Kako u ovom mestu ne postoji hram, paroh bršadinski protojerej Ljubenko Jović liturgiju je služio u improvizovanom prostoru u kući koja se nalazi pored zavetnog krsta. Ovako će biti dok Lipovača ne dobije obećani hram.
Ovogodišnja kuma slave bila je Rajna Damjanović, a kumstva za sledeću godinu se prihvatio Milan Vuković.
– Prilično sam srećan što sam prihvatio kumstvo jer je to velika odgovornost, ali i čast. Ovakvi događaji kao i svako okupljanje gde se pokazuju sloga i zajedništvo puno znače za nas – kaže Milan Vuković.
Nakon besede o životu svetog Prokopija, protojerej Ljubenko Jović se obratio pristutnim vernicima, koji su popunili prostoriju, istakavši kako je borba između dobra i zla od uvek bila prisutna među ljudima, kao i dan danas kad smo zavađeni i sa svojim bližnjima.
– Činiti dobro znači pomoći bratu svome u nevolji. Nije brat samo kada nam je dobro, nego i kada nam je teško. Svi smo bližnji jer je jedan Bog koji je došao na zemlju kako bi svakog od nas, ne samo Srbin..
Među brojnim mladima koji se u klubu bave ovim sportom su i braća Todorović, Nikola (13) i Andrej (9), oba prvaci države u svojim kategorijama. O tome kako je počelo njegovo zanimanje za dizanje tegova pričao nam je stariji brat.
– Dizanjem tegova počeo sam da se bavim pre dve godine. U školi je održana jedna prezentacija i pošto se tada nisam bavio sportom odlučio sam da probam i svidelo mi se. Bilo je i momenata kada mi se činilo da mi je dosadilo, ali s redovnim treninzima stvorila se navika i sada je sve u redu – započinje iskreno Nikola dok Andrej samo kratko potvrđuje da je na trening krenuo za starijim bratom.
Dižu težine veće i od vlastitih
Svaki početak je težak, ali vežbanjem i treningom dolazi i napredak što je slučaj i kod braće Todorović.
– U početku, prvih mesec ili dva, bilo je dosta naporno. Trebalo je savladati tehnike dizanja i dolazile su sve veće kilaže, ali kada sam to savladao posle je sve išlo lakše. U dizanju tegova postoje dve tehnike, trzaj i izbačaj. Obe s..
Ovo selo vekovima je bilo i ostalo sa apsolutnom srpskom većinom. Početkom devedestih Srba je bilo više od 98 odsto. Slično je i danas, samo što je stanovnika neuporedivo manje. O tome svedoči pusta i devastirana školska zgrada te pusti seoski sokaci. Samo još hram Svetog Nikole, sagrađen početkom 17. veka, prkosi vremenu zla, okupljajući pod svojim svodovima preostalo srpsko stanovništvo, a one upokojene zakriljuje u svojoj porti, dajući im večni spokoj. Takav je Vrbnik i Vrbničani u njemu, mučenici i stradalnici, radnici i veseljaci, ljudi navikli na tegoban život, na muku i nevolju.
Osamdesetogodišnji Vlade Vujatović u Vrbnik se vratio čim su to prilike dozvolile. Iako je razdvojen od dece koje je ratni vihor odneo daleko od Dalmacije, Vlade se ne kaje, ali kako sam kaže, samoća ga najviše muči jer nema mnogih dragih ljudi na koje je navikao. Dana kada je bežao da spasi živu glavu se seća, ali nerado.
– Sećam se kad sam izbegao, vrlo dobro se sećam. Kolonu dobro pamtim, težak je t..
Kao što smo već ranije pisali, popularni turniri u malom fudbalu održavaju se u Markušici, Dalju, Borovu i Vukovaru. Najveći ovogodišnji problem je nedostatak igrača i ekipa, dok sponzora nikada nije bilo više. Takođe, povećani su i nagradni fondovi.
Markušica
Turnir pod organizacijom fudbalskog kluba „Sremac“ iz Markušice tradicionalno označava početak turnirske sezone i dobar uvod u jača takmičenja. Iako je od ova četiri turnira na markušičkom bio najmanji fond nagrada, deset ekipa navijačima je pružilo sasvim solidnu sportsku predstavu. Prvu nagradu u iznosu od 3.500 kuna osvojila je ekipa „Kafe Bar Uno Bata Borovo“ koja je u finalu savladala domaću ekipu „Markušica“ rezultatom 6:2. Čak pet golova u finalu postigao je Ratko Vajić koji je ujedno dobio nagradu za najboljeg strelca turnira. Na ovom turniru do polufinala su stigle jake ekipe iz Jarmine i Antina. Četiri nabrojane ekipe važile su za glavne favorite što su svojim igrama i uzbudljivim međusobnim utakmicama i dokazale. Prem..
Odluka koja je doneta na sednici održanoj 12. jula 2018. odnosi se na jedinice lokalne samouprave koje su prema indeksu razvijenosti svrstane u prve četiri grupe i u kojima je više od 5 odsto pripadnika nacionalnih manjina u ukupnom broju stanovništva. Ministarstvo regionalnog razvoja i fondova Evropske unije, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo privrede, preduzetništva i obrta finansiraće prema ovom programu infrastrukturalne i projekte ruralnog razvoja za šta je iz državnog proračuna obezbeđeno 30 miliona kuna.
Odluka Vlade o sprovođenju ovog programa donešena je zahvaljujući inicijativi Samostalne demokratske srpske stranke, a od posebnog je značaja za srpsku nacionalnu manjinu. U izjavi za list Novosti saborski zastupnik SDSS-a Boris Milošević ističe da postoji 117 opština i gradova u kojima manjina ima više od pet odsto, od čega u 103 jedinice lokalne samouprave ima traženi postotak Srba.
– Ovo je prvi korak prema formiranju stalnog finansijskog instrumenta, odnosno fonda ..
Za druženje je po protokolu bilo predviđeno prisustvovanje liturgiji u manastiru Gomirje, zatim obilazak mesta Vrbovsko i Moravice, te obilazak izletišta Kamačnik.
– Kako godišnji plan rada VSNM grada Vukovara predviđa ovakve posete s ciljem upoznavanja kulturne baštine i običaja naših sunarodnjaka, ali i zadovoljavanja duhovnih potreba članova Veća i građana Vukovara, rado smo se odazvali ovom pozivu – istakla je predsednica VSNM grada Vukovara Mirjana Oreščanin.
Saradnja dva manjinska veća
U manastiru Gomirje, najzapadnijem srpskom pravoslavnom manastiru u Evropi, gde se u okviru manastirskog kompleksa nalazi hram Rođenja svetog Jovana Preteče, liturgijsko slavlje je predvodio episkop Gornjokarlovački Gerasim. Mnoštvo vernika iz Gorskog kotara i primorja prisustvovalo je slavlju povodom Ivanjdana.
– Goste iz Vukovara dočekali su predsednik VSNM Vrbovsko Duško Roknić sa saradnicima i članovima županijskog veća i pozvanim gostima: konzulom Republike Srbije u Rijeci Vladimirom Marjan..
Izmena zakona donesena je 13. jula, a pored definisanog načina donošenja kurikularnih dokumenata vezanih uz kurikularnu reformu obrazovanja, novi Zakon omogućio je državi da obnavlja škole što ranije nije bio slučaj. Na taj način napokon će se moći koristiti 15 miliona kuna koje su ranije osigurane u državnom budžetu za obnovu ove škole.
Kada će napokon krenuti obnavljanje ove škole još uvek je teško reći ili prognozirati jer još uvek ne postoji konkretan datum početka radova, ali su iz resornog ministarstva ranije najavljivali da će, po prolasku saborske procedure, obnova započeti do kraja ove godine. Za mišljenje smo pitali i direktorku ove škole Josipu Kotromanović Sauku koja se nada da su ovim poslednjim zakonskim rešenjima napokon stvorene pretpostavke da se obnovi jedina neobnovljena škola u Vukovaru u kojoj su deca prethodnih godina nastavu pohađala u katastrofalnim uslovima.
– Verujem da je to sada to, iako od ministarstva nismo dobili nikakav službeni dokument. Verujem da će..
Obeležavanje godišnjice opštine Biskupija počelo je svečanom sednicom opštinskog veća, na kojoj je rezimiran dosadašnji program rada, dok su u nastavku prezentovani kapitalni projekti i investicije za naredni period.
Održana je i svečana sednica opštinskog veća na kojoj se njen predsednik Dane Berić obratio svim članovima i prisutnim gostima, osvrnuvši se na lik i delo naučnika Nikole Tesle, čiji je datum rođenja ova lokalna zajednica uzela kao svoj dan.
Opština napreduje i u teškim okolnostima
Sumirajući dosadašnje rezultate u razvoju, osvrnuvši se na period od osnivanja pa sve do danas, načelnik Milan Đurđević, izrazio je zahvalnost prema svima onima koji su učešćem doprineli da Biskupija danas bude jedna od razvijenijih opština u celoj Šibensko-kninskoj županiji.
– Dosadašnjim radom i zalaganjem, u svim proteklim mandatima načelnika opštine, trudili smo se da ceo naš kraj postavimo u što bolji položaj. Zajedničkim ulaganjem crpili smo sve dostupne resurse u cilju poboljšanja živo..
Šta je obeležilo prvih mesec dana od kako ste na čelu Osečkopoljske i baranjske eparhije?
– U tih mesec dana episkopskog rada upoznavao sam se sa problemima i teškoćama sa kojima se naš narod susreće, kako duhovnim tako i životnim, koji su uvek aktuelni u životu svakog čoveka i svakog hrišćanina pojedinačno. I sami znate da je život ovde veoma težak, i susrećemo se s raznim problemima, ali vera u Boga i crkvu daje nam garant života i opstanka na ovim prostorima.
Rođeni ste u Vukovaru 30. jula 1987. godine i najmlađi ste episkop na ovim prostorima, što za vas to znači?
– Ja po godinama jesam najmlađi, ali s druge strane osećam i veliku dozu odgovornosti prema onome što mi je povereno od strane naše crkve, tj. od našeg Sabora. Veliko je breme episkopske službe i, uopšte, nositi na svojim plećima, i rukovoditi narodom u duhovnom smislu. Svakako da je tu i težina mog poziva koji su mi arhijereji dali u zalog, ali uvek se uzdam u one reči jevanđelja da treba da nosimo svoj jaram, jer je bre..
U razgovoru sa gradonačelnicom Pakraca Anamarijom Blažević članovi mesnih odbora Glavice, Cikota, Ožegovaca, Branežaca, Gornje Šumetlice, Krički, Dragovića, Grahovljana, Dereze, Kraguja, Kusonja i Brusnika, na odvojenim sastancima održavanim tokom protekle nedelje, kao najveći problem stanovništva koje živi u ovim selima istakli su održavanje makadamskih i nerazvrstanih asfaltiranih puteva na istočnom delu Pakraca.
Veliki deo tih problema na makadamskim putevima izazivaju prevoznici trupaca jer po njima saobraćaju preteškim kamionima i mašinama, istaknuto je u razgovoru sa tamošnjim stanovništvom.
Zamenik pakračke gradonačelnice Nikola Ivanović istakao je kako je jesenas, samo na području ovih sela, uređeno preko četiri kilometra makadamaskih drumova i to na izuzetno kvalitetan način, ali i da je takvih intervencija potrebno još što je i dogovoreno.
U isto vreme, predstavnici ovih naselja su gradskim funkcionerima pohvalili lanjske aktivnosti na sanaciji makadamskih saobraćajnica čij..