Tokom boravka delegacije Srpske pravoslavne crkve u Kanberi, vernicima prisutnim na Forestu obratio se i episkop niški Irinej. Prekidan aplauzom velikog broja građana, on je pozvao narod na jedinstvo crkve.
– čuli smo da ovde postoji neki manji broj ljudi, radovaćemo se ako je to mali broj, koji su navodno zabrinuti za crkvu svoju. NJima bih poručio, što je Gospod poručio ženama koje su plakale za Hristom kad je nosio svoj krst na Golgoti. Gospod im je rekao: „Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i decom svojom“. Dakle i njima poručujem sa ovoga svetog mesta da ne brinu o crkvi. Gospod je sačuvao crkvu od Nerona do Dioklecijana, sačuvao je našu crkvu pod petovekovnim turskim ropstvom i pod ropstvom komunizma koji je ubijao svaki duh i dušu.
Budite dobri građani
– NJegova svetost želi, kao i svi mi, da vidimo da li negujete, da li čuvate veru svoju. Da li živite po veri svojoj. To je ono što bi nas najviše radovalo. Videvši sve te hramove i sve vas u njima, mislimo da čuvate veru svoju i da po njoj živite. Budite, draga braćo i sestre, kao što NJegova svetost često govori, dobri građani ove zemlje, koja vas je primila i omogućila da živite životom dostojnim čoveka, budite u ljubavi međusobnoj pre svega, jer ako ne budete u ljubavi sigurno nećete moći biti ni u ljubavi prema drugima. Jer, kako reče sveti apostol „Kako možeš ljubiti Boga koga ne vidiš, ako ne ljubiš brata svoga koga vidiš“, kako možeš ljubiti nekoga koji nije tvoje vere i jezika, ako ne ljubiš i ne voliš brata i bližnjega svojega – zaključio je episkop Irinej.
Crkva je ostala i izašla svetlija, moćnija i snažnija. Dakle, Gospod čuva Crkvu svoju i On želi da ona sačuva nas, a sačuvaće nas ako budemo ušli u nju kao u lađu spasenja, ona će nas sigurno dovesti i do tihoga pristaništa – kazao je vladika Irinej.
Iako ste mnogo kilometara udaljeni od svoje otadžbine – nastavio je episkop niški – vaša majka crkva nikada vas nije zaboravila, nikada nije prestala da misli i brine o vama. Rezultat i plod te brige je dolazak naših episkopa koje naša crkva šalje vama. Poučena primerom istorije, ona je oduvek išla za narodom svojim, kao što je nekada išla za vreme seobe Srba u severne krajeve, tako je pošla i za mnogim seobama, pošla je kao majka i kao brižni roditelj. Naša srca su ispunjena velikom radošću, zbog onoga što smo videli i doživeli za nekoliko dana ovde. A šta smo videli? Videli smo prelepe crkve, sagrađene, ukrašene. Crkve koje nisu prazne, nadamo se da to nije samo kada smo sada mi prisutni i njegova svetost, već svake nedelje i praznika,da se sabrani okupljate oko svojih crkava. To je za nas velika radost i uteha.
