mihajlo pupin - rezultati pretrage

Srpski narodni savez je pokrovitelj nagradnog konkursa u vrednosti od 10.000 američkih dolara za pisanje eseja na temu odnosa srpske dijaspore i matice. Međunarodni konkurs ima za cilj da podstakne učenike i studente na razmišljanje o mogućoj strategiji za poboljšanje odnosa između srpske dijaspore i matice. Učenici i studenti treba da razviju strategiju za koju veruju da će ojačati veze između srpske dijaspore i matice. Srpski narodni savez želi da inspiriše učenike i studente da nauče više o svojoj zemlji porekla i izraze svoje ideje u eseju. Postoje različiti aspekti odnosa između srpske dijaspore i matice o kojima učenici i studenti mogu da pišu uključujući ekonomski, diplomatski, verski, istorijski, kulturni i drugi. Da dijaspora lakše ulaže u otadžbinu! Platforma za brže donacije Zvanični diplomatski odnosi između SAD-a i Srbije su ustanovljeni 14. oktobra 1881. godine. Ovi odnosi su građeni tokom vekova. U pogledu odnosa dve zemlje tokom 140 godina, srpska dijaspora je aktiv..

05.03.202105.03.2021 Milutin Nikolić inicijator i osnivač škola Zvezdobrojci i Sava Foto: arhiva M. Nikolić Milutin Nikolić, saosnivač i direktor investicione banke Hefestos Kapital u Beogradu je sa suprugom Mirjanom i prijateljem Predragom Đurićem 2018. godine osnivao novu srpsku školu za 21. vek – Zvezdobrojci. Takođe sa „Mirom i Peđom“, kako ih u našem razgovoru oslovio je prošlog proleća pokrenuo Savu, onlajn školu srpskog jezika kulture i tradicije za decu u rasejanju. U više navrata mališani, predstavnici srpkog rasejanja širom sveta imali su prilike da učestvuju na raznim interesantnim radionicama, putem zum aplikacije, pa su recitovala sa čuvenim čika Ršumom, pričali o Pupinu i Tesli sa Aleksandrom Ninković Tasić, dok ih je u dva navrata Aleksandra Mihajlović upoznavala sa divnim, umiljatim i veoma obrazovanim i pametnim srpskim vladarkama, a jednom o Marku Kraljeviću. Milutin Nikolić u razgovoru za internet portal Rasejanje.info govori o ideji nastanka onlajn škole Sava, o ..

Malo je naroda i etničkih zajednica u Australiji koje imaju privilegiju da obeleže najznačajniji državni praznik svoje otadžbine na način kako je to uradila srpska zajednica u proteklu nedelju. Dostojanstveno, sa stilom i u prisustvu mnogobrojnih uglednih zvanica – i to ne samo iz svojih krugova – već pre svega uticajnih političara sa svih nivoa vlasti u Australiji. Svečani banket povodom 15. februara, Dana državnosti i Sretenja gospodnjeg, bio je dragulj u kruni napora australijskih Srba da ime, značaj, tradiciju, kulturu i bogatu istoriju svoje postojbine u najlepšem svetlu predstave ostalim zajednicama koje žive na Petom kontinentu. Ali, istovremeno i da podsete značajne ličnosti sa političke i društvene scene na sada već vekovno prijateljstvo dva naroda i na značaj srpske države u rađanju moderne demokratije. Ugostiti saveznog ministra za imigraciju, grupu parlamentaraca i gradske oce Sidneja postignuće je vredno dubokog naklona, a zasluge idu Srpskoj pravoslavnoj omladini Austr..

Slučajno ili ne, ali na dan rođenja našeg svetski poznatog naučnika Mihajla Pupina, 9. oktobra u Beogradu je obeležen treći po redu Nacionalni dan davanja pod sloganom „Srbija bez barijera“, sa ciljem da podigne svest o položaju osoba sa invaliditetom u našem društvu i značaju ravnopravnosti. Nacionalni dan davanja, pokrenuo je Veran Matić pre tri godine kao izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma sa Koalicijom za dobročinstvo, a Savet za filantropiju Vlade Republike Srbije je podržao ustanovljavanje ovog dana, dok je predsednica Vlade Ana Brnabić pokrovitelj ove manifestacije. Odata priznanja novinarima i medijima Veran Matić je, tim povodom, u ime Srpskog filantropskog foruma rekao da se svake godine beleži rast davanja i filantropije, kao i da su tome doprineli mnogi humani pojedinci, udruženja, fondacije i društveno odgovorne kompanije. Otuda i želje da ove godine na Dan davanja, budu dodeljena specijalna priznanja ne samo donatorima, već medijima koji su tome doprineli, a m..

Novak Đoković je imao uspešnu godinu pobedivši na grand slem turniru Vimbldon u julu ove godine po peti put. Prošle godine, Đoković je pobedio u Sinsinatiju i postao prvi teniser sveta u istoriji tenisa koji je pobedio na svih devet ATP Master turnira 1000. Ove godine je došao sa istim entuzijazmom. Navijači sa srpskim zastavama su gromko navijali „Nole, Nole" tokom celog turnira. Međutim, na iznenađenje većine prisutnih novinara i publike, Đoković je izgubio u polufinalnom meču od ruskog tenisera Danila Medvedeva. Nakon meča na konferenciji za štampu, Đoković je naglasio da je veoma zadovoljan načinom na koji je igrao ceo turnir: „Očigledno je da boli kada izgubite meč. Ali, na kraju dana, pozitivno mislim o mojoj igri." On je ostao veoma pozitivan i u vezi spremnosti za predstojeći Ju-es-open u Njujorku. Tokom turnira, iskazao je saosećanje prema jednom dečaku, kog je upoznao na stadionu. Pre početka jednog od mečeva, uhvatio ga je za ruku i uveo na teren. Dozvolio je dečaku da sedne..

U Sinsinatiju pre tri godine, Novak Đoković je postao počasni član Srpskog narodnog saveza, najstarijeg srpskog dobrotvornog društva u Americi koje postoji od 1901. godine. Sa osmehom na licu se prisetio kada je postao počasni član ove organizacije čiji počasni predsednici su bili srpsko-američki naučnici i pronalazači Mihajlo I. Pupin i Nikola Tesla 1929. i 1935. godine. U ime Srpskog narodnog saveza poklonio sam mu knjige „Srpski narodni savez - prvih 100 godina" i „Srpski amerikanci" dr Krinke Vidaković Petrov zajedno sa izdanjima „Amerikanskog Srbobrana" kako bi se više upoznao sa srpskom istorijom u Americi koja je duga više od 200 godina. Oduševljen poklonima ljubazno se zahvalio. Posle osvajanja Vimbldona i uspeha u Sinsinatiju koliko Vas je Vaša porodica pomogla i podržala u nastojanju da se uspešno vratite na teniski teren? „Porodica je stub društva, života i razvoja svake osobe. Tako važi isto u mom životu i karijeri. Bez njihove podrške teško da bih se mogao takmičiti na ova..

Kako je prošle godine i najavljeno, druga po redu ženska bista u Srpskoj kulturnoj bašti, u klivlendskom Rokfelerovom parku, pored one sa likom Mileve Marić (Ajnštajn), naći će se ovog avgusta. U pitanju je skulptura slikarke i heroine Nadežde Petrović, umetnice i dobrovoljne bolničarke u tri rata, oba balkanska i Velikom, saznaje za Program za dijasporu RTS-a Ivan Kalauzović. Inicijatori njenog postavljanja su počasni konzul Republike Srbije u Ohaju Aleks Mačeski i Vukman Krivokuća iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP. Njih dvojica su do sada u ovom poznatom parkovskom kompleksu podigli pet od ukupno osam bisti, a Nadeždina će biti šesta. Sve skulpture čije su postavljanje u Klivlendu Mačeski i Krivokuća zajedno inicirali, pa tako i najnoviju, oblikovale su vešte ruke Ivana Felkera, niškog akademskog vajara, laureata mnogih domaćih i međunarodnih nagrada. Ceremonija posvećivanja nove biste zakazana je za 19. avgust u Bašti. Tu, pod krošnjama bukovog i hrastovog dr..

Rođena je u Zapadnoj Virdžiniji 1881. godine i još kao beba ostala je bez majke. Možda je nju ta praznina iz detinjstva i naterala kasnije da brine o siročićima, slabima i ugroženima. Prvi Srbin, koga je Mejbl u životu upoznala bio je Nikola Tesla. Videla ga je i sa njim porazgovarala u Čikagu 1893. godine na Svetskoj izložbi posvećenoj 400-godišnjici Kolumbovog otkrića Amerike. Njen otac bio je inženjer i prijatelj Vestinghausov, pa je tako i trinaestogodišnja Mejbl prisustvovala velikoj njegovoj i Teslinoj pobedi nad Edisonom u čuvenom „ratu struja". Za vreme Teslinog predavanja ugašeno je svetlo i sevnule su munje. „Gromovnik" Tesla osvetlio je izložbu, a potom upitao devojčicu Mejbl šta joj se dopalo? Odgovorila je: „Vi i vaše munje". Možda je baš taj trenutak bio pečat koji je predodredio da Mejbl kasnije postane učesnik i svedok velikih istorijskih događaja u Srbiji. Kada je imala 21. godinu, na jednom balu u američkom poslanstvu u Atini, Mejbl je srela svog budućeg supruga, dipl..

1. REBEKA MEKDONALD (1) Vlasnica kompanije Džast enerdži koja električnom energijom i gasom snabdeva preko milion i po potrošača u SAD i Kanadi. Vrednost njene...

O Simonidi i Robertu iz Vašingtona se u Srbiji malo zna – a oni su zajedno s Margaret čejni izvukli Teslu iz zaboravaVelikog naučnika,...