U zivotu se sretne mnogo ljudi. Ako vetrovi sudbine snazno napinju nasa jedra te mogucnosti su vece! Zato i mnogi od nas koji smo napustili svoju Otadzbinu i otisnuli se u Svet igrom slucaja upoznajemo nepoznate predele, zivotne situacije i naravno mnogo razlicitih ljudi.
Secanja raspeta na krstu stradanja
Australija je zemlja poznata po uplivu emigranata iz raznh zemalja. Srpska emigracija je takodje prisutna. Nemirni talasi koji su zapljusnuli obale i oslobodjenom razornom snagom prelili se preko gradova ,sela i polja Srbije uzeli su svoj danak. Mnogo mladih, starijih, cele porodice sa decom nasli su se u tom vrtlogu koji ih je nosio njima neznano kud… To je bio prvi veliki i nemilosrdni talas krajnjih 40.tih proslog veka.
Zatim su jos dva talasa, nesto blaza donela u ovu zemlju – Kontinent jos mnogo nasih ljudi 70.tih ekonomske migrante i 90.tih ponovila se prica o „ratnoj sirocadi“.
Ali prva grupna i masovna emigracija ostaje u istoriji Australsko-Srbskoj kao kamen temeljac. Zajedno sa „ugaonim kamenom“ Srbskog trajanja na ovim prostorima obelezava korake Svetosavskog coveka.
Uvek me raduje susret sa ljudima koji pripadaju tom vremenu . U tragici tih sudbina razlistano je novo bilje zilavo i plodno koje je niklo iz njihove nepresusne nade u bolje, bola za napustenim i secanja na pepeo ognjista i sveze grobove.
Njihove duse doletele u za njih puste i prazne predele nisu se predale. Ponete u snovima i sirotinjskim zavezljajima „spustale“ su se medju njih tezacki trudoljubive crkve svetosavske i otacke. Oko tih svojim prvim znojem podignutih bogomolja skupljala se „prozebla“ srpska emigracija.
O tim hrabrim pionirima zelim da pisem. O njihovom secanju raspetom na krstu stradanja, o usponu.
Detinjstvo u zbegovima
Pisem o Andji Lalic -Pavasovic cije je rano detinjstvo proteklo u zbegovima. Najstarija od petoro dece rano je sama prestala biti dete. Sa majkom i ocem prepesacila je put od rodnog sela u Srbskoj Dalmaciji do spasonosnog punkta na obali Jadrana. Engleski brodovi sakupljali su srpske zbegove i odvozili na ostrvo Vis.
Sa Visa prebaceni su u Egipat, smesteni pod satore na uzarenom pustinjskom pesku. Porodica Lalic ostaje u tim uslovima da zivi punih pet godina.Za to vreme troje male dece je umrlo. Uslovi zivota nisu dozvolili da mala deca (sva od mladja od 6 godina) prezive.
Porodica dobija ponudu da se useli u jednu od prekomorskih zemalja. Opredeljuju se za Australiju . Oceva odluka , domacinskog coveka koji gaji nadu za farmerskim zivotom i mogucnoscu da jednoga dana zive na svome imanju.
Ponovo pocetak. Tezak ! Razdvojenost oca od porodice dok se ne ispuni uslov zemlje domacina da se vrati dug oko troskova puta.Radost kada su se ponovo nasli na okupu uvecanje za nove clanove koji se radjaju pod australskim suncem ublazujuci bol secanja na gubitak u Egiptu.
U borbi za opstanak
Andja stvara svoj dom. Sa muzem radi tesko u fabrici i na farmi. Na svojoj zemlji u tudjoj Zemlji i to nedri novu snagu za borbu ostru i napornu. Radjaju se deca sin i cerka.
Deca pomazu roditeljima u napornoj i bespostednoj borbi za opstanak .Za vreme skoskih raspusta rade svo cetvoro, svako prema svojoj snazi! Ali Andja i u tim pocetnim godinama stvaranja vlastitog posla brine o buducnosti svoje dece. Za nju je najvaznije njihovo skolovanje . Sin pohadja poznatu musku skolu Newington College – Stanmore. Cerka ide u zensku privatnu skolu MLC College – Burwood.
Privatni zivot koji tece omedjen teznjama i svakidasnjim teskocama ne ometa Andjeliju da svim srcem prione uz ideju stvaranja jedne od prvih Crkveno skolskih opstina – Sv Djordje – Cabramatta u Sydney.
Za te dane ona kaze: „Doneli smo svoju veru i tradiciju na ovaj daleki kontinent onako kako su nasi dedovi i pradedovi nama je preneli, nismo nista izmenili niti modernizovali. Tu istu veru i tradiciju mi smo preneli na nase potomke tako da oni produze nas rad. Nama je bo tezak pocetak u Cabramatta secam se vrlo dobro vremena kada smo sakupljali priloge sa svojim svestenikom koji u to vreme nije zahtevao platu. Bio nam je jedini cilj da sazidamo svoju Crkvu. Od kuce do kuce smo trazili, tacnije receno prosili da zapocnemo gradnje nasih crkava.Porodice su davale svoj prilog, odvajale od svog zalogaja i poklanjale za svoju Crkvu. U isto vreme oni su podmirivali svoje obaveze banci i otplacivali svoje domove. Za vreme zidanja Crkve (Sv. Djordje) svaki domacin je dolazio da radi dobrovoljno subotom i nedeljom, dok radnim danima ide na svoj redovan posao. Tako se nije imalo puno vremena ni za svoje najblize. U to vreme nije postojalo Kolo srpskih sestara vec su zene dolazile sa svojim ljudima i svojom malom decom i pomagale muzevima. Tako se pocelo , to je pocetak nase ratne nacionalne emigracije.“
Naporan i slozan rad na farmi porodice Pavasovic donosio je svoje rezultate. Posao se sirio i napredovao, deca su rasla . Andja u kojoj je uvek prisutna glad za novim ucenjem nalazi vreme u vecernjim satima za svoje skolovanje. Upisuje vecernju strucnu dvogodisnju skolu za Unutrasnji dizajn i uspesno zavrsava. Sin diplomira Arhitekturu, a cerka Finansije.
Porodica odlucuje da vodjenje posla prepusti sinu. Tako se posao znatno unapredjuje, modernizuje i prosiruje. Sada je to reprezentativno i divno mesto gde se prodaje ukrasno bilje, cvece i sve sto ukrasava ili zadovoljava potrebu za raskosnom bastom ili specijalno dizajniranim i ukrasenim dvoristem.
Doslo je vreme da Andjelija Lalic -Pavasovic jos mlada zena, a od svojih ranih godina sputana odgovornoscu i teskim radom, sada zastane, skupi novu snagu i zaputi se, ovaj uporan borac SADA na stazu svoje davne i neostvarene zelje zbog rane udaje, na Univerzitetske studije. Predhodno je dovrsila gimnaziju -poslednja dva razreda za samo jednu skolsku godinu! Upisuje na Univerzitetu New South Wales u Sydney, Bachelor of Arts: philosophy, psychology, geography, anthropology.Andja diplomira u roku i ostvaruje svoj veliki san .
Ali srpska devojcica , bosonoga i polugola u zbegu skrivena dubinom dalmatinskih suma i njenih pecina okrece svoje srce prema sirotim , stradalim i starim i u ovoj svojoj novoj Otadzbini . Ispunjava svoj ionako bogat aktivnostima zivot angazovanjem u humanitarnim organizacijma u delu grada u kome zivi -East Sydney.
„Radi neumorno i ne staje“
Ipak najvise svog vremena i neogranicenih emocija daje svojoj Crkvi Sv Djordje a u cijoj je gradnji ucestvovala od „prvog kamena“. Takodje njen rad se odnosi i na celokupan razvoj srpske Pravoslavne Crkve u Australiji. Andjelija Lalic-Pavasovic je prva zena clan Crkve i prvi zenski clan izabrana u Crkveni Upravni odbor Crkve Sv Djordje u Cabramatta. U istoj Crkvi ona je Presednica Kola srpskih sestara „Pokrov Presvete Bogorodice“. Ali po svemu drukcija od mnogih drugih presednica jer po recima srpskih sestara: „sestra Andja radi neumorno i ne staje.“ Ona je pravi primer kako se treba ponasati kada si na celu!
I kao sto pise u uvodu ovog clanka -u zivotu se sretne mnogo ljudi i mnogo razlicitih ljudi…
Ali izmedju svih , kao zornjaca na nebu zasvetli i neprolazno ostane onaj ciji plam ljubavi gori istim zarom ceo zivot.
Takvu licnost sam srela i upoznala u Andjeliji Lalic -Pavasovic, dubokoj i obdarenoj osobi .. Zeni koja je pronela svoje breme zivota podupiruci svoje ruke i ramena ljubavlju prema Otacestvu , prema Porodici , prema ljudima. Njen izvor snage na kome je napajala svoje srce kada klone bio je nepomuceni izvor ZNANJA I VERE ..
Bogastvo njezinog zivota iskovano na patnji, odricanju, zrtvi i upornosti ne moze se prepoznati na njenom licu. Lice krasi sirok osmeh i blago spokojstvo.
Kao i starovremske Srpkinje primila je svoj usud mirno ali se izborila za svaku od svojih ljubavi. Gledajuci u buducnost a pamteci i cuvajuci proslost svoje kolevke – predacke i praotacke .
