Prof. dr Vladan Popović:  Hirurgija proširenih vena- lek za lak hod ! 

Specijalista opšte i vaskularne hirurgije Prof. dr Vladan Popović

Prema podacima u svetu dve trećine čovečanstva boluje od venske insuficijencije. Ukoliko na tren zanemarimo moguće dramatične posledice poodmaklog stanja bolesti, bolovi i osećaj težine u nogama bitno narušavaju svakodnevni kvalitet života. Ovi simptomi su naročito su izraženi u letnjem periodu. Jedini pouzdan način da se trajno reši  problem i vrati osećaj lakoće u nogama,  je hirugija vena.

Optimalno  je kombinovati više metoda,  laserska ablacija je zlatni standard !

-Pod uticajem visokih temperatura dolazi do širenja krvnih sudova, izmedju ostalih i krvnih sudova donjih ekstremiteta,  usled čega dolazi do povećanog priliva u venskim krvnim sudovima nogu.  I kod onih koji nemaju problem proširenih vena, moguć je zamor i otok nogu tokom letnjeg perioda.  U tom smislu treba  razlikovati uobičajni zamor i otok nogu, od simptoma  koji su posledica venske insuficijencije,  ističe spec. opšte  i vaskularne hirurgije,  prof. dr Vladan Popović.

Napominje da treba razlikovati  dubinske vene koje prate arterije, i površinske koje su potkožne.  Takodje, da kod zdravih ljudi, 95 posto venske cikalucije ide dubokim venama a samo 5 posto, površinskim. Bolovi u nogama  potiču od  površinskih vena, naročito  kada je količina krvi u njima veća od normalne.

                                                                            Uzrok zadržavanja veće količine krvi  leži u funkciji  zalistaka?

Prof. dr Vladan Popović specijalizirao i doktorirao u Novom Sadu, usavršavao se u Engleskoj, Nemačkoj i Madjarskoj. Profesor je Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Da. Usled  urodjenih  ili stečenih slabosti i oštećenja, venski zailisci nemaju dovoljno snage  da  šalju krv ka srcu. Pod uticajem gravitacije krv se vraća i zadržava u količini  većoj od “dozvoljene” , naravno u nižim delovima površinskog venskog sistema nogu.  Što su  veće količine krvi koje se zadržavaju, veće su i tegobe koje pacijent oseća.  Ne retko te količine krvi dostižu 200-250 mil, što je veliko opterećenje, kao teg na nogama.   Pešačenjem ili stajanjem, stvara se osećaj težine, kao da postoji olovo u nogama.

Nastaju promene i na zidu vena ?

Za razliku od dubinskih vena koje su pričvršćene mišićima, površinske vene su potkožne i zato podložne promeni oblika i izgleda zida, pod uticajem većeg priliva krvi. One se vremenom remodeliraju. Promene se uočavaju  golim okom, u vidu uskih, malih, zmijolikih vijuga na nogama. U toj fazi to je samo estetski problem. Ali zid vene se vremenom širi, nastaju proširenja ispunjena krvlju koja spolja deluju ispupčeno, čvornovato. Protok krvi je usporen. Može doći do taloženja krvnih elemenata, te  do zgrušavanja krvi unutar varikoziteta i pojave tromboflebitisa. Neophodno je da se pacijent odmah obrati vaskularnom hirurgu.

Postoje i druge komplikacije?

Da. Pošto je venska krv bogata ugljen dioksidom i raspadnim  produktima a venskom cirkulacijom se vrti ista količina krvi, najniži deo nogu menja kvalitet kože. Sa unutrašnje strane potkolenice koža postaje modra, tamno plava, a promene progresiraju u rane. Usled najmanje povrede,  rane se šire, slabo ili nikako zarastaju. To su ozbiljne tegobe venskog oboljenja.

Ima pacijenata koji kažu da nemaju tegobe a posle operacije, iznenadjeno primete: “doktore kako su mi sada lake noge”.  Zapravo oni su su bili prilagodjeni tegobama, godinama trpeli i navikli. Tek kada su se operacijom oslobodili tog stanja, postali su svesni tereta koji su nosili.
Proširena  vena  se operacijom stavlja van funkcije, eliminiše se. A pacijenti ne gube ništa osim svojih tegoba, osim bolesti.

Takva stanja nisu nerešiva?

Ne treba čekati, ali su rešiva. Ima pacijenata koji se tek u takvom stanju  obrate vaskularnom hirurgu.  Shvate  da su propali svi pokušaji  lečenja kod dermatologa ili lekara drugih specijalnosti. Jer ono što su pokušavali godinama, masti, tablete, hiperbarična komora…, nije dalo rezulatate. Jedino vaskularni hirurg rešava problem.

Efekat pruža samo hirurgija?

Da.  Vene dobijaju veći priliv krvi nego što je to priroda uobičajno uredila. I šire se. Problem je mehanički. Ne postoje masti ili tablete koje mogu rešiti takvo stanje. Mehanički problem, moguće je rešiti samo mehaničkim sredstvima. Najpre se koristi odgovarajuća bandežna terapija. Zavoj ili čarapa kojom se pritisne vena da bi se donekle smanjio priliv krvi.  Tom kompresijom se malo ublaže tegobe. Potpuni  efekat pruža samo operacija, koja trajno uklanja  izvor problema.

Kada se proširena vena, hirurgijom, stavi van funkcije, otklonjene su sve tegobe!!  Nakon operacije, pacijent počinje da shvata  koliko mu je, lakše!

Koliko je stara hirurgija venske insuficijencije?

Od 1923 godine, u primeni je metod  vadjenja vena takz. Striping. Kako za krvotok organizma površinske vene nisu potrebne, računalo se da će problem biti rešen ako se vena izvadi. I to je u principu tačno. Da ne postoji jedna začkoljica prirode, a to je pokušaj organizma da nedostajuće  regeneriše.  Znači pojavljuju se recidivi.  Pa se shvatilo  da priroda mora nekako da se prevari.  Zato novijom hirurgijom vena ostaje na mestu ali se stavlja van funkcije. To se nekada postizalo primenom struje, mikrotalasa. A poslednjih godina, ušlo se u primenu lasera. I laser je, po meni,  zlatni  standard  terapije!

Hiruruškim tretmanom nestaju  svi estetski  problemi?

Nestaju vijuge, čvorovi i sl.  Nestaju takodje i sve kapilarne promene u vidu  ljubačastih gustih mreža, zbog kojih žene izbegavaju da nose kratku suknju. Problem se manifestuje na butinama i listovima, uglavnom je samo estetski.  U takvim situacijama indikovana  je primena skleroterapije, redje mikrotalasa. Tretmanom sklerozacije,  aplikacijom tečnosti ili pene, te sitnije kapilarne vene se iznutra sprže. Efekat je zaista izvanredan, što najbolje znaju  pripadnice lepšeg pola. Ubrzo nakon intervencije mogu da nose kraću suknju i idu na plažu. Napomenuo bih da kod pacijenata koji su dugo vremena imali taj problem, nije moguće u jednom aktu ukloniti sve, pa se intervencija ponekad radi u više navrata.

Venska patologija je složena. Nekada pacijent ima problem proširenih vena, istovremeno i druge probleme, recimo srčane, ili probleme sa drugim arterijama gde ce nam ta vena trebati za premoštavanje, pa  hirurgija vena, nije indikovana.  Uvek gledamo, šta je za pacijenta najbolje.

Postoje i bolovi u nogama koji nisu izazvani venskom insuficijencijom!

Uzrok bolova u nogama može biti  nedostatak tkz. arterijske krvi, usled poblema sa arterijama. To su opasniji i veoma karaktristični bolovi. Nastaju prilikom kretanja, aktivacijom mišića. Mišići su tada gladni za kiseonikom a zapušene arterije ne mogu da ih snabdeju dovoljnom količinom. U mišićima se tada nagomilava mlečna kiselina i ugljen dioksid koji stvaraju grčevite bolove.  To se manifestuje grčevima u mišićima nakon kraćeg  hoda. Pacijent zbog grčeva posle 100 ili 150 metara hoda, mora da zastane i napravi pauzu. Zato kažemo da su karakteristični i da se lako prepoznaju.

Imamo pacijenta koji nam svake godine šalje fotografije sa mora i kaže: “Hvala doktore, konačno mogu da idem na plažu”!

Bolovi nekada nemaju veze sa krvotokom?

Da. Recimo, noćni grčevi ne nastaju zbog loše cirkulacije. Vezani su za probleme lumbalno-sakralnog sistema kičmenog stuba. Ako pacijent recimo, celi dan hoda, mišići pužaju podršku kičmenim pršljenovima. Kada pacijent legne, mišići se opuste. Nema šta da drži pršljenove. Oni kliznu, pitisnu  nerv i javi se bol. Ti grčeviti bolovi nisu izazvani problemima sa cirkulacijom već sa skeletom.  Takvu  razliku potrebno je uočiti  prilikom prvog pregleda i uzimanja anamneze, kako bi se pacijent uputio fizijatru a ne vaskularnom hirurgu.

Jedini u regionu –PROGAM PRAĆENJA RIZIKA TROMBOFILIJE

www.vcp.rs

https://vcp.360.rs/

S.N.