Dragi prijatelji,Ponovo Vas pozivamo da nam pomognete u akciju koju vodimo vec četiri godine. Neki od vas se sigurno sećaju, a za one koji nisu upoznati sa nesrećom Djurdjice Kovačević sledi tekst. Za simboličnu sumu od trideset fanaka dobijate pre svega zadovoljstvo što ste pomogli nekom kome je pomoć...
Prema verskim običajima, sveće se na grobljima u Srbiji pale uglavnom u znak sećanja na preminule bliže i dalje rođake, prijatelje, komšije, znane i neznane.
Još jedna redovna stipendija od 50 evra naše koleginice M. E. iz Frankfurta stigla je za brucoša Bojana Mijatovića (19) iz Novog Grada i za nastavak njegovog uspešnog školovanja u Beogradu.
Na njenu dobrotu, Bojan, kao i u protekle dve godine, odgovara trudom da uspeh na fakultetu bude što bolji kako bi opravdao njeno poverenje.
– Pošto sam upisao i studiram ono što volim, sve ide kako treba, a nadam se da će se tako i nastaviti. Dao sam većinu ispita, položio sam i najteži – anatomiju, a samim tim i dao uslov za upis u narednu godinu. Pored fakulteta, igram fudbal, a ponekad i sudim na utakmicama. To mi je glavna preokupacija. Sport u svakom smislu. Mojoj dobrotvorki, kao i uvek, želim svu sreću. Hvala što me ne zaboravlja i svakog meseca usrećuje. Iskoristiću ovu priliku da njoj i njenoj porodici poželim sve najbolje u životu, zdravlje i svaku sreću – rekao je mladi Bojan Mijatović, koga život nije mazio.
Njegov teča Stevo Basta, koji je preuzeo brigu o ovom mladiću kao o rođenom d..
Naš plemeniti čitalac iz daleke Australije Vladimir Ćorić, kako smo već zabeležili, mislio je na svoj ugroženi narod na Kosmetu. U to ime, posredstvom sidnejske Redakcije „Vesti“ uputio je pomoć od 1.000 dolara (u protivvrednosti 585 evra) za narodne kuhinje Dobrotvorne organizacije „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice. Pomenuta donacija je ubrzo uručena saradniku Stefanu Ječmenici, ujedno i članu HO „Srbi za Srbe“.
– Ovo nije prvi put da nam pomoć stiže upravo iz Australije, gde je naš verni narod istinski zainteresovan za očuvanje i opstanak Kosova i Metohije. Više od dve decenije život kosovsko-metohijskih Srba je izuzetno težak, praćen svakodnevnim strahovima i neizvesnošću. Suočeni su s mnogobrojnim problemima, krađama, zastrašivanjem, a odskora i velikim nametima. Zato veliko i od srca hvala našim zemljacima u dijaspori koji misle na svoj ugroženi narod na Kosmetu i na ovaj način pružaju podršku narodnim kuhinjama i trude se da ublažite patnju velikog broja ljudi, koji, nažalost, ..
Nakon što su im nedavno kupili šporet smederevac i mobilni telefon, a humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović im uručio 100 evra, odeću, obuću i mnogo namirnica, siromašnom đaku pešaku iz zabitog golijskog sela Joše, Nikoli Petronijeviću i njegovom bolesnom ocu Milovanu stigle su još dve vredne donacije, obe iz daleke Australije.
Anonimna familija iz Sidneja posredstvom naše Redakcije poslala je Petronijevićima 1.500 australijskih dolara, a Ljiljana i Slobodan Joksić, koji takođe žive u najvećem australijskom gradu, još 120 dolara.
Vredne donacije uručene su im na polovini puta Novi Pazar – Golija, dok je Milovan ispraćao svog sina na dugo pešačenje do škole „Sveti Sava“ u potplaninskom selu Šaronje.
Pre nego što smo krenuli put Golije, a nakon što smo im javili da im donosimo vredne donacije, Nikola i Milovan su nas zamolili da sav dobijeni novac pretvorimo u evre (više od 900), jer kako su nam rekli, ne nameravaju da ga brzo troše.
– Trenutno imamo dovoljno namirnica i svega št..
Na adresu Stefana Pendića (15), učenika prvog razreda Srednje kožarsko-tekstilne škole u Novom Pazaru i đaka pešaka iz zabitog sela Đonlije na Goliji, stigle su još dve radosti iz daleke Australije.
Najpre, stipendija od 120 australijskih dolara koju Stefanu svakog meseca, već nekoliko godina, šalje dobrotor O. V. iz Sidneja, a potom i 200 australijskih dolara koje mu je poslala naša čitateljka Mara Grba iz Melburna.
Kako smo već pisali, Stefan još svakodnevno putuje na relaciji Đonlije – Šaronje – Novi Pazar i na časove zasad stiže redovno jer je, kako ističe njegova majka Rada, vreme neuobičajeno lepo za ovo doba godine.
– Za sada Stefan lako prepešači deonicu do Šaronja, gde je završio osnovnu školu, a potom se autobusom ili kombijem prebacuje do Novog Pazara. Od kuće odlazi ujutru, a vraća se kasno posle podne, često i po mrklom mraku. Čim počnu jesenje kiše i snegovi biće problema. Ne zbog pešačenja, jer se on na to navikao i pešačio je kad je bio manji i slabiji (od petog do os..
Ubrzo nakon što smo objavili priču o malenom jednogodišnjaku Mijatu Milenkoviću iz Prokuplja, mnogi su kontaktirali redakciju „Vesti“ sa željom da pomognu.
Ovaj maleni harizmatični dečak svojim osmehom razoružao je naše čitaoce, a Ratko Crnić iz Melburna u Australiji uputio je našoj redakciji dar od 150 australijskih dolara sa željom da Mijat ozdravi, a mi smo njegovu donaciju odmah prosledili Milenkovićima.
Mijatov tata, Danijel zamolio nas je da donatoru prenesemo pozdrave i da mu se zahvalimo.
– Veliko hvala. Blizu smo cilja da kompletan iznos bude prikupljen. Hvala što mislite na nas i Mijata i pomažete mu da ozdravi. Mnogo nam znači – rekao je Danijel Milenković.
Priča o ovom čoveku, starijem vodniku iz Brigade veze Vojske Srbije, koji je prošle godine, čim je dobio blizance, njegovo treće i četvrto dete, donirao aparat Klinici za dečje interne bolesti u Nišu, vredan nešto više od 200.000 dinara, već se pronela širom Srbije zahvaljujući medijima. Ono što ovaj pošteni čovek u to..
Potresna priča o Draganu Mladenoviću (57), radniku fabrike šinskih vozila Goša u Smederevskoj Palanci, koji je zbog bede oduzeo sebi život na radnom mestu, našu vernu čitateljku Rajku Tarlać iz Sidneja doslovce je rasplakala.
Ove zime, jedne od najhladnijih na inače hladnom Pešteru, sve se urotilo protiv devetočlane porodice Tomislava Jelića (83) iz zaseoka Janturine u mesnoj zajednici Bare, udaljenoj od Sjenice 35 kilometara.
Aleksandar Čolić iz sela Ljubesela kod Topole, oboleo od ubrzanog starenja mozga, godinama unazad ima svoje verne anđele čuvare. On živi sa majkom Ljiljanom Čolić, kojoj brigu o sinu olakšavaju donatori koji ih nikada ne zaboravljaju.
Dragan Mirković godinama unazad vodi računa da Aci nikada ne zafale lekova. Tako je ovih dana poslao dve kutije koenzima Lj 10 koji je Aleksandru neophodan. Da nije Dragana, kako Ljilja kaže, oni taj lek ne bi mogli da priušte jer je veoma skup.
– On nas uvek obiđe kad može, donese lekove, vidi kako smo, uplati nam neki novac kad god može. Zaista smo blagosloveni što o imamo takve ljude kojima je stalo do nas. Dragan nikada ne dozvoli da Aca ostane bez lekova. To mu ne mogu zaboraviti. Njemu, njegovoj supruzi i dečici, kao i celoj porodici Mirković, želim puno zdravlja i blagostanja – poručila je Ljiljana.
Aleksandar Čolić je do 24. godine živeo sasvim običnim i mirnim životom. Želeo je da radi, zasnuje porodicu, ali je sudbina odlučila drugačije. U de..