Pokretač inicijative kupovine didaktičkog materijala i krajnji realizator bilo je Zajedničko veće opština iz Vukovara, a kupovinu i nabavku paketa pomogao je i Generalni konzulat Republike Srbije u Vukovaru. Tom prilikom delegacija ove dve ustanove posetila je vrtiće u Borovu, Vukovaru i Boboti.
– Zahvalni smo konzulatu Republike Srbije u Vukovaru kao i Republici Srbiji što su nam izašli u susret i nabavili sav potreban materijal na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Činjenica je da ZVO ima obavezu da vodi računa o prosvetnoj autonomiji srpskog naroda koji ovde živi, a napominjem da očuvanje nacionalnog identiteta počinje od malih nogu. Odlučili smo se da, osim osnovnim školama pomažemo i predškolskim ustanovama. Zaista smo srećni što imamo priliku da posetimo ove vrtiće i nadamo se da ovo neće biti naša poslednja poseta ove godine u ovim ustanovama – priča predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić.
Razne bojanke, radne sveske, čitanke i materijal za vaspitače i učitelje na s..
Učenici koji su na međužupanijskim i državnim takmičenjima osvojili neka od prva tri mesta, na poklon su od ZVO-a dobili Pravopis srpskog jezika. Priznanja su im uručili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić i predsednica odbora za obrazovanje ove institucije Milica Stojanović koja je rekla da im možda ovaj poklon pomogne da osvoje nagrade i iz srpskog jezika.
– Ono što je bitno je da okupimo naše talentovane učenike i da im ukažemo na značaj koje Zajedničko veće opština pridaje njima kao pripadnicima srpske zajednice koji su odlučili da se školuju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ta deca su budućnost srpske zajednice i oni će u narednom periodu biti dobri studenti – kaže Srđan Jeremić.
On je u svojoj izjavi rekao da je njegova želja da se ta deca jednoga dana i vrate na područje na kojem ZVO deluje, da tu žive i tako izgrađuju kvalitetniji život pripadnika srpske zajednice, ali i svih ostalih s tog područja.
– Naša je želja da sledeće godine bude još i više nagrađene dece i da ovako ..
Nekoliko stotina vernika iz gotovo svih mesta Eparhije osečkopoljske i baranjske prisustvovalo je večernjem bogosluženju dan ranije, kao i liturgiji na sam praznik.
Kako večernje bogosluženje, tako i samu liturgiju, predvodio je vladika osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje nekoliko sveštenika svoje eparhije.
– Ovo večernje bogosluženje je tradicionalno okupljanje našega naroda na ovom mestu u manastiru Uspenja Presvete Bogorodice. Mi smo kroz neka naša razmišljanja i uz dogovor sa lokalnom samoupravom i našim ljudima, došli na ideju da ovaj sabor postane svenarodni sabor na ovim našim prostorima, da se svi ovde okupimo u jednom duhu da bi preobraženi mogli dočekati drugi Hristov dolazak kako nas tome uči naša sveta crkva i kako je to propovedao Sveti vladika Nikolaj dolazeći na ovo mesto i koji je ustanovio i dao značaj ovom saboru. Njemu u čast upravo činimo da ovo bude dostojno toga velikog imena i velike ličnosti našeg naroda – istakao je vladika Heruvim.
Besedu na več..
U subotu, 8. juna, u organizaciji osječkog pododbora „Prosvjete“ i Crkvene opštine u Osijeku, u hramu Uspenja Presvete Bogorodice predavanje na temu „Srbi na prostoru Slavonije, Baranje i Srema pre Seobe Srba“ održao je docent dr Boris Stojkovski koji predaje srednjovekovnu istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na Odseku za istoriju, gde je ujedno i zamenik šefa odseka. Slično predavanje Stojkovski je krajem godine održao i u vukovarskom Srpskom kulturnom centru.
U Osijeku ste održali predavanje na temu Srbi na prostoru istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pre Seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Koji su bitni momenti kada govorimo o ovom periodu naše istorije?
– Nesporna je činjenica da su Srbi na ovim prostorima značajniji trag ostavili nakon Velike Seobe, međutim istorijski izvori ranijeg perioda potvrđuju postojanje i prisustvo srpskoga življa na ovim prostorima gde se i sada nalazimo i pre 1690. godine, naročito u 15. i 16. veku o čemu recimo svedoče i neka dok..
Ekskurzija članic in članov ZZB NOB Tišina
Krajevna organizacija Zveze združenj borcev za vrednote narodnoosvobodilnega boja Tišina je 8. julija izvedla za svoje članice in člane tradicionalno strokovno ekskurzijo, k udeležbi pa povabila tudi članice in člane iz sosednjih organizacij (Lendave, Murske Sobote in Radenec).
V sodelovanju z Ustanovo dr. Šiftarjeva fundacija, ki ima sedež na Petanjcih, je bil organiziran obisk Parka vojaške zgodovine v Pivki, kjer jih je pozdravil zgodovinar ter kustos za zbirko oklepnih vozil in artilerijske oborožitve muzeja, dr. Martin Premk, ki je ves čas bil tudi vodič po razstavi. Vsem je bila najprej predstavljena vojaška zgodovina Pivke in okolice (znamenito vojaško pomembno področje »Postojnska vrata«) od prve gradnje gradišč prvotnih prebivalcev ter pozneje pravih vojaških utrdb iz časov rimskega cesarstva, ki so bile namenjene obrambi pred napadalci z vzhoda ali severa. Sledila je predstavitev iz časov 1. ter pozneje 2. svetovne vojne, kot tudi..
Dana 10.04.2019.godine navršena je prva godina funkcionisanja Konzularne kancelarije Generalnog konzulata Republike Srbije u Banjaluci , sa sedištem u Trebinju.
Povodom obeležavanja prve godišnjice, u prostorijama kancelarije u Trebinju je organizovan prigodan skup za predstavnike svih opština sa područja Istočne Hercegovine, koje su u konzularnoj nadležnosti ove kancelarije.
Na poziv šefa kancelarije Nebojše Božića, skupu su prisustvovali: gradonačelnik Grada Trebinja Mirko Ćurić, predsednik Skupštine Grada Trebinja Dragoslav Banjak, načelnik opštine Nevesinje Milenko Avdalović, načelnik opštine Ljubinje Darko Krunić, načelnik opštine Berkovići Nenad Abramović, načelnik opštine Istočni Mostar Božo Sjeran, predsednik Skupštine opštine Gacko Jovan Kovačević i menadžer opštine Bileća Mihajlo Vujović.
U prijatnom i neformalnom razgovoru izraženo je nepodeljeno mišljenje da je otvaranje i funkcionisanje ove kancelarije u Trebinju od nemerljivog značaja za stanovnike ovog dela Republi..
Pošto je i Centralna banka Crne Gore dala zeleno svetlo da se Prvoj crnogorskoj banci odobri 44 miliona evra kredita iz državnih rezervi radi rešavanja problema nelikvidnosti, nema nikakve sumnje da će premijer Milo đukanović izvesti najavljenu operaciju spasavanja ove bankarske kuće od bankrota. A kako i ne bi...
U malom naselju Bobodol, smeštenom pod planinom Prominom, a u sastavu istoimene opštine, Vukosava Janković tokom čitave godine najčešće je jedini stanovnik u selu. Onaj nekadašnji Bobodol sa ovim danas nemoguće je, kaže, porediti. Svega što je bilo nekada, danas više nema, a slike nekadašnjeg života sačuvane su u vidu uspomena ove osamdesetjednogodišnje hrabre žene.
– Sve je ovde nekada bilo lepo. Bilo je puno selo naroda, puno se radilo, držali ljudi blago, obrađivali zemlju. Đački autobus bio je pun dece koja su išla u školu u Oklaj, a danas u selu nema ni jedno dete. Nisu svi ljudi isti ni u familiji, pa ne mogu reći ni da su svi u selu bili dobri, ali se bar živelo dobro, pomagali su jedni drugima, nije se gledalo puno da li si Srbin ili Hrvat, međusobno se ženilo i udavalo, kumovalo. Svake nedelje bi se okupljali dole u selu, igrali balote, družili. Danas nemate koga na putu sresti, nemate kome nazvati dobar dan, izuzev leti kad dođu obići svoja imanja – priča nam Vukosava, inače..
Humanitarnu akciju organizovali su i sproveli gradonačelnik Grada Vrbovskog Dražen Mufić, zamenik gradonačelnika Borivoj Dokmanović i referent za pitanja srpske zajednice u komunalnom odseku Grada Vrbovskog Dušan Stipanović.
Grad Vrbovsko je ove godine pokrenuo projekat poljoprivredne proizvodnje krompira potaknut neizvesnošću vezanom za proizvodnju dovoljnih količina hrane u vreme pandemije Covid-19, s ciljem proizvodnje većih prinosa isključivo za potrebe javne kuhinje te prehrane u školama i vrtićima.
– Kako smo ovogodišnjim projektom sadnje poljoprivrednih kultura, prvenstveno krompira, na tri hektara dobili više od sto tona ove namirnice odlučili smo da određenu količinu podelimo onima kojima je najpotrebnija. Jedan deo donacije dostavili smo odgojno-obrazovnim ustanovama sa područja Primorsko-goranske županije i samog Grada Vrbovsko, a zatim smo odlučili da određenu količinu dostavimo pravoslavnom manastiru na ovom području, udruženju „Žene kosovske doline“ koja brine o stariji..
Ostvarena, školovana i ambiciozna žena, ujedno majka troje dece i supruga, nije čekala skrštenih ruku da joj neko ponudi posao i stvori uslove za povratak. Učila je, informisala se, stupila u kontakte sa kolegama iz Hrvatske kako bi, po povratku, mogla sama sebi osigurati posao i raditi ono što je oduvek volela, za šta se školovala, a to je filozofija i njen put do svih generacija. Tako je nastalo Udruženje „Porta“ koje sada već aktivno učestvuje u obrazovnom i kulturnom životu malog grada kao što je Knin.
Priča rođene Kninjanke Spomenke Martić, čiji su roditelji živeli u Drnišu, nije baš uobičajna za ove današnje, kad svi iz Knina odlaze jer je, kako mnogi kažu, svuda u svetu bolje i lakše nego ovde. Ona je, ne svojevoljno, jednom napustila Knin da bi mu se, nakon života u Srbiji, Holandiji i Americi ponovo sa radošću vratila.
– U Kninu sam rođena, ali smo početkom 1991. godine, kada je ovde već uveliko počelo da se „kuva“, otišli u Jajce, odakle je rodom moja majka. Stigao nas je i..