Draga redakcijo,
Napisah ovah text kao komentar na text Danila Gresnog, Savindan u Los Angelesu. Posle se uspostavilo da je text predugacak da bi isao kao komentar. Ja vam saljem text i volio bih ako je tehnicki izvodljivo da stoji kao komentar ili dopuna texta Savindan u LA.
Pozdrav od
Dragise Marica iz Svedske
Nekoliko reci o Svetom Savi
E moj Danilo gresni, sto li si gresan? Ako si Bogu gresio moraces mu se moliti a ako si zeni gresio moraces se moliti malo duze.
Ono sto ti mozda nisi znao daleke 1966 u Zitomislicu a sto mnogi ni danas ne znaju jeste ko je u stvari bio Sveti Sava?
Dvadeset godina vladavine srpskog velikog zupana Stevana Nemanjica nije proteklo bez velikih nevolja. Srbija je bila cesce meta napada i Stevan je morao da otklanja mnoge teskoce. Njegova je sreca bila sto je, od 1207, imao uz sebe jednog izvanredno talentovanog coveka, koji i ako se bio posvetio crkvi, pokazuje najvece politicke sposobnosti. Bio je to njegov najmladji brat Sava, svetovnim imenom Rastko. Posle prvog perioda svog monaskog zivota na Sv. Gori, Sava se nastanio u Srbiji, bio staresina ocevog manastira Studenice i uspesno obavljao diplomatske poslove kad god je brat Stevan bio u opasnosti. Sava je isao Strezu (jedan iz kuce Asena, Bugarska) da ga odgovori da ne ustaje protiv Stevana; Sava je isao madjarskom kralju Andriji da otkloni opasnost koja je zapretila Srbiji.
Ali Savino zivotno delo je stvaranje Arhiepiskopije i nezavisne Srpske crkve. Srbija je bila pod vlascu Ohridske arhiepiskopije. Pogodne politicek prilike omogucile su Savi da u Nikeji dobije nezavisnost za Srpsku crkvu a arhiepiskopom na celu, koga ce birati srpski arhijerejski sabor (1219). Tadasnji Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan bio je ovim resenjem strahovito ozlojadjen i u svom protestnom pismu prosuo bezbroj uvredljivih reci o Savi. Prvi arhiepiskop te nezavisne crkve postao je sam Sava.
Sava je odmah organizovao Srpsku crkvu. Sediste arhiepiskopije postao je manastir Zica, nedaleko od Kraljeva, koju je on s bratom Stevanom podigao. Sava je osnovao devet eparhija. U rasporedu eparhija Sava je pokazao veliku mudrost kako treba Crkvu braniti od uticaja katolicke i bogumilske propagande, postavljajuci sediste na granici zemlje.
Osnivanjem nacionalne crkve Sava je pripremio zemljiste za dalji nacionalno-politicki rad: drzava i crkva postale su nerazdvojna celina. To stvaranje samostalne Crkve je politicka tvorevina cele srpske istorije.
Svog arhiepiskopa, prosvetitelja i ucitelja Srpska crkva proglasila je svetiteljem i njegovu uspomenu slavi 14. januara, po starom kalendraru.
Jos jedan vazan dogadjaj obelezava vladavinu Stevana Nemanjica. To je kraljevina. Stevana je krunisao njegov brat arhiepiskop Sava. Kao prvi krunisani kralj, Stevan je poneo nadimak Prvovencani a Zica gde se Stevan na Spasovdan 1220. g. krunisao, bila je duze vremena mesto gde su se krunisali srpski kraljevi. Madjarski kralj Andrija II smatrao je da Stevan nije mogao da se krunise za kralja, jer se titula «kralja Srbije» nalazila izvesno vreme u titulaturi madjarskog kralja. Vojni pohod protiv Stevana smirio je svojim posredovanjem arhiepiskop Sava. Stevan Prvovencani umro je 24. septembra 1227. Pred smrt zamonasio ga je brat Sava i dao mu monasko ime Simeon. Sahranjen je u Studenici, ali su docnije njegove mosti vrlo mnogo prenosene.
Kralja Stevana Prvovencanog nasledio je njegov prvenac Radoslav (1227- 1233). Radoslavu je inponovala vizantijska kultura, potpisivao se grcki i odrzavao veze sa Ohridskim arhiepiskopom Dimitrijem Homatijanom, istim onim koji je nekoliko godina ranije zasuo teskim prekorima Radosavljevog strica Savu. Ovakvo Radoslavljevo drzanje izazivalo je negodovanje, koje nije krio ni sam kraljev stirc, arhiepiskop Sava.
Dugo talozeno nezadovoljstvo nasle su oduske u pobuni koja je, s jeseni 1233, zbacila s prestola kralja Radoslava. Radoslav se kasnije zamonasio i uzeo ime Jovan.
Revolucija je dovela na presto Vladislava (1233-1243).
Ubrzo posle promene na prestolu, arhiepiskop Sava otisao je po drugi put na Istok, u Svetu zemlju (prvi put je odlazio 1229). Vracajuci se iz Palestine, dosao je u Bugarsku i u Trnovu umro14. januara 1236. Sinovac Vladislav prenio je striceve mosti (6. maja 1237) u svoju zaduzbinu, hram Hristovog Vaznesenja na Limu, Mileseva kod Prijepolja, gde je pocivalo sve do 1594, kada su ga Turci spalili na Vracaru kod Beograda (danas je to Beograd).
Eto gospodine Gresni Danilo ja sebi dadoh slobode da napisem vise nego sto sam mislio u prvom momentu. Ne moze se govoriti o Svetom Savi a da se ne spomenu licnosti za njegova zivota koje su dale pravac srpskoj istoriji.
Na kraju zelim jos da dodam da je Srpska Pravoslavna Crkva u Geteburgu, Svedska, na Savindan bila takodje prepuna i da su mnogi morali da se zadovolje stojeci vani tokom sluzbe.
Pozdrav iz Svedske
Draga redakcijo,
Napisah ovah text kao komentar na text Danila Gresnog, Savindan u Los Angelesu. Posle se uspostavilo da je text predugacak da bi isao kao komentar. Ja vam saljem text i volio bih ako je tehnicki izvodljivo da stoji kao komentar ili dopuna texta Savindan u LA.
Pozdrav od
Dragise Marica iz Svedske
Nekoliko reci o Svetom Savi
E moj Danilo gresni, sto li si gresan? Ako si Bogu gresio moraces mu se moliti a ako si zeni gresio moraces se moliti malo duze.
Ono sto ti mozda nisi znao daleke 1966 u Zitomislicu a sto mnogi ni danas ne znaju jeste ko je u stvari bio Sveti Sava?
Dvadeset godina vladavine srpskog velikog zupana Stevana Nemanjica nije proteklo bez velikih nevolja. Srbija je bila cesce meta napada i Stevan je morao da otklanja mnoge teskoce. Njegova je sreca bila sto je, od 1207, imao uz sebe jednog izvanredno talentovanog coveka, koji i ako se bio posvetio crkvi, pokazuje najvece politicke sposobnosti. Bio je to njegov najmladji brat Sava, svetovnim imenom Rastko. Posle prvog perioda svog monaskog zivota na Sv. Gori, Sava se nastanio u Srbiji, bio staresina ocevog manastira Studenice i uspesno obavljao diplomatske poslove kad god je brat Stevan bio u opasnosti. Sava je isao Strezu (jedan iz kuce Asena, Bugarska) da ga odgovori da ne ustaje protiv Stevana; Sava je isao madjarskom kralju Andriji da otkloni opasnost koja je zapretila Srbiji.
Ali Savino zivotno delo je stvaranje Arhiepiskopije i nezavisne Srpske crkve. Srbija je bila pod vlascu Ohridske arhiepiskopije. Pogodne politicek prilike omogucile su Savi da u Nikeji dobije nezavisnost za Srpsku crkvu a arhiepiskopom na celu, koga ce birati srpski arhijerejski sabor (1219). Tadasnji Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan bio je ovim resenjem strahovito ozlojadjen i u svom protestnom pismu prosuo bezbroj uvredljivih reci o Savi. Prvi arhiepiskop te nezavisne crkve postao je sam Sava.
Sava je odmah organizovao Srpsku crkvu. Sediste arhiepiskopije postao je manastir Zica, nedaleko od Kraljeva, koju je on s bratom Stevanom podigao. Sava je osnovao devet eparhija. U rasporedu eparhija Sava je pokazao veliku mudrost kako treba Crkvu braniti od uticaja katolicke i bogumilske propagande, postavljajuci sediste na granici zemlje.
Osnivanjem nacionalne crkve Sava je pripremio zemljiste za dalji nacionalno-politicki rad: drzava i crkva postale su nerazdvojna celina. To stvaranje samostalne Crkve je politicka tvorevina cele srpske istorije.
Svog arhiepiskopa, prosvetitelja i ucitelja Srpska crkva proglasila je svetiteljem i njegovu uspomenu slavi 14. januara, po starom kalendraru.
Jos jedan vazan dogadjaj obelezava vladavinu Stevana Nemanjica. To je kraljevina. Stevana je krunisao njegov brat arhiepiskop Sava. Kao prvi krunisani kralj, Stevan je poneo nadimak Prvovencani a Zica gde se Stevan na Spasovdan 1220. g. krunisao, bila je duze vremena mesto gde su se krunisali srpski kraljevi. Madjarski kralj Andrija II smatrao je da Stevan nije mogao da se krunise za kralja, jer se titula «kralja Srbije» nalazila izvesno vreme u titulaturi madjarskog kralja. Vojni pohod protiv Stevana smirio je svojim posredovanjem arhiepiskop Sava. Stevan Prvovencani umro je 24. septembra 1227. Pred smrt zamonasio ga je brat Sava i dao mu monasko ime Simeon. Sahranjen je u Studenici, ali su docnije njegove mosti vrlo mnogo prenosene.
Kralja Stevana Prvovencanog nasledio je njegov prvenac Radoslav (1227- 1233). Radoslavu je inponovala vizantijska kultura, potpisivao se grcki i odrzavao veze sa Ohridskim arhiepiskopom Dimitrijem Homatijanom, istim onim koji je nekoliko godina ranije zasuo teskim prekorima Radosavljevog strica Savu. Ovakvo Radoslavljevo drzanje izazivalo je negodovanje, koje nije krio ni sam kraljev stirc, arhiepiskop Sava.
Dugo talozeno nezadovoljstvo nasle su oduske u pobuni koja je, s jeseni 1233, zbacila s prestola kralja Radoslava. Radoslav se kasnije zamonasio i uzeo ime Jovan.
Revolucija je dovela na presto Vladislava (1233-1243).
Ubrzo posle promene na prestolu, arhiepiskop Sava otisao je po drugi put na Istok, u Svetu zemlju (prvi put je odlazio 1229). Vracajuci se iz Palestine, dosao je u Bugarsku i u Trnovu umro14. januara 1236. Sinovac Vladislav prenio je striceve mosti (6. maja 1237) u svoju zaduzbinu, hram Hristovog Vaznesenja na Limu, Mileseva kod Prijepolja, gde je pocivalo sve do 1594, kada su ga Turci spalili na Vracaru kod Beograda (danas je to Beograd).
Eto gospodine Gresni Danilo ja sebi dadoh slobode da napisem vise nego sto sam mislio u prvom momentu. Ne moze se govoriti o Svetom Savi a da se ne spomenu licnosti za njegova zivota koje su dale pravac srpskoj istoriji.
Na kraju zelim jos da dodam da je Srpska Pravoslavna Crkva u Geteburgu, Svedska, na Savindan bila takodje prepuna i da su mnogi morali da se zadovolje stojeci vani tokom sluzbe.
Pozdrav iz Svedske
Dragisa
