Glavni problem Srba Australije je – ljubav.
Ovo kaže episkop australijsko-novozelandski Milutin, a na osnovu svog dosadašnjeg iskustva sa nama.
Zato je, veli on, na svom prvom duhovnom predavanju u Australiji, održanom ove subote u CŠO „Sveti Nikola“ u DŽilongu, želeo da govori baš na temu „Hriščanska ljubav u delima Nikolaja Velimiroviča“, o kojoj se „dosta priča, a malo upražnjava“.
Objašnjavajuči da su misli vladike Nikolaja Velimiroviča i o ovoj temi, iznesene narodnim jezikom, „tako da ga dete razume, a da se filozofi muče da protumače“.
– To je poruka nama episkopima da govorimo tim razumljivim jezikom i spuštamo se na nivo naroda našeg. To nije potcenjivanje, nego pohvala narodu srpskom, da je blagočestiv, ali nedovoljno pobožan i malo zna o Gospodu upravo zato što malo crpi večne istine o Gospodu iz Svetog pisma – kazao je vladika Milutin i dodao: – O politici, o strankama, o junacima koji su nas vodili nekada ili sada u ovome vremenu – sve je to za poštovanje i istorija. No, ovo je za život večni. Blago onom svešteniku i vama koji se uhvatite Svetog pisma, kao knjige večnog života.
Ustav crveno slovo
A vas sve molim da poštujemo Ustav kao „crveno slovo“ – to je garancija da čemo imati mnogo više ljubavi i da neče doči do sukoba uprava sa sveštenicima, sveštenika sa upravama i međusobnih sukoba na skupštini, na izborima skupštine, tu se mnogo greši.
Uzimajuči reč posle predavanja, Damjan Savič osvrnuo se na sveštenike srpske crkve, te kazao:
– Verovatno se izučavaju dela vladike Nikolaja na bogosloviji, ne želim nikog da uvredim, ali pojedine naše duhovne vođe, bar ovde u Australiji, a dosta ih poznajem, skoro sve, ne bi se reklo da su ih uzeli i u ruke, a kamoli da su ih učili. Ili su ih zaboravili ili zanemarili. Naši pojedini sveštenici su uzeli ovde takvog maha i slobode da se ponašaju kao da su oni sami Isus Hristos ili sam Bog. Verujte mi preosvečeni, skoro ste došli, imačete priliku da i mene upoznate i ostale sveštenike, ali ovde šta pojedini sveštenici rade, nije im na čast.
Vladika je na to rekao:
– Radujem se da ste kazali, „pojedini sveštenici“, znači da večina sveštenika
ide putem kako treba. Uvek je bilo i svagda među crkvenim krugovima ljudi koji su bili manje blizu Bogu. Ja poznajem sveštenike, vidim nedostatke poneke. Neču da kažnjavam, jer ne volim kaznu, jer zakon je ograda, a onda se isključuje ljubav, a to je opasno. No, kada ljubavi nestane, moraju doči i disciplinske mere, mora doči i kažnjavanje, ali neče nikada vladika kazniti, nego zakon koji je zapisan. Ja ču reči jednu istinu, sveštenici se moraju vratiti jevanđelju Hristovom potpuno. Ja ču sveštenicima maksimalno, kao otac, pomoči i uputiti ih bez kritike oštre, da služe srpskom narodu, jer to narod zaslužuje.
Vladika stišavao vatru
Isto tako moram da vam kažem da sam ovih dana imao nekoliko interesantnih sastanaka i sednica. Susretao sam se sa pojedinim upravama, ulazio sam tamo gde „gori vatra“, da je stišam. Radeči sam upoznao stanje i situaciju kakva je između uprava, između samih ljudi koji su u upravama sa jedne, te uprava i sveštenika sa druge strane. Video sam da na pojedinim mestima baš ne valja. Mora nešto da se uradi – kazao je vladika Milutin.
Sa druge strane, zamoliču vas da imate poštovanje i razumevanje prema sveštenicima. Ono što sam do sada mogao da vidim, ima grešaka i kod odbora crkvenih ili uprava, ima netrpeljivosti između jednih i drugih sveštenika i uprava, i da jedni i drugi greše. Obostrane su greške. Sveštenike ja uvažavam, cenim i poštujem. Kao njihov duhovni otac i brat u Hristu, tu sam da pomognem da oni izađu onako kako to treba. Tu ču biti neumoljiv i nepopustljiv – kazao je vladika Milutin i nastavio:
– Strašno se greši na drugoj strani, a to su crkveno-školske opštine. Ustav Novogračaničke mitropolije je za mene ovaj važeči, „crveno“ slovo u kome ču ja poštovati svaku tačku i slovce. Ovaj novi što treba da dođe, videčemo kad dođe, polako čemo raditi, dogovaračemo se, to nije problem. Problem je što je ovaj Ustav toliko pogažen, toliko ponižen, da se toliko ne poštuje… Ja krečem u jednu veoma važnu i bitnu borbu za očuvanje, za poštovanje i za ispunjenje Ustava Novogračaničke mitropolije i Ustava Srpske crkve pri Beogradu, druge Eparhije, jer se i tamo gazi Ustav, mada manje, ali ne poštuje se.
Za mene je Ustav nešto što nikad ne moram da uzmem u ruke. Jer, gde ima ljubavi, Ustav ne treba, to je trijumf ljubavi, jer ljubav nadmašuje sve Ustave i zakone. Kada ponestane ljubavi, onda se opomene daju i sveštenicima, zašto da ne, i vladici dajte opomenu slobodno, zašto da ne, bičete mi prijatelj. Ako i to ne pomaže, onda prizovemo u ruke veoma važno slovo – Ustav. Zbog toga što nismo bili kadri da rešavamo nešto ljubavlju, onda zovemo zakon u pomoč. Ko se ogreši o zakon i Ustav, ne kažnjava vladika, Savet eparhije ili eparhijski Upravni odbor nego kažnjava čoveka zakon o koji se on ogrešio. Molim Gospoda da mi da snage da na svaku iduču Skupštinu dođem i gde se god povredi Novogračanički ustav, sadašnji važeči, kažem: „Ne, ne može“. Zakleo sam se pred srpskim patrijarhom, „svetiteljem Božjim 20. veka“, pred 17 episkopa Srpske crkve na hirotoniji i pred ikonom Boga živoga – krstom i jevanđeljem, između ostalog, da ču poštovati Sveto pismo, ono je iznad Ustava, kanon Crkve i UstavCrkve…“ – poručio je nedvosmisleno episkop Milutin.
