U ovom mestu u blizini Vukovara žive Srbi. Uglavnom su poljoprivrednici, ali svakog dana ih je sve manje jer su mnogi u potrazi za boljim životom otišli u strane zemlje. Oni koji su ostali, suočeni sa svakodnevnim iseljavanjem, nastoje da obogate društveni život, ali i očuvaju nacionalni i verski identitet. Davne 1818. godine u ovom je mestu izgrađena pravoslavna crkva posvećena Svetoj Petki. Ova svetinja, odolevši ratnim razaranjima, i danas okuplja pravoslavni narod na istoku Hrvatske.
Banovci se nalaze na samoj granici Hrvatske sa Srbijom, 18 kilometara udaljeni od Vukovara i 14 od Šida. Pripadaju Vukovarsko-sremskoj županiji i mogu da se pohvale dobrom saobraćajnom povezanošću jer kroz Banovce prolazi i železnica i magistralni putu Vinkovci-Šid. Dolaskom u ovo selo uočavamo zanimljivost, putnik koji odluči da koristiti drumski saobraćaj nailazi na informativnu tablu koja ga na ulasku u selo obaveštava da stiže u Banovce. I železnička pruga dovodi u isto mesto, ali drugačijeg naziv..
Na komemorativnoj sednici okupili su se mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, predstavnici Ambasade Republike Srbije u Hrvatskoj na čelu s ambasadorkom Mirom Nikolić, predstavnici organizacija i institucija Srba u Hrvatskoj te većnici, prijatelji i saradnici SNV-a. Izjava će tokom današnjeg dana biti pročitana i na sednicama lokalnih veća srpske nacionalne manjine, županijskim većima i srpskim institucijama u Republici Hrvatskoj.
Izjavu prenosimo u celosti.
„Prošle su 23 godine od završetka vojne i policijske akcije Oluja, a time i od završetka rata u Hrvatskoj. Njegove su razorne posljedice u mnogim krajevima na različite načine još uvijek vidljive – u fizičkom stanju mnogih naselja, demografskoj slici mnogih krajeva i uništenoj ekonomiji gotovo cijelog ratom zahvaćenog područja. Duh rata gotovo nikako ne ustupa mjesto duhu mira u javnim i privatnim odnosima, u našoj zemlji i njezinim odnosima s drugim zemljama. Ne možemo se ne zapitati koja je korist od održavanja takvog sta..
Ovo je najstarija, najduža i najveća, međunarodna, sportsko-rekreativna turistička kajak, kanu i veslačka regata. Dnevno veslanje i noćenje u prethodno određenim mestima ritam je regate u kojoj svetski veslači na ruti od Nemačke do rumunskog mesta Sveti Đorđe prelaze 2483 kilometara. Prvi put među etapnim mestima bilo je i Borovo gde je 27. jula uplovilo oko 140 kajakaša iz Nemačke, Austrije, Slovačke, Mađarske, Hrvatske, Srbije, Bugarske, Rumunije, Holandije, Švajcarske i Francuske. Nosilac organizacije bilo je udruženje „Plavi Dunav” koje se pobrinulo za srdačnu dobrodošlicu i gostoprimstvo.
– Prvi put je u Borovu međunarodna dunavska regata. Ljudi veslaju više od dva meseca i mi smo dobili priliku da ih ugostimo i obezbedimo im prostor da se odmore i osveže i nastave svoj put do Bačke Palanke gde im je sledeći odmor. Pripremili smo im hranu, osveženje i kulturno-zabavni program. Očekujemo da nam se pridruže i naši meštani, da dođu da se zabave jer ovo je prvi put da organizujemo ov..
Gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić dogovorio je prošle nedelje u Banjaluci sa zamenicima gradonačelnika Grada Pakraca i Okučani Nikolom Ivanovićem i Sinišom Martinovićem da se intenzivira saradnja grada na Vrbasu sa ovim opštinama u oblasti kulture, zajedničkih projekata kroz EU fondove i saradnju u pogledu turizma, obrazovanja i poseta dece i mladih Banjaluci i Pakracu.
– Banja Luka je prirodni regionalni centar na koji se naslanjaju mnogi drugi gradovi pa i oni prema Zapadnoj Slavoniji. Veoma smo zainteresovani za saradnju sa našim ljudima na ovim područjima i postoji nekoliko oblasti u kojima možemo sarađivati, kao što je kultura i komunikacija mladih- kaže Radojičić.
On je najavio da će u narednom periodu kulturno-umetnička društva iz Banjaluke imati priliku da se predstave u nekoliko zapadnoslavonskih opština.
– Razgovarali smo i o mogućnostima da mladi sa tog područja dođu u naš grad i upoznaju ga- rekao je Radojičić.
Prema njegovim rečima, gosti su danas izrazili spremno..
Iako je od izbijanja ustanka u mestu Srb prošlo sedamdeset i sedam godina događaji iz slavne i slobodarske prošlosti ne smeju biti zaboravljeni, jer u vremenu kada se sve češće propagiraju u ratu pobeđene fašističke ideje vreme je da se zaštite slobodarske tekovine Drugog svetskog rata, poručeno je u Srbu.
– Na događaje iz prošlosti moramo gledati kao na pouke, a događaji iz 1941. mogu biti pouka kakvi odnosi među ljudima mogu biti. Dakle, da ljudi jedni drugima preko noći mogu postati neprijatelji, da susedi preko noći postanu zločinci i ubice i ponašaju se kao zveri, a istovremeno pokazuju da ljudi jedni drugima mogu biti braća, da mogu pomagati jedni drugima, spašavati ih i ginuti jedni zbog drugih. Mislim da je to glavna poruka i pouka ovoga što se danas obeležavalo u Srbu. Odnosi između Hrvata i Srba su bili takvi da smo, na žalost, imali zločine, pokolje, ali takođe imali smo i saradnju, spašavanje i mislim da bi zbog toga i dalje trebali obeležavati današnji dan- rekao je profe..
Kamp je organizovan sa namerom da se otvore područja drugačijeg pristupa istoriji nasilja i otpora nasilju koje nadilazi uobičajeni komemorativno-ceremonijalni karakter i omoguće susret mladih aktivista i aktivistkinja sa svedocima vremena, preživelima, stručnim i posvećenim profesorima, umetnicima i borcima za ljudska prava kao i sa meštanima ustaničkog kraja koji svoje porodično nasleđe čuvaju uprkos svemu.
– Srpsko narodno veće već godinama organizuje obeležavanje Dana ustanka u Srbu i shvatili smo, iz godine u godinu, da fali dodatnog sadržaja. Ono što je najvažnije jeste da želimo posebno ohrabriti ljude koji žive u Srbu i osim što, od srca, obeležavaju Dan ustanka trpe i popriličnu nepravdu i neugodnosti zbog kontraskupa i, čini mi se, sve su se gore osećali u pripremi obeležavanja te godišnjice u odnosu na ono što je njihova baština. Ove godine smo, iz tog razloga, organizovali kamp i doveli ljude ne samo iz Republike Hrvatske već i iz Srbije te Bosne i Hercegovine. Radi se o m..
Upravnik Poljoprivredne zadruge „Brestove Međe“ Borovo Branko Perišić kaže da je specifičnost 2018. godine neravnomerna raspodela padavina što je značajno ugrozilo žetvu pšenice te prinos smanjilo za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
– Kada uzmemo da je prosek padavina na godišnjem nivou od 750 do 850 mililitara po kvadratnom metru, a samo u junu palo je 400 mililitara dobro da je žetva obavljena. Veći proizvođači imali su problema sa skidanjem ovogodišnjeg roda pšenice, ječma i uljane repice. Kod naših kooperanata i u vlastitoj proizvodnji ostvareni su prinosi u proseku od 7 do 7,5 tona, što je s obzirom na situaciju dobar rezultat- priča upravnik Poljoprivredne zadruge „Brestove Međe“ Branko Perišić.
Kiša „isprala“ kvalitet pšenice
Otkupna cena pšenice gotovo je identična prošlogodišnjoj, kreće se od 0,95 kuna za četvrtu do 1,10 kuna po kilogramu za prvu klasu pšenice, što za poljoprivrednike, zbog smanjenog prinosa i kvaliteta znači lošu godinu.
– Jako je upitan kvalitet pšenic..
Tim povodom antifašisti Bobote i okolnih mesta okupili su se pored spomenika svim nastradalim Boboćanima tokom Drugog svetskog rata.
– Ovaj današnji datum izuzetno je značajan za meštane Bobote. Danas obeležavamo 77. godišnjicu oružanog otpora fašističkom okupatoru i domaćim izdajnicima. Na današnji dan se dogodio slučaj da je u Boboti iz ruke Đoke Patkovića ispaljen prvi metak na ustaški režim u ovom delu Slavonije i Srema. Zbog toga je ovaj dan i ovaj jubilej za Boboćane jako važan – rekao je predsednik Udruženja antifašista opštine Trpinja Jovan Tešanović.
Dok u Hrvatskoj buja proustaško rapoloženje, dotle antifašisti, iako malobrojni i mahom srpske nacionalnosti, obeležavaju značajne datume iz vremena otpora prema fašizmu. Ipak, primetno je da su i na ovakvim manifestacijama uglavnom zastupljeni pripadnici starijih generacija.
– Mi se nalazimo u mestu koje je nosilo naziv „Crvena Moskva“, u mestu koje je slovilo kao ustaničko gde je otpor gotovo svih građana u periodu 1941. – 19..
Porta strmičkog hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Strmici bila je premalena da primi sve one koji su došli da bi se napojili ojkačkom pesmom, ali i kako bi videli draga lica koja u ovo selo dolaze jedanput godišnje, od sijela do sijela.
Ovogodišnje „Sijelo Tromeđe“, nakon izvođenja svojevrsne himne „Volim Bosnu, u srcu mi Lika, Dalmacijo ljubavi velika“ zvanično je otvorio kninski gradonačelnik Marko Jelić, poručivši da su igra i pesma oduvek u ovom kraju bili i ostali simbol kulturnog bogatstva i raznolikosti.
– Grad Knin redovno pomaže finansijski „Sijelo Tromeđe“, kulturnu manifestaciju koja čuva od zaborava tradiciju koju ovaj narod vekovima neguje, tako da kulturna i nacionalna raznolikost ovde postoji, da bi bila sačuvana za buduća pokolenja. Na taj način imamo jednu zajedničku budućnost koja će biti na korist svih nas, a s druge strane to obogaćuje i našu turističku ponudu – naglasio je gradonačelnik Marko Jelić, dodavši kako gradska vlast pomaže i srpske i hrvatske kulturne..
Kako ovakvi programi nisu česti u Vukovaru, mnogi su po prvi put gledali nastupe ovakve vrste. Kada su to otkrili, stend ap komičari Davor Babić Bucek iz Vukovara i gosti iz Srbije Žarko Medar Cuba i Srđan Slijepčević pokušali su da stupe u interakciju sa publikom i navedu ih u učestvovanje. To je urodilo plodom jer je nekoliko gledalaca pristalo na saradnju.
Davor se bavio temama uglavnom vezanim za vukovarski kraj kao i o svom iskustvu dok je putovao u Ameriku. Žarko i Srđan su pričali o svojim novosadsko-zrenjaninskim avanturama, iskustvima sa prošlih nastupa i ljubavnim vezama.
– Prvi put nastupam u Vukovaru, ali sam više puta prolazio kroz grad kada sam nastupao u Hrvatskoj. Deluje mi da je na ulici manje ljudi, kao da je malo „pušće“. Tako je i u Srbiji pa čak i u većim gradovima od nekih 100.000 ljudi. Dešava se da izađeš uveče na ulicu i tamo nema nikog. Što se tiče samog nastupa i pristupačnosti publike, odaziv je mnogo veći nego što smo mislili s obzirom na količinu ljudi k..