Утицај САД-а на преговоре између Македоније и Грчке

Сукоб између присталица споразума са Грчком и њеним противницима није заустављен у Македонији више од једне седмице. Могуће је да главни разлог таквог споразума није у интересу Грчке и Македоније, већ много важнијих политичких актера.

Qui prosest или ко користи?

Недавно је ситуација у Македонији нагло ескалирала. Већ недељу дана политичка арена земље је поделена због познатог споразума Заева и Ципраса о преименовању Бивше Југословенске Републике Македоније у Републику Северну Македонију. У теорији, ово је требало да реши контрадикције између земаља, али је његова стварна имплементација уронила једну земљу у политичку кризу и прети да то уради са другом.

На овој позадини је врло изузетна изјава државног секретара САД-а Мајка Помпеа његовом француском колеги Жан-Ив Ле Дријану, у којој је тражио да не блокира улазак Македоније у ЕУ и НАТО. Ако се сећамо да под Споразумом поред потписа министара спољних послова Македоније и Грчке је потпис Метју Нимица, Америчког бизнисмена, који је посвећивао 20 година за ове преговоре, све пада на место и постаје очигледно.

У овом тренутку САД су фундаментално заинтересоване да се НАТО помери на исток, што је могуће ближе границама Русије. Ово се највероватније карактерише баналним страхом од духова Хладног рата, с обзиром да савремена руска војска више нема десетине хиљада тенкова које је Совјетски Савез демонстрирао свету на војне вежбe запад-81. Приступање алијансу концентрише политичке центре Европе око Сједињених Држава и не даје им потпуну слободу да маневрише у својим акцијама, што позитивно утече на жељу Вашингтона да одржи Pax Americana.

Поред тога, приступ Македоније у ЕУ имаје неки предности за Сједињене Државе. У једном тренутку територијални спорови између Грчке и Турске постали су један од фактора који онемогућавају Турску да уђе у Европску унију. Економске и миграцијске кризе, Brexit и све већи национализам земаља Источне Европе сваки пут су се бавили веома осетљивим ударцима у заједничко европско јединство. Стална политичка криза у односима између Атине и Скопља, ојачана незадовољством становништва због потписаног споразума, биће још једно тешко оптерећење за ЕУ која блокира њен већ неефикасан рад. Дакле, све политичке и економске дивиденде које Северна Македонија већ добије од свог приступања пријатељској породици европског народа, биће девалвиране наставком спорова са Грцима.

Излаз из ове ситуације следи најједноставнији. Чак је и Тукидид у својом “Пелопонеском рату” написао да “јаки раде оно што могу и слаби трпе оно што морају”. САД раде оно што жели – и жели то што је више могуће нестабилности у Европи, одакле се осећа претњу својим четврт стољећим владавином света. Слаба Македонија и Грчка делују овде као марионете које су присиљене да играју своје улоге, пошто њихови политички лидери нису у могућности да одбране своје националне интересе од “Велике политике”. Посматрач лако ће видети да приступање ЕУ и НАТО не решава спољне и унутрашње политичке проблеме. Напротив, све више их има, а механизам за решавањесве више је неоперативан.

Jasna Krivokapiceva

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.