Nepuno stoleće posle prvog srpskog izdanja „Pisama iz Norveške“, štampanih 1914, objavljen je prvi put na norveškom jeziku antologijski putopis Isidore Sekulić. U prevodu doktora medicine Zorice Mitić, koja je najvećim delom finansirala prvo norveško izdanje „Pisama“ i uz jezičku ispomoć Justejna Sanda Nilsena koji je glačao prevod, knjigu je kao norveški izdavač potpisao „Kolofon“. Nešto kruna dobijeno je od norveške fondacije „Slobodna reč“.
Pregovori sa srpskom ambasadom u Oslu nisu urodili konačnim dogovorom. Dr Zorica Mitić ne skriva da nije imala podršku u Srbiji:
– Najteže mi je palo što sam morala da platim i pravo na prevođenje i izdavanje, ali ne zbog samog iznosa od 1.000 evra već što nisam naišla na razumevanje – navodi s gorčinom dr Mitić.
Posveta drugarici
„Ovu knjigu posvećujem tebi, drugarice i sestro moja Snežana“ nije posveta autora knjige Isidore Sekulić, kakav se utisak može steći, već je nepotpisana posveta prevodioca Zorice Mitić svojoj nedavno preminuloj drugi.
Promocija je održana u Oslu, u patiniranoj sali Pozorišnog muzeja. Govoreći o velikoj srpskoj književnici s naglaskom na njen kosmopolitizam, dr Mitić je ukazala da je ona bila ovde kada niko iz Srbije nije putovao u Norvešku.
Odevena kao nekad Isidora Sekulić, „Pisma“ je nadahnuto čitala glumica Grete Rien, odlomke je inače sama izabrala. Pažnja kojom je slušana najavljuje da će knjiga naići na dobar prijem kod norveških čitalaca. Muzičku uvertiru na promociji izveo je srpsko-norveški bend „Rakija“, koji je i zaokružio hepening na Trgu Kristijanija. Pride je bila srpska zakuska dok je slajdovima dočaravana drevnost i sadašnjost Isidorine domovine.
– Zahvaljujući „Pismima iz Norveške“ ovde sam se brže integrisala. Sramno sam se osetila što ovaj putopis dosad nije u celini našao put do Norvežana.
Prionula sam na posao uz još jedno osećanje stida zbog toga što sam sebi postavila tako veliki zadatak. Moje znanje jezika ima granica, a njen tekst je veoma zahtevan. Glačajući moj prevod, veliko zadovoljstvo mi je priredio Justejn Sand Nilsen, koji se zaljubio u „Pisma“ – rekla nam je naša zemljakinja, anesteziolog po specijalnosti.
Inače, dr Zorica Mitić nije bez iskustva u prevođenju, ali se dosad nije upuštala u literarne prevode. Prevela je desetak medicinskih priručnika.
– Preveliko poštovanje koje imam prema Isidori učinilo je da se osetim kao lingvistički zločinac – kaže prevodilac nimalo lakog putopisa za prevođenje.
Svesna svojih jezičkih moći, govori kao da traži pomilovanje…
Književnik zaposlen inače kao „perač jezika“, Justejn Sand Nilsen ovako objašnjava svoju veliku ponetost:
– „Pisma“ su veliki doživljaj za čitaoca. Isidora piše tako lepo da oblaci igraju na nebu.
