Početkom 1975. godine, tim lekara koji je vodio slučaj Ive Andrića saopštava da su kod književnika nastupila ozbiljna oštećenja zbog smetnji nastalih poremećajem cirkulacije krvi u mozgu. Osim oštećenja mozga, nastupile su i komplikacije u vidu zapaljenja pluća i infekcije nekih unutrašnjih organa, pa je nastavljeno sa intenzivnim lečenjem. „Po Beogradu, koji je, uza sve
Lična arhivaPRVO VERSKI OBRED: Kolač lomljen posle liturgije Udruženje “Sveti Sava” iz Belincone, u srcu Tićina, kantona na jugu Švajcarske, osnovano je 1996. i nedavno je u jednom danu proslavilo rođendan, imendan i slavu. Da bi se proslavilo kako dolikuje i kako udruženje to zaslužuje, došli su gosti iz više gradova u Švajcarskoj, kao i
Srbi u Švajcarskoj, sa svojih stotinak razlicitih asocijacija koji svoje interese koordiniraju preko Srpskog kulturnog saveza, dali su i daju veliki doprinos multinacionalnosti opštem ekonomskom i životnom dobru Švajcarske.
Ovo je na skupu naših asocijacija u SKS Švajcarske izjavila Rosmari Simen-Meser, predsednik Komisije za strance (EKA) iz Berna.
Prvi prošireni sastanak...
Ovih dana sedam srpskih dama iz Tićina u Švajcarskoj je, drugi put ove godine, boravilo u Rusiji. Posle Moskve, Danijela Radisavljević, Manuela Tipura, Julijana i Stevana Lazarević, Danka Krdžević, Gordana Tomić i Marina Miljković Milosavljević, sada su bile u Sankt Petersburgu.
Jesen je, mnogi kažu, najlepše godišnje doba, a brojni naši ljudi koji rade svuda širom sveta često baš u ovo vreme uzimaju odmor kako bi došli u rodni kraj i sakupili letinu. Neki su tu zbog berbe grožđa i pravljenja vina, drugi su uz kazan i peku rakiju. Ima onih koji stižu radi berbe kukuruza ili vađenja krompira. Ove jeseni su neki od tih poslova u zavičaj doveli Radu Đorđića, rodom iz Koprivne kod Modriče koji je godinama radio i još živi u Elgu u Švajcarskoj, Slavka Gavrića iz Brezovog Polja kod Brčkog, penzionera iz Volfurta u Austriji. Novica Martinović je u Velikom Jasikovu kod Zaječara stigao iz u Herisaua, u istočnoj Švajcarskoj, gde živi i radi. Nenad i Mica Kovljenić su se iz Altštetena, takođe u istočnoj Švajcarskoj vratili u Bosansko Grahovo.
Novica Martinović iz Herisaua da svake godine krajem septembra stiže u rodnu Veliku Jasikovu.
– Dolazim kada grožđe sazri da oberem vinograd. To je za mene baš poseban doživljaj. Još
odmalena sam voleo da idem sa roditeljima i kom..
Ivan Bašić (24) se ubraja u istaknute srpske pijaniste mlađe generacije. Dobitnik je nagrada na međunarodnim konkursima u Rimu, Portu, Radovljici, Beogradu. Bio je predstavnik Srbije na prestižnim konkursima u Hamamacuu i Bukureštu.
Koncertna aktivnost ga je u prethodnim godinama vodila kroz zemlje Evrope (Švajcarsku, Italiju, Nemačku, Portugal, Grčku), Afrike (Egipat) i Azije (Japan), dok je u Srbiji nastupao na gotovo svim značajnim podijumima. Bio je učesnik BEMUS-a, Somusa, Nimusa, BUN festivala, festivala Tisin cvet, Međunarodne tribine kompozitora, Festivala KoMA i drugih. Kao solista nastupao je u koncertnim sezonama Simfonijskog orkestra RTS i Niške filharmonije i sa kamernim orkestrom Amoroso.
Kao student generacije, osnovne studije u Beogradu je završio sa 19 godina, a trenutno se u Švajcarskoj, na Ciriškom univerzitetu umetnosti usavršava kod svetski poznatog pijaniste Konstantina Šarbakova. Za samo tri godine provedene u Švajcarskoj Ivan je postao dobitnik prestižnih nagr..
Saobraćajna infrastruktura Beograda se sporo i neravnomerno razvijala. U XIX veku uspostavljen je železnički saobraćaj do Niša (1884), što je pozicioniralo Beograd na železničku mapu Evrope. Pre toga, u Beograd se uglavnom stizalo lađama iz Zemuna, na pristanište. Saobraćajne veze sa evropskim gradovima zaokružene su otvaranjem Aerodroma Beograd 1927. godine. Prema podacima iz tadašnjeg turističkog
Već godinama živim u Švajcarskoj, da li da uzmem njihovo državljanstvo, pita Branka NJ. iz CirihaNaša čitateljka, državljanka Srbije i Crne Gore, živi već 20 godina sa svojim partnerom , koji je nemački državljanin, u Švajcarskoj. Sada se pitaju koje su prednosti, a koje eventualne mane prihvatanja "crvenog" pasoša....
Događaj koji je ovih dana u Švajcarskoj među našim ljudima privukao pažnju jeste Karavan kulture, manifestacija koja putuje gradovima Evrope i predstavlja našu kulturnu baštinu, o čemu su “Vesti” već pisale.
Grupa eminentnih umetnika, naučnika, profesora, predvođena Petrom Gojkovićem, krenula je na misionarski put da razbije zid korone, a Karavan kulture je posle Srbije, Slovenije i Austrije stigao i u Švajcarsku. Bogat program koji predstavlja Srbiju u svoj njenoj lepoti prvo je predstavljen u Švicu, u hotelu našeg poznatog privrednika Stojana Stevanovića, koji je predsednik Udruženja Koreni, jednog od organizatora manifestacije. Među gostima u Švicu bio je i vicekonzul Živorad Petrović.
Drugog dana učesnici su posetili Srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu Cirih i posle obilaska oba naša hrama i grada, program su predstavili u Svetouspenjskom hramu na Švamedingenu. Posle uvodnih reči profesora Petra Gojkovića i voditeljke, glumice Jasmine Stoljković, usledilo je anđeosko pojanje žensk..
Dušan Đokić je rodom iz Cerova kod Kruševca, a u Švajcarskoj je od 1986. godine i gotovo od prvog dana kada je stigao u Vajnfelden hobi mu je ribolov.
U sredu posle podne otišao je na reku Rajnu u Rajhenau, između Vintertura i Šafhauzena da peca mrene. Imao je ribolovačku sreću i za tri sata, od 16 do 19 časova je upecao sedam mrena koje su sve zajedno težile 14 kilograma i 450 grama.
– Mrene sam upecao na pelet, neću da krijem, to je veštački mamac za ribe u vidu kuglica. Najduža mrena je imala 72 centimetra, nisam je izmerio koliko je teška, ali verujem da je negde oko četiri kilograma. Najviše volim da pecam grgeča i štuku, ali volim i ostale ribe, sve zavisi šta naiđe – kaže Dušan.
Чланак Kad nema grgeča dobra je i mrena се појављује прво на Vesti online.