Novopristiglih 9.000 dolara u beogradsko Dopisništvo "Vesti" koje je Kolo srpskih sestara Žene Mironosice iz Kizboroa pri crkvi Sveti arhiđakon Stefan u Melburnu uputilo za 18 bolesne dece i omladine u otadžbini (svima namenjeno po 500 dolara) već je stigla na pojedine adrese. Među prvima sa spiska ova pomoć prosleđena je na adresu samohrane majke invalida, Tanje Radonjić iz sela Kotraža, koja danonoćno brine o autističnom sinu Đorđu (25), čije je zdravlje iz dana u dan sve teže.
Porodice Pepić i Fakić od Mihajla Hromiša iz Brizbejna dobile su po 500 AUD, a starici Borki Dražević u gerontološkom centru predato je 200 dolara Rajke Tarlać iz Sidneja.
Deo donacije iz Melburna u iznosu od 500 dolara humanih fudbalera FK Krajina Casedž Kings, koju su naši reporteri prosledili porodici Maje Magazin (17) iz Višegrada, pričinila im je veliku radost. Posebnu zahvalnost našim plemenitim čitaocima sa dalekog kontinenta, koji su mislili na njegovu ćerkicu, obolelu od lupusa, hronične autoimune bolesti, u to ime uputio je otac Nedeljko Magazin.
Nedavno nam je stiglo pismo: „Čuli smo da čitaoci „Vesti“ pomažu sirotinji na Pešteru i širom Srbije, da su mnogima u ovom kraju kupili krave, ovce i koze ili sagradili kuće. Molimo vas da dođete u naše selo Bačije kod Sjenice, da vidite koliko teško živi porodica Nuradina Papića i pozovete sve dobre ljude širom sveta da pomognu našim komšijama.“
Ovo je deo pisma koje je grupa žitelja Bačija nedavno poslala dopisništvu „Vesti“ sa molbom da pomognemo siromašnom Nuradinu Papiću (37) i njegovoj teško bolesnoj supruzi Ameli (33). Oboje žive od simbolične socijalne pomoći i u trošnom kućerku bez struje, vode i kupatila, starom skoro stotinu godina i jedva prehranjuju svoje ćerke Samru (13), Amru (12) i Anesu (9) odlične učenice osnovne škole u susednom selu Vapa.
– Znaju naše komšije kako živimo i koliko se mučimo. Mnogo nam pomažu da se izborimo sa svim nedaćama koje nas prate. Da njih i njihove pomoći nije bilo, ko zna kako bismo do sada preživeli – priča nam domaćin Nuradin Papić.
Nagl..
Mada je leto, prevruće je, a na Rogozni odavno nije bilo kiše, koja uvek dodatno ošteti inače vrlo loše planinske puteve. Ni ovih vrelih julskih dana nije bilo lako doći do sela Otes u mesnoj zajednici Grubetići(kako li je tek zimi) i sresti se sa bakom Radomirkom - Radom Popović (78) koja godinama živi sama u dotrajaloj brvnari na periferiji sela.
Pročitavši poslednju priču u "Vestima" o nedaćama samohrane majke Vuke Barbu (38) iz Mramorka kod Kovina i njeno troje mališana, blizanaca Davora i Dijane (8), kao i malog Save (2), obolelog od tumora na mozgu, anonimni dobrotvor iz Nemačke odlučio je da ih malo obraduje i ohrabri.
Kada činite dobro delo, jedino sa željom da nekoga usrećite, osećaj topline i radosti na duši jednak je kao i kod onoga koji poklon prima. To sa sigurnošću možemo reći i za našeg zemljaka s drugog kraja sveta, koji svakog meseca šalje stipendije za ukupno petoro đaka u otadžbini.
Ne želeći da se eksponira, njegovo ime obeležavamo samo inicijalima O. V. iz Sidneja jer ovaj čovek dobrog srca po 120 dolara (ukupno 600 dolara), daruje za četvoro gimnazijalaca na Kosmetu, kao i mladom đaku pešaku s Golije, čime njihovim porodicama donosi veliko olakšanje, ali i spokoj da njihovoj deci neće zafaliti knjiga, pribor, obuća, odeća…
Novac je, kao i uvek, u međuvremenu prosleđen orahovačkim gimnazijalcima Dimitriju Radiću, Lazaru Grkoviću, Ljubici Micić i Darinki Ulamović, kao i 14-godišnjem Stefanu Pendiću i to pred sam raspust. Ipak ovog puta, stipendija je prvo stigla u dom Pendića i olakšala donošenje odluke kako će Stefan, mali maturant, nastaviti školovanje.
– Veliko i od srca hvala našem..
Retko ko u Novom Pazaru zna za Dragaljevinu. Ni većina opštinara nije čula za ovo malo, zabito, siromašno i napušteno selo u mesnoj zajednici Štitare koje je od grada udaljeno 40, a od asfaltnog puta Novi Pazar – Sjenica 20 kilometara.
Do Dragaljevine se uvek dolazilo teško, jer je kaljavi seoski put često neprohodan, ili prohodan samo za pešake, traktore, zapregu i pokoje terensko vozilo. Zbog toga su svi odavno napustili ovo seoce na padinama Peštera i bolji život potražili u Sjenici, Novom Pazaru ili negde u Šumadiji. U selu su ostali još samo teško bolesna starica Stojana Nikolić (90) i njen sin Velibor (50) koji su skoro celo proleće odsečeni od ostalog sveta. Poslednje padavine i oluje dodatno su im otežale život.
– Mogao sam i ja da odem. Našlo bi se posla u Novom Pazaru ili negde širom Srbije, možda i u inostranstvu. Ali nisam hteo ni mogao da ostavim samu, bolesnu i slabo pokretnu majku Stojanu. Vukovi bi je, ovako slabu i nemoćnu zimi raskomadali. Biću uz nju do kraja života..
Zemljaci, dobri ljudi, hajde, samo sa malo sredstava, simboličnim ulaganjem, učinite ogromnu stvar i obradujte teško obolele mališane! Ne traže oni mnogo, i ne očekuju, jer im je dosta i njihove muke, ali, ipak, kada im tete zajedno sa reporterima "Vesti" donesu mnogo čokolada, bombona, a možda i neko pismo, tim bolesnim mališanima odmah bude lakše.
Pojedini štićenici Humanitarnog mosta, poput 45-godišnjeg Aleksandra Čolića iz Ljubesela kod Topole, obolelog od ubrzanog starenja mozga, i njegove majke Ljiljane već više od deceniju su u srcu i mislima plemenitih čitalaca „Vesti“.
Na podužoj listi tih dobrih ljudi su i članovi Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade, koji godinama unazad, na svaka tri do četiri meseca, Aleksandru Čoliću i njegovoj samohranoj majci Ljiljani upućuju vrednu pomoć od oko 300 kanadskih dolara.
Izuzetka nema ni ovog puta kad je reč o ovo dvoje nevoljnika sa kojima su stvorili posebnu prijateljsku i neraskidivu vezu. O njihovom poslednjem dobročinstvu u vidu novčane pomoći u iznosu od 33.500 dinara, naše novinare je obavestila, kao i uvek, majka Ljiljana.
Iako je proteklih dana sve lošijeg zdravstvenog stanja, čim je stigla pomoć članova Srpske bratske pomoći nije časila časa da uputi svoju iskrenu zahvalnost jer teško bolesnom Aci i sve nemoćnijoj majci pomoć dobročinitelja iz Kanade mnogo znači.
Veči..