Kako je prošle godine i najavljeno, druga po redu ženska bista u Srpskoj kulturnoj bašti, u klivlendskom Rokfelerovom parku, pored one sa likom Mileve Marić (Ajnštajn), naći će se ovog avgusta. U pitanju je skulptura slikarke i heroine Nadežde Petrović, umetnice i dobrovoljne bolničarke u tri rata, oba balkanska i Velikom, saznaje za Program za dijasporu RTS-a Ivan Kalauzović.
Inicijatori njenog postavljanja su počasni konzul Republike Srbije u Ohaju Aleks Mačeski i Vukman Krivokuća iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu MSP. Njih dvojica su do sada u ovom poznatom parkovskom kompleksu podigli pet od ukupno osam bisti, a Nadeždina će biti šesta.
Sve skulpture čije su postavljanje u Klivlendu Mačeski i Krivokuća zajedno inicirali, pa tako i najnoviju, oblikovale su vešte ruke Ivana Felkera, niškog akademskog vajara, laureata mnogih domaćih i međunarodnih nagrada.
Ceremonija posvećivanja nove biste zakazana je za 19. avgust u Bašti. Tu, pod krošnjama bukovog i hrastovog drveća, trenutno se nalaze skulpture Nikole Tesle, Petra I Karađorđevića, Stevana Mokranjca, Petra II Petrovića Njegoša, Mihajla Pupina, Vuka Stefanovića Karadžića, Mileve Marić i Milutina Milankovića.
Nadežda Petrović je rođena 1873. godine u Čačku. Literatura kaže da je ona naša najznačajnija slikarka s početka XX veka, da je u malu Srbiju donela moderno slikarstvo, držala govore o ženskim pravima i bila jedna od osnivača i prva sekretarka "Kola srpskih sestara", da je gajila patriotski duh, predvodila proteste protiv aneksije Bosne i Hercegovine i na istorijske stranice se upisala i kao prva srpska fotografkinja.
Ova svestrana i markantna čovekoljupka, često neshvaćena i neprihvaćena, likovno se obrazovala u Beogradu i Minhenu i izlagala na svim važnijim smotrama u Srbiji i svetu. Nadeždina dela, spojevi tematski tradicionalnog i stilski savremenog, pripadaju tokovima secesije, simbolizma, impresionizma, ekspresionizma i fovizma i čuvaju se u Narodnom muzeju, Muzeju grada i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu i Umetničkoj galeriji "Nadežda Petrović" u Čačku.
U nasleđe nam je ostavila skoro trista ulja, tempera, nekoliko akvarela i oko stotinu skica, studija i krokija. Ni likovna kritika nije joj bila strana, a autorka je i drame "Vojvoda Micko Porečanin" i još jedne nedovršene. Odlikovana je Kraljevskim ordenom Svetog Save IV reda, Medaljom za revnosnu službu, Medaljom za hrabrost i Ordenom Crvenog krsta.
Preminula je 1915. godine u Valjevskoj bolnici prethodno obolevši od tifusa. Posmrtni ostaci preneti su joj 1935. u porodičnu grobnicu na beogradskom Novom groblju, gde sada počiva i njen mlađi brat poznati književnik Rastko Petrović. Spomenike su joj posvetili Ivan Meštrović, Angelina Gatalica, Mihajlo Tomić, Milovan Krstić, Jelisaveta Šober, a oni se nalaze u Čačku, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Sićevu.
Po njoj se u našoj zemlji zovu ulice i škole, a u glavnom gradu postoji i Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića, smešten u porodičnoj kući slikarke Ljubice Luković, njihove sestre. Takođe, u Čačku se od 1960. održava slikarsko bijenale "Memorijal Nadežde Petrović", a nedaleko od Niša od 1964, posle gotovo šezdesetogodišnje pauze, ponovo umetnike okuplja Likovna kolonija "Sićevo" koju je 1905. Nadežda osnovala kao Jugoslovensku umetničku koloniju.
Portret Nadežde Petrović od 2005. godine krasi novčanicu od 200 srpskih dinara, a na njen 142. rođendan (2015) američka korporacija "Gugl" joj je odala priznanje specijalno dizajniranim "dudl" logotipom na početnoj stranici veb-sajta.
