Vesti
Krajem prošle godine, tačnije 17. decembra, sve kockice su se poklopile za Slavena Ljuboju.
U ulozi igrača-menadžera je sa svojom ekipom Rajdersima osvojio veliko finale Druge premijer lige Novog Južnog Velsa u malom fudbalu (futsal). Tom prilikom, uz pomoć rođenog brata Gorana Ljuboje i Jovana Miladinovića, Rajdersi su pobedili Bumerang iz Kanbere sa 3:2.
Nagradama za uspešnu sezonu tu nije bio kraj. Početkom ovog meseca, na velikoj svečanosti “kuće fudbala“ NSW, Slaven Ljuboja je proglašen za trenera godine u kategoriji Futsal Premier League 2 za seniore i juniore.
Pred oko 300 zvanica u restoranu “Waterview“ u Bicentenial Parku, Ljuboja je ponosno podigao pehar, koji je najbolja moguća potvrda njegovog fudbalskog i trenerskog umeća.
Posle dodele, razgovarali smo sa Slavenom i pitali ga da podeli s nama utiske o ovom vrednom priznanju.
– Za ovu veliku nagradu moram da se zahvalim pre svega mojim igračima, koji su istovremeno bili odgovorni kroz celu sezonu, ali i gladni pobeda i titula. Zatim, veliko hvala mom bratu Goranu koji je kao kapiten besprekorno predvodio tim na terenu i koji me je kroz život mnogo toga naučio. Moram da se zahvalim i direktoru kluba Stevenu Makrisu, koji me je podržao u selekciji igrača, kao i kroz celu sezonu. Pogotovo u danima kada su nas mnogi otpisivali kao staru ekipu – kaže Ljuboja za “Vesti“.
Na pitanje šta je ključ uspeha, ovaj fudbalski znalac ističe tri glavna faktora.
– Da bi ostvario uspeh u bilo čemu, a naročito u sportu, potrebni su disciplina, rad i volja da slušaš i učiš od drugih. Kroz moj život, bilo na poslu ili na fudbalskom terenu, uvek sam posmatrao, slušao i upijao od onih koji su u to vreme bili bolji i iskusniji od mene, od ljudi koji su u životu prošli ono što ja nisam. Sad kada gledam unazad, najveću zahvalnost dugujem upravo tim ljudima od kojih sam učio, jer bez njih ne bih bio gde sam danas.
Slaven kaže da je to pre svih njegova porodica.
– Na prvom mestu su moji roditelji, otac Radojko i majka Gordana, kao i moj brat Goran. Pored njih, tu su i bivši australijski treneri Skot Giligan, Rafaele Kapaso, Arči Kazas, Greg Voznijak i mnogi drugi stručnjaci s kojima sam sarađivao kroz mojih 22 godine aktivnog bavljenja fudbalom.
Povlačeći paralelu između uspešnosti na sportskom i poslovnom planu, upitali smo Slavena da nam kaže kako je postao uzor i primer drugima u oba polja.
– Istina je da sam ostvario uspehe i u privatnoj i poslovnoj sferi života. Postao sam direktor sa nekih 28 godina, a trenutno radim za jednu od najvećih poslovnih kompanija. U privatnom životu, koji je iskreno u velikom delu posvećen fudbalu, osvojio sam mnoge titule i nagrađivan sam raznim priznanjima, od kojih je možda i najveća ova nagrada za najboljeg trenera u 2022. Rekao bih da uspeh počinje od dobrih temelja koji se grade u kući. I moj uspeh je počeo da se gradi od malih nogu, kroz vaspitanje i savete koje sam dobio od mojih roditelja. Najvažnije reči koje su mi oduvek ponavljali su: “Sine, šta god radiš, radi do maksimuma, najbolje što umeš, pa makar i čistio ulice“. Te reči su kao vodilja i dan-danas uvek uz mene. Naučen sam da vredan rad kad-tad bude primećen i nagrađen. Zato je i sve što sam ostvario u životu postignuto kroz rad i želju da ostavim neko nasleđe – poučnom porukom mladim ljudima zaključio je Ljuboja.
Spoj iskustva i mladosti
Titula osvojena u 2022. bila je Slavenu 13. državna titula u bogatoj karijeri, a kako nam je tada rekao, ujedno i najdraža.
Naime, njegova ekipa je bila najstarija u takmičenju, po godinama mnogi od njih uveliko veterani, pa su zbog često bili otpisivani na početku sezone. Na kraju su se ipak okitili najsjajnijim odličjem.
– Moram priznati da nas je ta priča kako smo stara ekipa, kako smo svi 34 plus nas je posebno motivisala. Međutim, ta tvrdnja koja je kružila baš i nije u potpunosti tačna jer smo u timu imali i petoricu mladih lavova. Dakle, u stvari smo bili idealan spoj iskustva i mladosti – sa osmehom otkriva Slaven Ljuboja.
Uspešan poslovni čovek
Slaven Ljuboja rođen je u Varešu u Bosni i Hercegovini, a školovao se u Lazarevcu u Srbiji, gde je napravio i prve fudbalske korake u FK Kolubara, koji danas s uspehom igra u srpskoj Superligi.
Po dolasku u Australiju, Slaven je nastavio da se bavi fudbalom, ali je takođe postao i kvalifikovani računovođa i ostvario je impozantnu poslovnu karijeru čak i pre 30. godine života.
