Postovani,
Sudeci po naslovima koji se objavljuju na sajtu www.srpsakdijaspora.info kao na primer: “Srbija se odrice Srba“, “Dijaspora i dalje u drugom planu“ itd. a da ne govorim o clancima u domacoj maticnoj dnevnoj stampi u kojima se Srbi u rasejanju izlazu podrugljivim epitetima poput “gastarbajteri“ , a poucena sopstvenim iskustvom u Srbiji gde je moja porodica obmanuta i opljackana dok je se i javno tuzilastvo i sudstvo (svakako pod okriljem policije u Srbiji) stavilo u odbranu organizovanih kriminalaca, nemogu da se otrgnem utisku kako je moral i moralnost konkretno u Srbiji iscezla u poptunosti.
Treba li da spominjem nestanak novca koji je dijaspora prikupila za izgradnju novih mostova u Srbiji a gde su samo okrpljeni stari osteceni a novac se odlio u necije dzepove? Nije li suvisno pitanje – u cije? I treba li da napominjemo da nakon pola veka niko vise nemoze biti “gastarbajter“, odnosno na “privremenom radu u inostranstvu“? Da postavim jos uz sve to i jos jedno pitanje a to je: Koji je to parametar dostojanstva kada se odricemo sopstvene gore lista dok sve zemlje u svetu svoje gradjane okupljaju u diplomatskim predstavnistvima, daju im mogucnost da glasaju u svojim Maticama, odnosno da sav savremeni svet uvazava slobodu opredeljenja ljudi, ceni svoje gradjane?! Srbija kao da zeli da bude izuzetak u svemu sto je naopako. ZASTO?
Da li je potrebno da podsecam kako je u vreme ekonomskih reformi 60-tih i 70-ih godina izvezeno hiljade i hiljade mladih ljudi u beli svet kao “visak radne snage“ a koji bi kasnije u Maticu “Jugoslaviju“ unosili enormni kapital makar to bilo i u vidu turizma? Tih ljudi komunisti su se olako odricali jer su njima ostavili mesto za sirenje i da bi oni preko diplomatskih predstavnistava od tih gradjana mogli da naplacuju cinovnicke usluge kao na primer produzavanja pasosa i izdavanja dokumenata za basnoslovne cene. Za te “usluge“ izvezeni gradjani su ponizno morali da cekaju u redu i to napolju ispred maticnih diplomatskih predstavnistava.
Danas smo doziveli da stara i nova oligarhija lome koplja preko kicme nasih gradjana u rasejanju, da sudstvo vredja i unizava nase gradjane iz dijspore koji su celi svoj zivot posteno i casno radili da bi domaci maticni kriminalci uzivali blagodeti ploda njihovog mukotrpnog rada. Zastita koja se u Srbiji pruza (svesno ili nesvesno) kriminalcima kao da je porok strasti i pohlepe pojedinaca pretvorila u porok sudbine citave Srbije. Kojim parametrima se meri dostojanstvo jednog naroda? Nije za verovati da se dostojanstvo dokazuje postavljanjem osumnjicenih za ratna zlocinstva na celo izborne liste za Parlament Srbije koja je pod njihovom vladavinom dozivela totalni krah?!
Tuzno je za nas Srbe u rasejanju posmatrati kako se snage skorojevica obogacenih na prevaru i preko osiromasenog naroda guraju na politickoj sceni da udju u sito demokratije koju niti su razumeli, niti su sposobni ili ne zele da razumeju. Zar je to nekakvo dostojanstvo kada se javno pred kamerama izlazu licnosti koje se kao macka saterana u budzak koprcaju nebi li izbegli komandnu i ostalu odgovornost jer ako udju u Parlament uzivace i dalje privilegije na koje su i naviknuti?
U kome i u cemu treba da se prepoznajemo mi, koji smo citav svoj zivot proveli u rasejanju ali koji nikada nismo zaboravili svoje poreklo? Sta je to sto nas iz rasejanja treba da privuce da u Srbiju kao Maticu ulazemo svoj tesko zardjeni novac? Zar je moguce da u Srbiji nista nije ostalo nedodirnuto prljavim rukama amoralnih oligarha clanova oformljenih klanova poslednje decenije strasne istorije tih prostora?
Nije za poverovati da se u Srbiji nekim ljudima prasta njihovo perfidno kriminogeno ponasanje “ u ime naroda“ i njegovog dostojanstva! To se dogadja i dalje dok na sceni posmatramo one koji niti su razumeli sta je to rodoljublje i ljubav prema domovini, niti su razumeli sta znaci demokratija. Nebih da ovde vrsim analize porekla odredjenih reci, ali sebi dajem za pravo da osudim javno sve nemoralne radnje u Srbiji kao zemlji mog porekla upravo i bas zbog toga sto ja kao gradjanin iz rasejanja toj zemlji zelim i mogu da zelim vece dobro nego ono koje bi joj neko drugi bez ikakve povezanosti sa njom mogao pozeleti. Shodno tome, uzela sam sebi slobodu da govorim i u ime vecine nasih ljudi u rasejanju jer sam njihov deo, deo njihovog razocarenja u Maticu Srbiju.
Trazim javno, zbog svega gore navedenog, da nas se ostavi na miru ako je vec tako tesko da se postuju i respektuju svoji ljudi iz rasejanja. Svi oni pojedinci, koji se stavljaju ispred Dijaspore, bilo da se oni nalaze u Matici ili rasejanju, moraju takodje da imaju u vidu da sve sto cine i govore to cine samo u sopstveno ime i nikako u ime svih nas u dijaspori. Ja kao individua stajem ispred sopstvenog dostojanstva i dostojanstva moje porodice a koje je meni i mojoj porodici ugrozeno u Srbiji time sto sam obespravljena pred sudom i zakonom da povratim svoju imovinu koja mi je na prevaru u Srbiji oduzeta od strane organizovane mafije belih okovratnika u srcu Srbije u glavnom gradu Sumadije, Kragujevcu.
Naslovi u denvnoj maticnoj stampi poput onog u Glasu Javnosti od subote 28. novembra 2003.god., kako “Gastarbajteri nece vojsku“ su za mene nista drugo osim sopstvenog ogledala onih koji nas u rasejanju i dalje vide kao “gastarbajtere“ koji “samo znaju da dirindze“ dok su kafici u Srbiji krcati, nocni klubovi prepuni tokom radne sedmice. Pri tome se nama govori kako mi u rasejanju (citaj na “trulom“ Zapadu) neznamo da zivimo. To je sramota onih u Srbiji koji se ponose onim cega se pametan stidi, ja se licno ponosim time sto sam uvazen gradjanin srpskog porekla u zemlji u kojoj posteno radim i zivim. Ova zemlja mene i moju porodicu zna da postuje, ceni i stiti, moja zemlja porekla, Srbija, a narocito njen takozvani “intelektualni sloj“, je mene razocarala do srzi. Svoje poreklo cu i dalje negovati i gajiti u svojoj dusi jer su to zasluzili moji preci koji su bili casni i posteni ljudi, ali cu zato prezirati i dalje Maticu Srbiju sve dok ne rehabilituje moral do nivoa dostojnog coveka.
