Ovaj svojevrstan vid dodatnog obrazovanja služi za očvršćivanje srpskih institucija i organizacija u Hrvatskoj. Osnovan je zbog nedostataka programa putem kojih bi se mogli obrazovati srpski aktivisti. Mladi Srbi se na taj način pripremaju za rad u zajednici, učestvovanju u važnim političkim pitanjima, ali takođe i radu u široj javnosti, pre svega akademskoj, medijskoj i društvenoj.
Program Političke akademije tematski je izrađen tako da pokriva različita područja poput Političkog i pravnog položaja, identiteta i istorije Srba u Hrvatskoj, izbora, predstavljanja i delovanja u institucijama te unutar zajednice.
Kroz radionice i različite rasprave se nastoji potaknuti kritičko razmišljanje i podsticanje na aktivno učestvovanje u javnom životu. Predavači na Akademiji su relevantni stručnjaci iz regiona. Osim obrazovnog karaktera, služi za upoznavanje i približavanje mladih Srba širom Republike Hrvatske koji na ovaj način dobijaju priliku da rade i uče zajedno.
Sve je počelo na Kosmetu
..
Strašno nevreme pogodilo je delove Srbije pre dva dana i napravilo nezapamćene štete na usevima, kućama, automobilima itd. Najgore su prošli Topola, Požega i Smederevska Palanka, a upravo u opštini Smederevska Palanka nalazi se i selo Golobok, koje je pobratimsko mesto sa Pačetinom u Hrvatskoj od 1975. godine.
Čim su u Pačetinu čuli da je led potukao kompletne vinograde, voćnjake, useve, ali i kuće svojih pobratima meštani su se organizovali i trenutno traje prikupljanje sredstava za pomoć Goloboku.
– Kako su nam oni javili gotovo da nema ni jedne kuće kojoj sa zapadne strane nisu polupani svi crepovi i prozori. Čak je i krst na tornju crkve oštećen i iskrivljen. U tom smislu mi smo odlučili da pomognemo skromnijim prilogom. Trenutno sakupljamo sredstva što je inicijativa našeg crkvenog i mesnog odbora. Naša je želja da to predamo jednoj ili dve porodice u zavisnosti od toga koliko sredstava sakupimo ili eventualno da pomognemo obnovi crkve, ambulante ili škole koje su takođe oštećen..
U organizaciji Koordinacionog odbora SKD „Prosvjeta“ za istočnu Slavoniju, Baranju i zapadni Srem u Bijelom Brdu i Boboti 4. i 11. juna održane su smotre recitatora i literaraca. Obe smotre održane su u okviru manifestacije „Dani kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema“ koja se održava već dvadeset i jednu godinu.
U konkurenciji recitatora osnovnih škola prvo mesto osvojila je Stela Šujica iz Osnovne škole Borovo. Drugo mesto podelili su Vanja Marić iz Osnovne škole Dalj i David Krmar iz Bobote, a treće Aleksej Kovačević iz Markušice i Vladan Smiljanić iz Bršadina.
Među recitatorima srednjoškolcima i pododbora Prosvjete najbolja je bila Olja Kikanović iz Srednje škole Dalj, druga je bila Jelena Kozolić iz Pododbora u Jagodnjaku, a treća Andrea Ožvat iz Tehničke škole „Nikola Tesla iz Vukovara.
Zadatak izbora najboljih kao članovi stručnog žirija obavili su Mirjana Novaković, Ljubica Radinović i Mihajlo Zečević.
U konkurenciji literaraca na smotri održanoj u Boboti ..
Hram Silaska svetog Duha u Vinkovcima sagrađen je 1793. godine u vreme kada je u ovom gradu bilo oko 50 srpskih kuća i jedan sveštenik. Malobrojni Srbi ovde su konstantno bili pod pritiskom austrijske carske vlasti i rimokatoličkog klera. Tako su na inicijativu katoličkog biskupa Filipa Stankovića, a uz blagoslov carice Marije Terezije 1772. godine proterani u Mirkovce.
Stara drvena crkva u Vinkovcima postojala je pre izgradnje novog hrama, odnosno još na početku 18. veka. Prema popisu iz 1756. godine zabeleženo je sledeće: „Šanac Vinkovci, broj kuća 8. Crkva svetog Nikolaja bila drvena, osvećena episkopom G. Spiridonom (Stibicom).“
Nakon izgradnje novog hrama prvo bogosluženje, a ujedno i osvećenje hrama, izvršeno je na praznik Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja 1793. godine sa blagoslovom karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića.
Ikonostas crkve koji je ukraden 1991. godine rad je Stojana i Jakova Nedića iz 1811. godine. Parohijski dom u Vinkovcima podignut je 1804. godi..
Još jedna generacija vukovarskih mališana koja je predškolsko obrazovanje pohađala kroz Dečiji vrtić „Vukovar 2“ na maternjem srpskom jeziku i ćiriličnom pismu dokazala je da je spremna za nove školske izazove.
– Danas smo se okupili da svečano ispratimo decu u školu i istovremeno da nam oni prikažu šta su to naučili u vrtiću. Ove godine u školu ispraćamo 32 deteta, dok nam je za sada u narednu pedagošku godinu upisano 170 dece. To je, na naše zadovoljstvo, značajno povećanje i to najviše u objektu u Borovu naselju. Mi realizujemo program na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu uz obavezno učenje i hrvatskog jezika što je za srpsku zajednicu veoma značajno te se trudimo da deca već u vrtiću upoznaju svoju tradiciju i kulturu, da znaju ko su i gde pripadaju. Želimo uspeh našim budućim đacima, a onima koji nam dolaze u vrtić želimo da pre svega budu srećni i zadovoljni – rekla je direktorka vtića „Vukovar 2“ Marina Latinović.
Tradicionalne i moderne plesne koreografije, recitacije i drams..
Da govor mržnje i neprimereni komentari kojima smo sve više izloženi, ne ugrožavaju samo osećaj sigurnosti pripadnika manjina nego i ruše celokupnu sliku Hrvatske kao demokratskog društva ocenio je i pomoćnik direktora vladine Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Branko Sočanac koji je istakao da je primeran normativni standard zaštite manjinskih prava koji je Hrvatska razvila u svakodnevnoj praksi zasićen nizom problema koje pripadnici manjina svakodnevno imaju.
– Tako, na primer, neki štampani mediji Židove uspoređuju sa stokom, Holokaust nazivaju svetskom prevarom, a HRT, tačnije Hrvatska televizija, zove stručnjaka koji širi laži o Jasenovcu – rekao je Sočanac.
HTV postao kanal za promovisanje konzervativnih ideologija
Predsenik Saveta za nacionalne manjine Aleksandar Tolnauer je zamerio HTV-u na tendenciji da pitanja nacionalnih manjina svodi na običaje i kulturu, a zadatak bi mu trebao biti pomaganje integraciji manjina u društvo sa svim njihovim problemima...
Iako jedno selo u dva dela, život je u Gornjoj Suvaji, bar kako i sami meštani kažu, znatno teži i drugačiji, naročito u zimskom periodu. Do samih kuća u gornjem delu sela teško je, pa čak i nemoguće, doći ukoliko za to nemate odgovarajuća motorizovana sredstva; terensko vozilo, traktor ili bager. Najbolje to znaju dve porodice, Kukići i Ćopići, jedine koje i danas žive u Suvaji Gornjoj.
Nikola Ćopić, zajedno sa majkom, u svom je selu poslednju deceniju. Tu, kako kaže, žive čuvajući petnestak krava i isto toliko ovaca, zajedno se boreći sa nedaćama kojih je, u ovom mestu, i dalje mnogo.
– Zime su ovde jako teške i dugo traju. Visoki snegovi, vejavice, neredovno pročišćavanje puteva koji su ionako u katastrofalnom stanju, čine opstanak teškim i nemogućim. Naroda je malo, gotovo da nas i nema. Majka i ja smo sami u jednom delu sela, pa čovek nema koga ni pozdraviti, sa kim kafu popiti. Ali opet, na početku i na kraju, uvek ističem kako nam je najveći problem za normalno funkcionisanje,..
Društvo za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj je osnovano 26. juna 1998. u Vukovaru. Za ove dve decenije, sa otežanim uslovima rada, oslanjajući se gotovo isključivo na svoje članstvo, Društvo je organizovalo na desetine seminara, promocija knjiga, a bavilo se i izdavačkom delatnošću.
Tako su gosti društva bili ugledni profesori i kulturni radnici poput prof. dr Dušana Ivanića, prof. dr Dušana Marinkovića, prof. dr Jovana Delića, prof. dr Mate Pižurice, Čedomira Višnjića i mnogih drugih.
– Budući da su se političke prilike krajnje nepovoljno promenile za Srbe u Hrvatskoj 1995. godine, trebalo je naći neki novi način borbe protiv asimilacije, kojoj je srpski narod bio neprestano i sistematski izlagan kroz vekove. Zato je Društvo sebi postavilo zadatak da radi na negovanju srpskog jezika i književnosti Srba u Hrvatskoj, da se bavi proučavanjem istorije književnosti i kulture savremenog života srpskog naroda u Hrvatskoj, te predstavljanjem njegove kulturne baštine. Također će se bav..
Nosilac projekta je Odbor za kulturu Zajedničkog veća opština, a u toku je njegova druga faza nakon što je u prvoj fazi obuhvaćena opština Trpinja. Projekat je predstavio predsednik ovog odbora Nebojša Vidović.
– Okupili smo se u Borovu da prezentujemo i promovišemo projekat koji smo započeli prošle godine, u okviru ZVO, a u saradnji i uz pomoć i podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine. Danas smo prisustvovali sastanku gde smo s predstavnicima borovskih udruženja predstavili projekat i nadamo se vrlo uspešnoj i konkretnoj saradnji -rekao je Vidović u izjavi za Radio Borovo.
Sastavljen je anketni upitnik kako bi na osnovu razgovora s građanima provodioci projekta došli do određenih zaključaka. Metodologiju, način i oblike rada Borovčanima je predstavio stručni saradnik na projektu Veljko Maksić.
– Između ostalog, radimo i intervjue s određenim osobama koje bi nam mogle ustupiti neke podatke o nematerijalnoj kulturn..
Nakon uzbudljivog finala u kojem su se sastali timovi Mladosti iz Karadžićeva i BSK-a iz Bijelog Brda titulu prvaka, i to potpuno zasluženo, osvojio je BSK. U regularnom toku utakmice ekipe su odigrale nerešeno 2:2 pa je pobednika trebalo odlučiti pucanjem jedanaesteraca.
Junak utakmice postao je golman veterana BSK-a Nikola Vasilek koji je u velikom stilu odbranio jedanaesterac u četvrtoj seriji i tako svojoj ekipi doneo pobedu od 5:3 i titulu.
– Na ovom turniru odbranio sam četiri penala jer smo i prethodnu utakmicu takođe pobedili zahvaljujući jedanaestercima. Lepo je kada svom timu donesete pobedu i veoma sam srećan i zadovoljan zbog toga. Nema tu posebne taktike jer do zadnjeg trenutka se ne zna kuda će lopta da krene, treba dosta toga da se poklopi kako bi je golman uhvatio. Po nekim kretnjama, možda naslutim, a malo uticaja imaju i dobri refleksi. Došli smo ovde kao autsajderi, ali imali smo i sreće, a to je nekada presudno – skromno iznosi svoje utiske golman BSK-a.
Pobedom ..