji Radgoni potekalo 43. strokovno ocenjevanje Vino Slovenija Gornja Radgona. Ocenjevanje, ki ima najdaljšo tradicijo med ocenjevanji kakovosti pod okriljem sejma AGRA, ima tudi sloves najpomembnejšega preverjanja kakovosti v konkurenci slovenskih vin in v kakovostni mednarodni konkurenci. Sedmič zapovrstjo ga je spremljalo ocenjevanje vin iz ekološko pridelanega grozdja,Vino Slovenija Gornja Radgona “BIO”. Na letošnji slovenski vinski olimpijadi, kot ji radi rečejo vinarji in enologi, se je pomerilo 531 vzorcev iz 6-ih držav, ki jih je v presojo neodvisnim ocenjevalcem zaupalo 170 vinarjev. Od tega je na rednem delu ocenjevanja Vino Slovenija Gornja Radgona sodelovalo 160 vinarjev iz šestih držav (Avstrija, Hrvaška, Makedonija, Slovaška, Slovenija, Srbija) s 495 vzorci. Na ocenjevanju vin iz ekološko pridelanega grozdja je dodatno sodelovalo 10 proizvajalcev s 36 vzorci iz Avstrije in Slovenije. STATI..

Budimpešta ima prelepe mostove nad Dunavom. Sabadšag hid cuven je ne po izgledu i konstrukciji, vec po zlu. Ova džinovska celicna konstrukcija koja snažno vezuje dve obale, služi nesrecnim ljubavnicima, razocaranima, depresivnima i ponajviše izgubljenima za izvršenje suludih odluka - samoubistava. Vicekonzul Radiša Grujic, domacin ekipi "Vesti" koja je...

Borba Srba u Rumuniji za "Makrin dom" traje 20 godina. Razmišljamo da pokrenemo zakonsku inicijativu da Srbija i Rumunija, u znak dobre volje, nađu načina da proglase Makrin dom i npr, zgradu Lučaferul u Vršcu kao zgrade od nacionalnog interesa, vrate ih državama i primene zakon restitucije, rekao je...

Značaj hrvatskih interesa raste u zapadnoj sferi sa njihovim uklapanjem u južnoslovensko pitanje. Osnovano je pretpostaviti da bi odmicanjem od južnoslovenskog konteksta, značaj hrvatskih interesa srazmerno opadao u očima ZapadaKako zapadne političke namere nisu uvek bile homogene - jer su zapadne sile znale biti u međusobnim sukobima najvišeg reda...

Naj­ma­nje 3.227 Sr­ba ubi­je­no je ili je umr­lo po­sle stra­vič­nih tor­tu­ra u lo­go­ri­ma na pod­ruč­ju Sre­bre­ni­ce od 1992. do 1995. go­di­ne. Zlo­či­ne i ubi­stva su iz­vr­ši­li bo­san­ski mu­sli­ma­ni. Spi­sak ni­je za­klju­čen.To je po­da­tak do ko­ga je do­šao Cen­tar za is­tra­ži­va­nje zlo­či­na nad srp­skim na­ro­dom, or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja već tri­na­est go­di­na...

Koncentracijsko taborišče Auschwitz Murska Sobota: Simpozij v spomin na romski genocid Ob Svetovnem dnevu spomina na romske žrtve holokavsta v 2. svetovni vojni – 2. avgust – bo v četrtek, 3. avgusta 2017, ob 16. uri poseben simpozij v Salonu »Murska republika« hotela Zvezda v Murski Soboti. Porrajmos – genocid nad Romi Skupaj ga pripravljajo Zveza Romov Slovenije, ki ima svoj sedež v Murski Soboti, Evropski muzej romske kulture in zgodovine v Murski Soboti, Mestna občina Murska Sobota in Ustanova dr. Šiftarjeva fundacija. Stražni stolp ob žici koncentracijskega taborišča Uvodne misli bodo podali mag. Jožek Horvat Muc, prof. dr. Dragoljub Acković, doc. dr. Vera Klopčič in mag. Franc Kuzmič. Po simpoziju bo sledila na dvorišču nekdanje Ekonomske šole v Murski Soboti položitev venca k spominski plošči »V spomin romskim žrtvam holokavsta v 2. svetovni vojni 1941 – 1945 / Pre amare gondi le romergru porrajmos andu dujtu themes kru maube 1941 – 1945«. Tam bo imel nagovor Jani Möderndorfe..

Predavanje i kviz na temu 800 godina autokefalnosti SPC-a, ali i istorije vladarske dinastije Nemanjić, održani su u organizaciji Veća srpske nacionalne manjine Opštine Borovo, a mnoštvo učenika, roditelja i znatiželjnih meštana okupilo se u kino sali borovskog doma kulture. Ovo je bio drugi deo projekta kojim je borovski VSNM obeležio osam vekova od samostalnosti SPC-a. Prvi deo bila je predstava „Princ Rastko – monah Sava“ amaterskog pozorišta KUD-a „Brile“ iz Beočina. – Ovaj događaj je naša želja da obeležimo ovaj važan jubilej za srpski narod pa smo uključili decu iz Borova, Negoslavaca i Trpinje kako bi u kvizu pokazali ono što znaju. Kviz se sastoji od pitanja po onome što naša deca uče po A modelu obrazovanja. Drago nam je što smo uspeli da skupimo decu iz ova tri mesta kako bi se družila, ali i naučila nešto novo o srpskoj istoriji – objašnjava predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Borovo Dušan Latas. Predavači o ovom značajnom jubileju bili su veroučitelj jerej V..

Srpska zajednica u gradu Osijeku u poslednje vreme je veoma aktivna, a o tome svedoči i inicijativa za izgradnju Srpskog kulturnog centra koja je već zaživela i uzela maha. O tome i o niz drugih tema razgovarali smo sa Veliborom Zirojevićem nosiocem liste SNV-a na manjinskim izborima koji će biti održani 5. maja. Kako ste došli na ideju da u Osijeku izgradite Srpski kulturni centar i dokle se stiglo u njenoj realizaciji? – Ta ideja postoji već duže vreme, a glavni cilj je da se sva srpska udruženja i institucije koje deluju u gradu nađu pod jednim krovom. Sama ideja nije imala svoju praktičnu realizaciju sve dok nismo naišli na jedan vrlo dobar odnos sa Srpskom pravoslavnom crkvom, osječkim parohom Aleksandrom Đuranovićem i samim vladikom osečkopoljskim i baranjskim g. Heruvimom. Oni su nam ponudili jedan prostor, jednu parcelu, koju smatramo izuzetno dobrom. Ta parcela nalazi se u ulici Jovana Gojkovića u neposrednoj blizini pravoslavne crkve u Donjem gradu u ulici Jove Jovanovića Z..

U prisustvu velikog broja roditelјa, baka i deka, ali i predstavnika društvenog, političkog i verskog života Srba vukovarskog kraj deca su pokazala deo onoga što su naučila i uspešno savladala. – Ispraćamo 39 dece iz redovnih programa i 6 iz kraćeg programa predškole. Svi oni ove jeseni kreću u prvi razred. Kao i svake godine svečano se opraštaju od svojih vaspitačica i vrtića i pokazaće samo jedan mali deo onoga što su ovde naučili – izjavila je direktorka vrtića Marina Latinović. Ove pedagoške godine vrtić „Vukovar 2“ pohađao je nešto veći broj dece u odnosu na prethodne godine, tako da je broj od 186 dece ono čime je rukovodstvo vrtića zadovolјno. – Mi smo u Vukovaru jedini vrtić koji provodi program na srpskom jeziku i pismu, što znači da deca sve aktivnosti realizuju na maternjem jeziku. To smatramo veoma važnim, jer treba da nauče svoj jezik, ali naravno dva sata dnevno uče i službeni jezik države u kojoj žive. Imamo dobru saradnju sa matičnom državom gde nam podršku daje i Za..