U zaštitnom području stare skopske čaršije, na Dan albanske zastave – 28. novembra, svečano će biti otkriven spomenik Skenderbegu, najavio je gradonačelnik opštine čair, Izet Medžiti, uprkos izričitom upozorenju centralnih državnih vlasti da odluku o tome ne može donositi lokalna samouprava.
Medžiti je, ipak, uveren da će i glavni grad Makedonije, pored Rima, Pariza i NJujorka, odnosno Tirane i Prištine, dobiti spomenik velikom junaku Skenderbegu.
– U javnosti je potpuno nepotrebno čitav slučaj ispolitizovan, iako je svima, koji to treba da znaju, veoma dobro poznato da se nadležnost za podizanje objekata treće, četvrte i pete kategorije nalazi u rukama lokalne samouprave – izjavio je Medžiti, kadar opozicione albanske Demokratske unije za integraciju.
U resornom Ministartvu kulture priznaju da još nemaju stav o ovom slučaju, mada će se spomenik podići na zaštićenom području stare skopske čaršije, zbog čega je lokalna samouprava opštine čair više puta opominjana da ne diže spomenikbez odgovorajuće odluke na višem nivou.
Direktor Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Makedonije, arheolog Pasko Kuzman priznaje da više nije ubeđen da će uspeti da se spreči samovolja gradonačlenika Medžitija.
– Gradonačlenik čaira ne ferma naša pravila i primedbe. On ima neku svoju državu, svoje zakone i pravila. Zato rešenje ovog slučaja treba tražiti na višem nivou. Sve ovo liči na politički i etnički inat gradonačelnika – kaže Kuzman.
I dok traju „konsultacije svih uključenih strana“, zbog, kako ističu u resornom Ministarstvu kulture, „opasnosti od nacionalnih i drugih tenzija“, Medžiti uveliko najavljuje da će na svečanosti, 28. novembra biti otkriven monumentalni spomenik Skenderbegu. On je izliven u bronzi, visok je 7 metara, a za njegovu izradu iz kase opštine i novcem donacija izbrojano je 120.000 evra.
đon postao Joakim
U istorijskim spisima je zapisano da je je otac Skenderbega, Jovan (đon) Kastrioti bio pravoslavni hrišćanin, koji je u 14. veku imao jake veze sa srpskim feudalcima. Posebno dobre odnose je negovao sa svetogorskim manastirima, pogotovo sa Hilandarom. đon i njegova žena Voislava su imali četiri sina – Konstantina, Stanišu, Repošu i đorđija (Skenderbeg). Pre smrti, đon je otišao da živi u manastir Hilandar, gde se zamonašio i uzeo ime Joakim. Van manastira i danas postoje ruševine takozvane „arbanaške kule“, u kojoj je sve do smrti đon živeo sa sinom Repošom.
