Društvo za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj je osnovano 26. juna 1998. u Vukovaru. Za ove dve decenije, sa otežanim uslovima rada, oslanjajući se gotovo isključivo na svoje članstvo, Društvo je organizovalo na desetine seminara, promocija knjiga, a bavilo se i izdavačkom delatnošću.
Tako su gosti društva bili ugledni profesori i kulturni radnici poput prof. dr Dušana Ivanića, prof. dr Dušana Marinkovića, prof. dr Jovana Delića, prof. dr Mate Pižurice, Čedomira Višnjića i mnogih drugih.
– Budući da su se političke prilike krajnje nepovoljno promenile za Srbe u Hrvatskoj 1995. godine, trebalo je naći neki novi način borbe protiv asimilacije, kojoj je srpski narod bio neprestano i sistematski izlagan kroz vekove. Zato je Društvo sebi postavilo zadatak da radi na negovanju srpskog jezika i književnosti Srba u Hrvatskoj, da se bavi proučavanjem istorije književnosti i kulture savremenog života srpskog naroda u Hrvatskoj, te predstavljanjem njegove kulturne baštine. Također će se baviti, radi očuvanja nacionalnog identiteta, izučavanjem srpskog jezika i ćirilice, te ostalim delatnostima u tom smislu. Da bi ove delatnosti bile plodonosne, Društvo je uspostavilo odlične veze sa istoimenim društvom u Srbiji, sa Maticom srpskom u Novom Sadu, najstarijom organizovanom srpskom kulturnom ustanovom, koja je branila Srbe od germanizacije i mađarizacije, te sa SKD “Prosvjeta“ iz Zagreba. Te su nam ustanove slale svoje najbolje profesore da nam drže predavanja iz srpskog jezika i književnosti, čime smo, ne samo proširivali svoja znanja, nego održavali i moral, a u nedostatku sredstava, i sami članovi su držali čisto praktička predavanja, koja su se mogla odmah primenjivati u razredu – istakla je predsednica Društva Mara Bekić Vojnović.
U ovih 20 godina zapažena su bila gostovanja i promocije knjiga prof. dr Svetozara Livade „Etničko čišćenje – ozakonjeni zločin stoljeća“, „Kordunaški rekvijem“, „Dokumenti o protunarodnom radu i zločinima dijela katoličkog klera“, „Stradanja i nadanja“, zatim prof. dr Ante Lešaje „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj 1990-ih“ i Hiroši Jamasaki Vukelić „Prevodio sam Njegoša i srpske epske pesme na japanski“.
Društvo izdalo nekoliko knjiga
Izdavački prvenac Društva bio je zbornik odabranih predavanja te samostalnih radova „Reče mi reč“ koji je izašao 2010. godine. Potom su sledile knjige profesorke Mare Bekić Vojnović „Trepčo, ljubavi moja“ i zbirka poezije za decu Dragoljuba Vojnovića „U podne bilo“.
Knjiga „Trepčo, ljubavi moja“ nakon sedam godina doživela je i svoje drugo izdanje koje je predstavljeno u Vukovaru, a o kojem je pored autorke govorio i slavista Nikola Živković iz Belog Manastira.
– To je knjiga koja govori o njenom čitavom životu, a prošla je kroz sve moguće faze teškoća, dobra i svega što ljudsko biće može da iznese. Ovakve knjige ulaze u suštinu prošlosti, one ne govore samo o pojedincu, nego govore o širokom spektru doživljaja naših regija, naših naroda. Lično i sam pišem takve knjige, a prisiljavam i druge da takav jedan trag ostave iza sebe. Takve knjige, kao i ova danas promovisana, imaju veliku snagu. Ona nikoga ne vređa, ona nikoga ne savetuje, ne uči, nego samo podseća na sve, na mogućnosti koje se mogu desiti kad nastanu nemiri i neredi. Ta knjiga nije samo biografsko delo, nego jedna snažna istorijska poruka, naglasio je Živković.
Na obeležavanju dve decenije od osnivanja Društva za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj, u svečanom delu programa učestvovalo je Vukovarsko srpsko pevačko društvo „Javor“.
The post Društvo za srpski jezik i književnost obeležilo dve decenije rada appeared first on srbi hr.
