EPA
Banka državnih rezervi (RBA) odlučila je da građanima Australije, a pre svega vlasnicima stambenih kredita, dozvoli da malo predahnu od konstantnog rasta zvanične kamatne stope na gotovinu.
Na aprilskom zasedanju Odbora RBA doneta je odluka da referentna kamata ostane na nivou od 3,6 odsto, iz marta ove godine.
Ovo je prvi put da je došlo do pauze u rastu stope, posle deset uzastopnih meseci u kojima je ona podizana, što se drastično odrazilo na kredite banaka i opterećenje koje trpe domaćinstva širom zemlje.
Ovaj predah, međutim, neće značiti i olakšanje za vlasnike hipotekarnih kredita, jer će kamatne stope svih banaka ostati na istom, visokom nivou od preko pet odsto.
Ovim potezom, RBA je zapravo odlučila da sačeka i vidi kakvi će se biti ekonomski podaci u narednom periodu, usred ranih znakova da dosadašnje povećanje stopa počinje da utiče na potrošnju stanovništva i na nešto nižu inflaciju.
Međutim, guverner Filip Lou nije želeo da garantuje da kamatne stope neće ponovo rasti u narednim mesecima.
– Odbor očekuje da će možda biti potrebno dodatno pooštravanje monetarne politike, kako bi se osiguralo da se inflacija vrati na ciljanju vrednost. Odluka da se kamatne stope zadrže na istom nivou ovog meseca daje Odboru više vremena da proceni stanje ekonomije i izglede za naredni period, jer se i dalje nalazimo u okruženju velike neizvesnosti – rekao je Lou posle sastanka.
Činjenica da referentna kamatna stopa i dalje iznosi 3,6 odsto nije baš najbolji pokazatelj, s obzirom na to da se radi o najvišem nivou još od maja 2012.
Guverner Lou kaže i da je Odbor prilikom donošenja odluke uzeo u obzir uticaj povećanih kamatnih stopa na ekonomiju, pošto mnogi vlasnici kredita još nisu osetili povećanje svojih minimalnih otplata posle februarskog i martovskog rasta kamata, već će se to tek dogoditi tokom ovog meseca.
– Postoje dokazi da kombinacija viših kamatnih stopa, većeg pritiska troškova života i pada cena nekretnina dovodi do značajnog usporavanja potrošnje domaćinstava. Dok neka domaćinstva imaju značajne rezerve u štednji, druga pak doživljavaju jak i bolan pritisak na kućne finansije – istakao je Filip Lou.
S ovom ocenom se slaže i ekonomski stručnjak za Aziju i Pacifik Kalam Pikering, koji je nekada radio u Banci državnih rezervi. On očekuje da će australijska ekonomija znatno usporiti u drugoj polovini ove godine, te da iz tog razloga dalji rast kamatnih stopa nije potreban.
– Postoji uverenje da će se uslovi u kojima su domaćinstva pogoršati zbog kombinacije mnogo većih otplata hipoteka, pada cena imovine i neviđenog pada plata usled rasta inflacije. Ovo je recept za usporavanje privrede i Odboru će verovatno biti potrebno narednih mesec ili dva da proceni kako su ranija povećanja stopa uticala na ekonomiju – kaže Pikering i izražava uverenje da će uticaj dosadašnjih povećanja biti dovoljno veliki da ova privremena pauza postane trajnija.
S druge strane, guverner Lou priznaje da postoji i značajan rizik da bi finansijski problemi pojedinih američkih i evropskih banaka mogli da se preliju širom sveta, što bi ponovo moglo da utiče na nepovoljnije ekonomske prilike i u Australiji.
Godina velikih opterećenja
Šef domaćeg ekonomskog sektora u Komonvelt banci Geret Erd predviđa da će nemionovno doći do još jednog povećanja kamatne stope i to već u maju.
Time bi kamatna stopa na gotovinu dostigla vrhunac od 3,85 odsto. Ipak, on ne isključuje mogućnost da stanje ostane na sadašnjem nivou.
– Postoje smernice koje ukazuju u pravcu kamate od 3,60 odsto kao najviše u ovom ciklusu – istakao je Erd i dodao da će kućni budžeti mnogih koji imaju stambene kredite biti pod velikim opterećenjem tokom narednih godinu dana.
Erd predviđa moguće smanjenje stope za 50 baznih poena u četvrtom kvartalu 2023. i još 50 baznih poena u prvoj polovini 2024.
Mesečne rate veće i za 1.000 dolara
Zvanična kamatna stopa je u proteklih deset meseci porasla sa rekordnog minimuma od 0,1 odsto, za čak 3,5 procenata.
Stručni sajt RateCity objavio je da su ta vrtoglava povećanja kamata već povećala mesečnu otplatu stambenih kredita za oko hiljadu dolara, za one zajmoprimce koji imaju zaduženje od 500.000 dolara glavnice i preostalih 25 godina otplate.
