EPA-EFE/Ignacio Izquierdo
Cena domaće vune na svetskom tržištu pala je na najniži nivo u poslednjih deset i više godina zbog čega su proizvođači nesigurni kako će ići prodaja ovogodišnjih zaliha.
Ove nedelje, indikator istočnog tržišta (EMI) pao je za 32 centa (ukupno 12,24 dolara po kilogramu), što je najniža cena u poslednjih šest godina u Ozi valuti.
S druge strane, procenat vune koja se nudi, a nije prodata, skočio je na 17%.
Brokeri i analitičari kažu da je tržište vune ove nedelje doživelo “masakr“, dok je najveći australijski kupac – Kina, nestao sa tržišta.
Marti Mozes iz brokerske kuće “Mozes i sinovi“, smatra da postoji duga lista negativnosti koje utiču na tržište vune već neko vreme, uključujući globalnu inflaciju i visoke cene energije.
– Ukoliko razmišljate o pritiscima koji dolaze na diskrecionu potrošnju domaćinstava, ljudi se neće izlagati trošenju novca na luksuzne predmete, što je u suštini i vuna – istakao je Mozes.
Međutim, nedostatak interesovanja Kine je ono što je dovelo do “potonuća tržišta“, delimično podstaknuto nedostatkom ekonomske aktivnosti zbog dugih kineskih kovid blokada i, u skorije vreme, nereda i protesta.
– Kina je i dalje aktivna u nekim sektorima, ali kupuju selektivno kako bi prodavnice radile. Izvoznici su bili veoma “tihi“ ove nedelje i uglavnom su radili za evropske i indijske porudžbine – objasnio je Mozes.
Čak je i super fina vuna, koja je dostigla rekordne vrednosti u poslednjih 12 meseci, doživela izuzetan pad, istakao je Mozes.
Kada je reč o lokalnim problemima to su poplave u Novom Južnom Velsu i Viktoriji, koji su uticali na snabdevanje vunom.
Prema rečima Mozesa, tržište će beležiti dalji pad ako prolećna vuna sa poplavljenih farmi stigne u prodaju, a Kina se ne vrati na tržište.
Kina najveći kupac
Prošle godine, prodaja vune je donela oko 3,6 milijardi dolara prihoda (izvoz), a Kina je bila daleko najveći kupac.
Kina kupuje oko 82% australijske vune, Indija 4%, Italija i Češka oko 3%.
