Otkriće ovog srpskog istorijskog blaga naročito je obradovalo vukovarskog istoričara Borivoja Čalića koji je, to se slobodno može reći, istraživanju Orfelinovog dela posvetio život.
Kada je o kulturno-istorijskom značaju ove knjižice reč on je u potpunom neskladu s njenim fizičkim izgledom jer radi se o brošuri malog formata, štampanoj na 16 stranica. Poslednji poznati primerak izgoreo je 6. aprila 1941. zajedno s celom Narodnom bibliotekom u Beogradu i zaista je bilo malo nade da će se pronaći još neki primerak.
– Reč je o prvom štampanom pesničkom delu u srpskoj književnosti, s punim naslovom Gorestni plač slavnija inogda Serbiji (Tužni plač nekad slavne Srbije). Orfelin je, dakle, bio prvi srpski pesnik koji je štampao svoje stihove. Knjižica je objavljena bez imena autora i na njoj je označena 1761. godina, ali to još uvek nije pouzdano potvrđeno jer postoje različiti problemi u vezi s datacijom venecijanskih knjiga oko čijeg se izdavanja Orfelin brinuo. Tekst pesme, ispevane ruskoslovenskim jezikom, bio je poznat zahvaljujući prepisu koji je načinjen pre Prvog svetskog rata i koji se danas nalazi u Rukopisnom odeljenju Matice srpske, ali će se tek sada, zahvaljujući ovom nalazu doći do filološki tačne verzije teksta – objašnjava Borivoj Čalić.
Orfelin je nešto kasnije pesmu prepevao na srpskoslovenski jezik, bliži narodnom jeziku, i štampao je u istoj štampariji 1762. ili 1763. godine pod naslovom Plač Serbiji. Primerci te knjižice sačuvani su i poznati.
– Pesma je inspirisana biblijskim plačem proroka Jeremije. U njoj, kroz 26 strofa, u prvom licu progovara Srbija koja se tuži na svoju sudbinu i sudbinu svog naroda koji se nalazi u ropstvu i rasejanju, okružena neprijateljima, bez svojih prvaka i vođa, ostavljena i bespomoćna, prepuštena na milost i nemilost – objašnjava Čalić.
Koliki su zaista bili tiraži srpskih knjiga štampanih najranije od 1761. kod venecijanskog štampara, Grka, Dimitrija Teodosija, teško je danas i nagađati.
– Tu je, Orfelinovim posredovanjem i verovatno u njegovoj redakturi, a nesumnjivo uz znanje, svakako i blagoslov, crkvenog vrha Karlovačke mitropolije i samog arhiepiskopa i mitropolita Pavla Nenadovića, štampan niz neophodnih bogoslužbenih knjiga koje su do tada, uz veliki trošak i druge nepogodnosti, mukotrpno nabavljane iz Rusije, a što je austrijska vlast iz političkih i ekonomskih razloga nastojala da onemogući. Laza Čurčić izneo je lepu pretpostavku da je zbog unosnih poslova koje je doneo venecijanskom štamparu Orfelin bio nagrađen besplatnim štampanjem knjižica svojih pesama. Pesma ima snažno izražen antiaustrijski ton i karakter, ali istovremeno kritikuje i vrh onovremene srpske crkvene jerarhije tako da ni državne, a ni crkvene vlasti njome zasigurno nisu bile zadovoljne. Kasnija svedočanstva su pokazala da se u Sremskim Karlovcima znalo za Orfelinovo autorstvo. Dokazi da je Gorestni plač namerno uništavan do sada nisu pronađeni. Ne treba zaboravljati ni da se radi o skromnoj, neuvezanoj, brošuri kojoj već njezin spoljašnji izgled nije namenio sudbinu da traje – napominje Čalić.
Tekstovi o Orfelinu puni netačnosti
Kada je Orfelinov Gorestni plač vraćen u Srbiju o tome su izvestili svi tamošnji mediji. Čalić kaže da su ti napisi puni natačnosti. Na primer, knjiga uopšte nije štampana u Beču, nego u Veneciji.
– O Orfelinu se zaista pisalo svakako, od netačnih, a lako proverljivih, činjenica, do prizvoljnih tumačenja. A jednom kada takve stvari uđu u opticaj teško ih je ispraviti. O tome samo jedan primer, značajan za našu sredinu. U jednom, inače korisnom, delu o Orfelinu koje bi se oprezno moglo okarakterisati kao istorijsko-dokumentarni roman, sav manjak pouzdanih podataka autor je nadomeštao romansiranim delovima, čistom fikcijom. Odatle potiču vesti da je Orfelinova porodica u Vukovar došla iz Pačetina, da su stanovali na Milovom brdu, da mu je otac radio na gradilištu pravoslavne crkve i slično. Za sve ovo nema nikakvih dokaza, pa čak ni indicija koje bi upućivale da je možda tako bilo. Ne tvrdim da tako nije moglo biti, ali u ovom slučaju takve priče ostaju, još uvek, ono što su bile i na početku – roman – kaže Čalić.
Zahvaljujući novim otkrićima slika o Orfelinu se neprestano upotpunjuje
Iako se cena koju je Narodna biblioteka Srbije platila bečkom antikvaru Norbertu Donhoferu (između 50 i 60 hiljada evra) nekome može činiti prevelika pitanje cene je zapravo relativno jer reč je o neprocenjivom nacionalnom nasleđu, a ono, zapravo, nema cenu. Borivoj Čalić smatra da će ovo otkriće pomoći u kompletiranju slike o ovoj velikoj ličnosti iz srpske istorije.
– Lično sam veoma obradovan. Poslednjih godina dogodila su se važna i krupna otkrića vezana uz Orfelina i njegovo delo. Pronađen je rukopis njegovog obimnog teološkog spisa Knjiga protiv papstva rimskago, a zatim i rukopisni rečnik Slavenski slovar za koje se mislilo da su nestali u Drugom svetskom ratu kada je Patrijaršijska biblioteka iz Sremskih Karlovaca odnesena u Zagreb. U Beču je pronađen njegov crtež, poslednji put pomenut u literaturi 1842. godine. Saznalo se da je 1761. izradio bakrorezne formulare za matične knjige krštenih, venčanih i umrlih koje su upotrebljavane i u Vukovaru i okolnim selima. Sve to, uz brojna druga mala otkrića, doprinosi da se slika o Orfelinu, njegovoj tajanstvenoj ličnosti, njegovom životu i delu neprekidno upotpunjuje. Ništa što je izašlo iz njegovih ruku ili je na bilo koji način u vezi s njim ne sme se zanemariti. A ništa što je jednom stvoreno ne može nestati zauvek. Zbog toga mi se čini da je povratak Gorestnog plača u trezor Narodne biblioteke Srbije bio samo pitanje vremena. Značajno je reći i da je važnu ulogu u tome imao Vukovarac Žarko Vojnović, načelnik Bibliografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije – kaže Čalić uz napomenu da se ovaj događaj desio u godini u kojoj se obeležava 250-godišnjica Orfelinovog Slaveno-serbskog magazina, prvog srpskog i južnoslavenskog časopisa.
Gorestni plač otkupljen u Austriji
Da podsetimo, primerak Orfelinovog Gorestnog plača otkupljen je od bečkog antikvara Norberta Donhofera. Donhofer je preko Ambasade Srbije u glavnom gradu Austrije knjigu ponudio na prodaju pa je krajem 2017. godine u Beču upriličen sastanak na kom je izvršena identifikacija knjige. Antikvar je knjigu pokazao zameniku upravnika NBS dr Vladanu Trijiću i načelniku Odeljenja za bibliografiju NBS Žarku Vojnoviću. Konstantovano je da se zaista radi o originalnom izdanju, koje je prvi vlasnik unekoliko modifikovao ubacivši paralelni rukopisni latinski prevod.
The post Orfelinov „Gorestni plač“ vaćen u Srbiju appeared first on srbi hr.
