U Univerzitetskoj klinici u Erlangenu u Nemačkoj, mladoj Marini Bogosavljević (35) iz Lapova 10. avgusta ugrađen je trajni pejsmejker, a samim tim i započeto sasvim novo poglavlje u njenom životu.
Uz pomoć ovog posebnog aparata, Marina će moći da reguliše fiziološke funkcije, koje samovoljno nije imala poslednje tri godine jer su joj prilikom ginekološke operacije u KBC Kragujevac oštećeni nervi. Operacija je trajala gotovo osam sati i to je treća operacija koju je Marina imala na ovoj klinici.
– Prof. dr med. K. Matzel, koji me je operisao, nije bio baš siguran da li će sve funkcionisati, ali mi je rekao da zadovoljan jer je sve prošlo u najboljem redu. Dva sata posle operacije podigli su me iz kreveta i odmah sam mogla da mokrim. Prvog dana, gotovo da nisam ništa osećala jer sam posle tri meseca u Nemačkoj i ugrađivanja probnih pejsmejkera izgubila nadu da će moj problem biti rešen. Drugog dana sam imala stolicu i bila sam presrećna! – ispričala nam je u dahu Marina i dodala:
– Reg..
U selu Brnjica kod Sjenice, gde u poluzavršenoj kući živi sa nepokretnim sinom Vladetom i sama brine o njemu, starica Roksanda Spasojević dočekala nas je sa suzama radosnicama.
Srdačnom dočeku prethodili su radovi na betoniranju terase i betonske staze kroz celo dvorište koje su prilozima dobrih ljudi iz naše dijaspore i ovog kraja izveli humanitarci Hido Muratović i Avdo Hadrović.
– Presrećni smo i radosni, još ne verujemo da nam se sve ovo lepo dešava. Bog vam dao šta god poželeli. Mnogo ste nam pomogli i olakšali život mom Vladeti. Hvala do neba svim dobrim ljudima koji su nam poslali novčane priloge, koji su nas posećivali poslednjih dana i telefonom zvali i bodrili – rekla je Roksanda.
Kako kaže, sada zna da nisu sami i da postoje dobri ljudi koji su uvek spremni da pomognu.
– Za samo 15 dana, od prvog teksta u „Vestima“, pristiglo nam je blizu 1.000 evra. Gro tog novca uložili smo u betoniranje terase, izgradnju staze do kapije, nabavku mobilnog telefona, stola, stolica, sunco..
Kada smo sredinom februara pisali o srećnom završetku lečenja u Štutgartu 10-godišnje Nikoline Josić iz Prokuplja, obolele od retkog sarkoma Ewing na grudnom košu, niko nije mogao ni da nasluti da njena borba, nažalost, tu neće biti gotova. Usledile su redovne kontrole, a onda šok i početkom juna i nova operacija u Nemačkoj, posle koje slede oporavak i hemioterapije.
– Taman kada smo mislili da je Nikolinim mukama kraj, došlo je do komplikacija koje su iziskivale još jednu hitnu operaciju. Poslednja kontrola nas je šokirala, jer je pokazala promene na levoj strani u tkivu. Bukvalno smo se preko noći preselili u Štutgart. Još jedna teška borba, a novac za lečenje ponovo problem. Tražili su nam 100.000 evra za terapije, a mi smo do sada uplatili oko 30.000. Zato nam je svaka pomoć dobrodošla – rekla je za „Vesti“ tetka Jelena Perić i dodala:
– Nikolina je već primila jedan ciklus terapije, a sada je u toku druga terapija. Duša nam se kida zbog svega. Svesni smo da je zahvaljujući ogromn..
Vreme neumitno prolazi, a sećanja ostaju kao zalog za budućnost. Podvig Jelene Trikić, Majke hrabrost koja je dala svoj život da bi na svet donela sina Nikolu, čitaoci "Vesti" ni nakon gotovo pet godina ne zaboravljaju.
Starac Dušimir Vuksanović godinama živi sam u zaseoku Pačevina na padinama Golije kod Novog Pazara. Preživeo je dva šloga i jedva je ostao u životu. Nema nikakva primanja, ne može da radi, desna ruka mu je otkazala, a od najbližeg komšije udaljen je pet kilometara. Da Dušimiru svojevremeno, dok je bio šlogiran i na postelji, nisu pomogli čitaoci „Vesti“ umro bi od gladi, studi i samoće.
Poslednjih godina retko dobija donacije, a kada ih dobije, sav novac odmah potroši na lekove. To je učinio i pre nekoliko dana kada smo mu teškom mukom, jer je put do Pačevine uglavnom neprohodan, doturili 100 evra koje su mu, preko humanitarca Hida Muratovića (po 50 evra), poslali naša čitateljka Dobrila Marinković iz Amerike i dugogodišnji donator Sefat Bronja iz Nemačke.
– Ni sam ne znam kako preživljavam. Da nije rođaka i komšija koji me povremeno posete i donesu mi po neki hleb i najnužniju hranu, crkao bih od gladi. Kamo sreće da novac koji sam dobio mogu da potrošim na namirnice i ishranu, naža..
Kada smo prvi put ispisivali redove o sudbini mlade udovice Sanje Bartok (31) iz Gudurice kraj Vršca, bilo je to povodom plemenitog odziva HO „Nemanjići“ iz Tićina u Švajcarskoj, koji su krajem 2015. ovoj nesrećnoj ženici i njenim petoro mališana obezbedili krov nad glavom, kućne aparate i ogrev.
Od tada do danas Sanji je stizala povremena podrška sa svih strana sveta, zbog čega njena deca nisu oskudevala i smrzavala se tokom zime. Ipak, samohranoj majci koja živi samo od socijalne pomoći i dečjeg dodatka nije bilo nimalo lako da se snađe sa teškom svakodnevicom. Istina, kako su i godine odmicale, u njenom životu je, ipak, došlo do nekih značajnih promena, koje prvenstveno zbog sramote i osude okoline nije uspela da prevali preko usana.
Nova muka, međutim, i problemi o kojima smo nedavno pisali, a to je da su zbog neizmirenih računa Sanja i deca u mraku, naterali su i ovu ženu da otvori svoju dušu, ne samo novinarima „Vesti“ koji su je i posećivali, već i donatorima iz dijaspore koji ..
Već punih devet godina porodica Đajić iz Beograda živi u svom svetu, gde se vreme ne meri ni po satima, niti po kalendaru, jer je prst sudbine ceo njihov život promenio u trenu. Njihove bezbrižne i srećom ispunjene dane, prekinula je teška saobraćajna nesreća mlađanog sina Vladimira dok je boravio na odmoru u Frankfurtu. Usledili su mučni dani borbe za život.
Dva pacijent monitora vrednosti 21.000 američkih dolara, donacija su humanitarne organizacije Lajflajn Njujork koja posluje pod pokroviteljstvom Nj.K.V. princeze Katarine, prethodnih dana stigla je na dečje odeljenje Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
U vreme dok korona hara svetom, a Srbija obara crne rekorde po broju zaraženih, hospitalizovanih i umrlih, pomoć čitalaca „Vesti“ iz dalekog sveta, koja i u ovim teškim vremenima stiže nevoljnicima u Raškoj oblasti, ima još veći značaj i vrednost. Poslednje donacije koje su stigle u ovaj deo Srbije obradovale su dugogodišnje štićenike našeg Humanitarnog mosta, Novopazarce Vukomira Tomovića, Bajru Suljević i supružnike Dilju i Milanka Drobnjaka iz zabitog Pasjeg Potoka na planini Rogozni.
Zasluga za to pripala je porodici Knežević iz Pariza, poreklom iz okoline Raške, koja je donirala ukupno 300 evra od kojih po 100 evra dele Vukomir Tomović, Bajra Suljević i supružnici Drobnjak. U propratnom pismu Kneževići navode da redovno čitaju „Vesti“, godinama prate nevolje Vukomira i Bajre, dive se njihovoj upornosti i istrajnosti i svojom, kako ističu, skromnom donacijom žele da im olakšaju život. Iz Berna u Švajcarskoj stiglo je 200 franaka koje je dobrotvor Osman Mujanović, rodom iz Bosne, na..
Donacija od 3.000 AUD koju je Veljko A. iz Sidneja uputio za deset štićenika Humanitarnog mosta (po 300 dolara), nastavlja da putuje u ruke nevoljnika. Na red su došli devetnaestomesečni Marko Obrenić iz Čačka, i šesnaestogodišnji Milan Rabrenović iz Priličkog Kiseljaka. Obojica biju svoje bitke za život, a radost zbog dara iz daleke Australije u obe porodice je velika.