U Sinsinatiju pre tri godine, Novak Đoković je postao počasni član Srpskog narodnog saveza, najstarijeg srpskog dobrotvornog društva u Americi koje postoji od 1901. godine. Sa osmehom na licu se prisetio kada je postao počasni član ove organizacije čiji počasni predsednici su bili srpsko-američki naučnici i pronalazači Mihajlo I. Pupin i Nikola Tesla 1929. i 1935. godine.
U ime Srpskog narodnog saveza poklonio sam mu knjige „Srpski narodni savez – prvih 100 godina" i „Srpski amerikanci" dr Krinke Vidaković Petrov zajedno sa izdanjima „Amerikanskog Srbobrana" kako bi se više upoznao sa srpskom istorijom u Americi koja je duga više od 200 godina. Oduševljen poklonima ljubazno se zahvalio.
Posle osvajanja Vimbldona i uspeha u Sinsinatiju koliko Vas je Vaša porodica pomogla i podržala u nastojanju da se uspešno vratite na teniski teren?
„Porodica je stub društva, života i razvoja svake osobe. Tako važi isto u mom životu i karijeri. Bez njihove podrške teško da bih se mogao takmičiti na ovako visokom nivou dalje. Jako sam zahvalan Bogu što sam se ostvario kao muž i kao otac dvoje dece, dva anđela koja mi daju puno energije, snage, ljubavi i dodatni motiv da se takmičim na visokom nivou."
Na osnovu Vašeg životnog iskustva, koje su za Vas najvažnije moralne vrednosti koje biste ste želeli da preneseti Vašoj deci?
„Autentičnost u životu je veoma važna. Svaka osoba za sebe je jedinstvena. Žena i ja smo saglasni da prenesemo tu vrstu vaspitanja i vrednosti na našu decu da budu nezavisna, snažna i samostalna. Ljubav, mir, sreća i radost su emocije i načelni postulati koje se mi trudimo da zastupamo svaki dan. Svi smo mi ljudi i učimo iz naših grešaka. Treba biti iskren, pravedan i truditi se da sa osmehom šetaš kroz život."
Kao most između matice i dijaspore, Vašim uspehom i vrhunskim radom smanjujete razlike i udaljenosti između Srba gde god oni žive u matici ili u drugim zemljama i kontinentima. Kakvu spoznaju nosite sa Vaših putovanja o našoj dijaspori i šta je ono što biste želeli da vidite više u radu matice i dijaspore?
„Ja se osećam čovekom dijaspore iako imam familiju u Srbiju. Ja ne živim tamo već neko vreme. Susrećem se sa mnogo naših ljudi koji su izbegli u vreme rata pogotovo u Americi, Kanadi i Australiji. Ti ljudi imaju nostalgiju i raduju se kada imaju priliku da mene, nekog drugog tenisera ili sportistu vide kada nastupa pred njima u zemlji gde žive. Ta ljubav, podrška i prijateljstvo se zaista oseća. Lepo je videti da su svi zajedno na okupu, da neguju našu kulturu i običaje. Ja sam uveren da bolje vreme dolazi za nas Srbe širom sveta i za našu zemlju."
Kao počasni član Srpskog narodnog saveza, kakvu poruku imate za njene članove, pre svega mlade, učenike i studente i sve one koji vredno rade na očuvanju srpskog etničkog identiteta u Americi?
„Ne prestajte da sanjate. Ne dozvolite da Vas bilo ko ubedi da snovi nisu realni. Oni su realni jer oni kreiraju realnost. Snovi nas motivišu. Budite kreativni i inovativni i verujte u sebe. Verujte da možete da stvorite svoj profil, život i karijeru. Ne mora da se uklapa u neki kalup društva. Možete da napravite apsolutno bilo šta na ovom svetu ako čvrsto verujete u to i ako ste posvećeni. Volim ih sve i hvala im na podršci."
