Izvor: e Magazin | Sreda, 28.12.2005.| 13:36
Borba za strane investicije
Iskustva zemalja u regionu koje su put tranzicije već ostavile za sobom, pokazuju da je orijentacija ka stranim direktnim investicijama najbrži način za uspostavljanje stabilnog privrednog sistema i ubrzavanje razvoja. Sve zemlje u svetu nastoje da stvore stabilan pravni i ekonomski okvir za poslovanje, kao i da skrenu pažnju stranih investitora ponudivši im niz carinskih i poreskih olakšica.
Šta možemo da (ne) činimo?
Za prilivom stranih investicija žudi i Srbija. Međutim, konkurencija je velika i nemilosrdna, arena u kojoj se vodi borba tera nas da sem stvaranja što povoljnijih uslova, suparnike pobedimo i veoma snažnim marketinškim oružjima. Kao i svaki proizvod, i potencijali naše zemlje za ulaganja moćnih svetskih kompanija moraju se pre svega kvalitetno promovisati kako bi bili dobro plasirani i prodati na tržištu. Treba istaći naše prednosti i umanjiti naše nedostatke. Ali, pre svega je potrebno da zainteresujemo potencijalne investitore da uopšte razmišljaju o Srbiji kao sredini u kojoj se uspešno može plasirati i oploditi kapital.
Dobrih primera za to šta treba da činimo ukoliko želimo da izbegnemo investicije je bezbroj. Prvi od njih je da sedimo i ne činimo ništa. Na sreću, ima i mnogo dobrih primera za to šta treba da činimo radi što bolje promocije domaćih potencijala ne bismo li privukli strani kapital. Jedan od načina je učešće na međunarodnim sajmovima, koji daju priliku da se sretnu stranci (pa i vuku za rukav). Kada privučemo pažnju, preostaje nam da im na svojim prospektima pokažemo tačno ucrtane lokacije u koje mogu ulagati i da ih nateramo da čuju sve pogodnosti koje će dobiti ukoliko izaberu baš tu određenu parcelu na teritoriji naše zemlje. Možemo ići i dalje, tako što ćemo biti sasvim originalni, poput opštine Inđija, pa napraviti pasoš za investitore koji ih poziva da postanu počasni građani ove opštine nudeći im deset najatraktivnijih razloga za investiciju u njen razvoj. Možda je za početak dovoljno da napravimo dobru internet prezentaciju na engleskom, tako da investitori iz bilo kog mesta u svetu mogu brzo i lako videti koje im mogućnosti nude gradovi Srbije.
Merkanje poslovnih prilika preko interneta
Da je investiranje u Srbiju i te kako moguće i preko globalne mreže, nedavno je potvrdila i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA), koja je prezentovala novu elektronsku bazu potencijalnih investicionih lokacija u Srbiji. Elektronska baza će investitorima omogućiti da iz svojih kancelarija dođu do željenih informacija o lokaciji za koju su zainteresovani. Ovaj jedinstveni projekat, prvi put sproveden u Srbiji, SIEPA realizuje u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO) i uz finansijsku podršku Fonda za razvoj Ujedinjenih nacija.
Prema rečima Jasne Matić, direktorke ove agencije, baza sadrži 400 lokacija iz 90 opština širom naše zemlje, a obuhvata objekte i lokacije pogodne za delatnosti svih industrijskih grana.
„Uglavnom su to brownfield projekti, odnosno ponude proizvodnih hala, skladišta, kancelarijskih prostora i slično, i to objekata koji su većinom u privatnom vlasništvu.
Bilo da je u pitanju greenfield (zemljište za izgradnju) ili brownfield, za svaki unos je navedena namena zemljišta – industrijsko, poljoprivredno ili gradsko građevinsko. Statistika pokazuje da, u lokacijama u bazi, industrijsko zemljište zauzima 60%, poljoprivredno 30%, a gradsko građevinsko 10%.”, rekla je gospođa Matić. Uz svaku lokaciju unesenu u bazu navedena je kilometraža do najbitnijih saobraćajnica, autoputa koridor 10 i magistralnog puta, kao i do najbliže železničke stanice, rečne luke ili aerodroma. Većina lokacija ima struju, a oko polovina instalirane telefonske linije i izgrađene puteve.
Korišćenje baze je potpuno besplatno i ona se nalazi na veb prezentaciji agencije SIEPA. Gospođa Matić naglašava da je veb prezentacija veoma značajan vid promocije koji animira strane investitore. „Srbija je razvojem ove baze podataka postala konkurentnija u regionalnoj trci za privlačenje investitora”, tvrdi direktorka ove agencije. Međutim, to nije jedina novina. U okviru SIEPA veb prezentacije počela je sa radom i online baza podataka dobavljača i izvoznika. „Baza ima za cilj da potencijalnim stranim investitorima ponudi informacije o sirovinama, repromaterijalima i ostalim proizvodnim imputima i uslugama sa teritorija Srbije na koje mogu računati kad jednom podignu svoje proizvodne kapacitete kod nas. Jedan od ciljeva je i da približi ponudu roba i usluga domaćih proizvođača potencijalnim stranim trgovinskim partnerima. Iako je baza podataka tek postavljena i podaci o mnogim firmama tek treba da se unesu, statistika posećenosti govori o velikom interesovanju za ovakav tip informacija, kako stranih, tako i domaćih posetilaca sajta.”, zaključuje Jasna Matić.
Najbolja opština za investiranje u regionu
Dosadašnja iskustva pokazuju da posebnu korist od stranih investicija imaju domaće opštine u koje je došao strani kapital. Jedna od vodećih po ovom pitanju je svakako opština koja se promoviše kao „najbolja oština za investiranje u regionu”. O marketinškim sredstvima koje koristi Inđija, kao svetao primer uspešnog privlačenja stranih ulagača, razgovarali smo sa Goranom Ješićem, predsednikom ove opštine. Narandžasti pasoš na engleskom za strane investitore, kao i mape sa ucrtanim lokacijama po kojima zainteresovani mogu da hodaju, tražeći tačno određenu parcelu koja im je interesantna, samo su deo marketinške kampanje ove opštine.
Prema rečima Gorana Ješića, borba za strane ulagače započeta je 2002. godine, kada su uradili strateški plan u okviru kojeg su analizom uočili svoje dobre i loše strane, pokušavajući da promovišu dobre i u što kraćem roku eliminišu loše.
„Kao prednosti, uočili smo dugu tradiciju privatnog biznisa u Inđiji, dobar geografski položaj, dobre putne pravce, blizinu dva velika potencijalna tržišta – Beograda i Novog Sada, relativnu blizinu Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Dobri koridori i saobraćajne veze bili su nam velika prednost za promociju. Negativne osobine su bile spora i korumpirana administracija, veoma skupo zemljište po kvadratnom metru u industrijskim zonama i loš obrazovni potencijal. Tadašnjim planom predviđali smo da negativne stvari ispravimo u roku od četiri godine, a ispostavilo se da smo uspeli da ih ispravimo za dve godine.”, započinje svoju priču predsednik opštine Inđija i dodaje da su se nakon toga upustili u marketinšku bitku za direktne strane investicije.
Agresivan marketinški nastup
„Inđija nije ni imala jaka društvena preduzeća, pa nismo mogli da računamo na neku ’zlatnu koku’, koju su recimo imale opštine Beočin, Apatin, Čelarevo, Smederevo… Morali smo da se sami potrudimo da dovedemo strane investitore tako što smo sagledali svoje prednosti ne samo u odnosu na srpske, već i u odnosu na opštine u regionu i pokušali da ih iskoristimo i promovišemo. Naša promotivna kampanja traje već punih godinu dana i mi smo u tom marketinškom nastupu veoma agresivni. To daje veoma dobre rezultate. Recimo učešće na 36. međunarodnom obrtnom sajmu u Celju bio je jedan od naših prvih nastupa u inostranstvu koji se, iako smo bili pomalo uplašeni i neiskusni, završio izuzetnim razultatima. Troškovi za 12 dana, koliko je Sajam trajao, iznosili su oko 18 hiljada evra, što je izgledalo kao velika i rizična investicija. Međutim, mi smo tamo potpisali brojne ugovore, od kojih smo do danas dobili više od 20 miliona evra. Od tada smo učesnici velikog broja domaćih i međunarodnih sajmova i to nam je veoma važan segment marketinškog nastupa.”, objašnjava Goran Ješić, konstatujući da ulaganje u marketing, a naročito sajamski marketing, nikada nije bačen novac.
„Osim sajamskih aktivnosti, puno radimo na edukativnom planu, pre svega na nacionalnom nivou, gde pokušavamo da promovišemo model Inđije kao mogućeg modela opštine u Srbiji. Lično, stalno držim predavanja na sajmovima, tribinama, za međunarodne institucije, nevladine organizacije u inostranstvu i ovde. Na taj način pokušavamo da promovišemo svoje poslovne rezultate. Ono što opština Inđija pruža investitorima, to ne pruža niko ni u regionu, čak ni u EU. Nudimo najniže cene potpuno komunalno opremljenog građevinskog zemljišta, slobodne zone, brzi internet, VOIP sa inostranstvom po simboličnim cenama, što je veoma važno za strane kompanije, potpuni opštinski softver za registraciju firme, e government, rešavanje problema u roku od 48 sati, građevinske dozvole, neophodnu radnu snagu, koju edukujemo kao lokalna samouprava a imamo i najbržu administraciju. Izdajemo dozvole brže nego lokalne samouprave u Nemačkoj ili Austriji.”, otkriva gospodin Ješić neke od tajni uspeha opštine na čijem se čelu nalazi.
DVD prezentacija za dijasporu
Sa ciljem da savremenim tehnikama promocije omogući informisanje dijaspore o potencijalima domaće privrede, ekonomski sektor Ministarstva za dijasporu potrudio se da krajem novembra predstavi javnosti DVD prezentaciju pod nazivom „Mogućnosti ulaganja u opštine Srbije”. U ovom multimedijskom izdanju, biznismenima iz dijaspore se nude informacije o mogućnostima investiranja u opštine Srbije. Radi se o prvom izdanju sa podacima iz 52 opštine, iako su ponude da daju svoje priloge upućene svim srpskim opštinama. Očekuje se da u narednim dopunama i one budu zastupljene u ovoj bazi sistematizovanih podataka. Na DVD-ju su moguća pretraživanja podataka po privrednim granama, oblastima ulaganja ili po opštinama. Prema rečima Zvonka Šoševića, višeg savetnika u Ministarstvu za dijasporu, mogućnosti pretraživanja, kao i standardizovanje baze podataka očekuju se u narednim izdanjima.
Ovaj DVD imao je premijeru na privrednoj izložbi „Srbija 05” u Moskvi, gde je izazvao pažnju srpskih biznismena koji rade u Rusiji.
„Shvatajući značaj tačne, precizne i pravovremene informacije koju marketinško-promotivnim instrumentima treba plasirati dijaspori, Ministarstvo za dijasporu namerava da sadržaj DVD-ja ’Mogućnosti ulaganja u opštine Srbije’ objavi na zvaničnom sajtu www.mzd.sr.gov.yu. Planira se i organizovana distribucija ovog DVD-ja širom sveta u cilju podsticanja ulaganja dijaspore u privredu Srbije i razvoja ekonomije u opštinama koje su za to izrazile interesovanje.”, rekao je gospodin Šošević.
U pripremi je i proširenje ovog projekta, materijalima iz opština koje ih nisu dostavile ali i projektima i predlozima srpskih privrednika iz dijaspore o saradnji sa kompanijama iz inostranstva. „Na ovaj način se postiže efikasnost u direktnom povezivanju investitora srpskog porekla sa lokalnom samoupravom i prevazilaze birokratske prepreke u protoku poslovnih informacija od saveznog ili republičkog do nivoa srpskih opština.”, zaključuje gospodin Šošević.
Najjeftinija, ali efikasna promocija
„Veoma agresivnu kampanju smo sproveli na našem sajtu, koji je oboren, te trenutno radimo novi i akcija putem interneta će se nastaviti. To je najjeftinija, ali izuzetno efikasna komunikacija sa potencijalnim investitorima. Pripremili smo i brošuru na engleskom jeziku, a sve prevode smo postavili i online, tako da svi zainteresovani mogu da ih vide i odštampaju, što je mnogo jeftinija varijanta nego da stalno štampamo propagandni materijal.”, naglašava Goran Ješić, predsednik opštine Inđija.
Katalog raspoloživih lokacija u Vojvodini
Fond za podršku stranih investicija u Vojvodini (VIP) osnovan je 2004. od strane Izvršnog veća AP Vojvodine sa ciljem da privuče strane investicije u Vojvodinu kako bi svaki pojedinac živeo bolje kroz privredni razvoj pokrajine.
Kako za e magazin ističe Branislav Bugarski, zamenik direktora VIP Fonda, položaj koji naša zemlja zauzima u međunarodnoj zajednici je sve bolji, ali još mnogo toga mora da se uradi i da promena imidža Srbije u svetu mora postati državni posao kome treba svi da se posvete.
„Proizvod sa kojim se obraćamo stranim investitorima je Katalog slobodnih lokacija koje im nudimo u Vojvodini. Katalog sadrži oko 100 slobodnih i raspoloživih lokacija prilagođenih zahtevima stranih investitora i obuhvataju 42 opštine u Vojvodini. To je prvi proizvod ove vrste u SCG i do sada je naišao na odlične rezultate.”, kaže gospodin Bugarski.
Ovaj katalog premijerno je predstavljen na sajmu Expo/real u Minhenu, a nedavno je predstaviljen i u Moskvi na manifestaciji „Srbija 05”. „Katalog sadrži podatke o konkretnim lokacijama, o geografskom položaju same Vojvodine, kao i ekonomske podatke koji zanimaju strane investitore i naravno kontakte VIP Fonda, čiji zadatak i jeste da odgovori stranim investitorima i da im pruži servis koji žele, kako bi ih privoleli da ulažu u Vojvodinu i Srbiju.”, naglašava naš sagovornik.
izvor www.emagazin.co.yu
