29.11.202029.11.2020
Želja da se na Savindan 2021. podeli 400 paketića
Foto: arhiva Radosti moja
Jedanestu godinu za redom članovi hrišćanske humanitarne zajednice Radosti moja iz Štutgarta u Nemačkoj organizuju akciju deljena Svetosavskih paketića za srpske mališane na Kosovu i Metohiji. Vođeni rečima čuvenog srpskog pesnika Duška Radovića da „naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo“ sa velikom radosti se spremaju ovi paketići. Iz godine godinu broj paketića je veći kao i broj srpske dece na Kosovu i Metohiji. Ova tradicionalna dobrotvorna akcija se upućuje u vidu slatkih paketića, odevnih predmeta, hrane, higijenskih artikala, školskog pribora uključujući tablete/laptopove/elektroniku i razne stvari za potrebu školovanja dece, novčana pomoć manastirima. „Namera je da se obradujemo 400 dece zajedno sa njihovim porodicama, škole i manastire“, poručili su iz humanitarne hrišćanske zajednice Radosti moja.
Kao i prethodnih godina paketići će biti identični podeljeni za dev..
U Minhenu uveliko traje 186. Oktoberfest, narodni vašar na kome se pod šatorima milioni zabavljaju uz pivo, kobasice, džinovske perece i trubače. Među onima koji uživaju na ovoj manifestaciji su i naši ljudi koji rade u zapadnoj Evropi, pre svega u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.
Tako su iz Dipolsaua u Švajcarskoj za Minhen krenuli i Radmila i Miroslav Ćuskić. Kako kažu, oni svake godine posećuju Oktoberfest.
– Ove godine smo došli na dva dana za vikend. Pre smo bili u velikim šatorima, kojih ima 17, a ove godine pošto su omladinci krenuli s nama odlučili smo se za mali šator. Tu je mirnije za ručanje i da se popije nekoliko piva – kaže Miroslav Ćuskić.
DOLAZE SVAKE GODINE: Radmila i Miroslav Ćuskić
Iz Gosaua u istočnoj Švajcarskoj u glavni grad Bavarske su doputovale dve porodice. Slađan i Gordana Bogdanović sa Željkom i Rozicom Strainović.
– Ovo nam je šesti put kako posećujemo Oktoberfest u Minhenu i veoma je interesantno, uvek je drugačije tako da ćemo doći i sledeće godine. O..
26.05.202126.05.2021
Povodom Dana slovenske pismenosti predstavnici Ambasada Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj raspisali su literarni konkurs za izbor najboljih radova na temu „Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik“. Konkurs je bio namenjen učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku i deci srpskog porekla u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Cilj literalnog konkursa bio je da kod naše dece koja žive u Nemačkoj podstakne želju za negovanjem srpskog jezika i ćirilice, da ih motiviše da uče o srpskoj kulturi, da čitaju dela naših pisaca, kao i da u što većem broju pohađaju Dopunsku školu na srpskom jeziku. „Uvereni smo da smo postigli cilj, odnosno da smo raspisivanjem ovog konkursa motivisali našu decu da i dalje i još angažovanije istražuju lepote srpskog jezika. To uverenje nam je još jače nakon što smo pročitali radove i uverili se u neskriveni entuzijazam i kreativnost koji postoje među svim uzrastima“, istakli su predstavnici Ambasade.
Na literarni konkurs javilo s..
Arno Gujon otvorio izložbu o grofu Savi Vladislaviću u Herceg Novom
29. septembar 2021.
Aktuelno, Region, Vesti
0 Views
Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon govorio je na otvaranju izložbe o grofu Savi Vladislaviću sinoć u Dvorani „Park“ u Herceg Novom.
Gujon je rekao da se prvi put upoznao sa zanimljivom životnom pričom grofa Save Vladislavića pre 3 godine u Herceg Novom, a da je utiske o grofu poneo i sa službenog puta u Rusiju gde je obišao crkvu u kojoj je sahranjen.
„Jednom mi je čovek u Srbiji rekao da je neverovatno što ja, rođeni Francuz, radim za srpski narod i da mi nemamo Srbe koje isto čine u drugim zemljama. E, to nije tačno, bilo je primera u istoriji, a jedan od najsvetlijih je grof Sava Vladislavić. On je rođen u Gackom, u Republici Srpskoj u 17. veku, a uradio je toliko sjajne stvari za carsku Rusiju da je za to dobio najviša odlikovanja i bio poznat i voljen među Rusima. Granica koju je on nacrtao između Kine i Rusija v..
Turistička agencija „KOTAS“ iz Pokrajine reklamira srpsko kulturno-istorijsko nasleđe kao svoje, eventualno „vizantijsko-albansko“ i poseta „najautentičnijem delu Evrope“„Posetite Kosovo - najmlađu državu autentičnog nasleđa“ slogan je iz promotivnog materijala s kojim jedna kosovska turistička asocijacija promoviše potencijale pokrajine. I to srpske kulturne i verske objekta - manastire, crkve, srpske...
Živko Marković u novoj knjizi, "Srbi u Švajcarskoj - 1863-1818" na više od 1000 strana, daje pregled odnosa Srba i Švajcaraca u vremenskom periodu od 150 godina.
Autor je pošao od činjenice da su u Švajcarskoj studirali srpski državnik Nikola Pašić, srpski pesnik Jovan Dučić, srpski pravnik Slobodan Jovanović, srpski književni istoričar i kritičar Jovan Skerlić, srpska fizičarka Mileva Marić, srpski hemičar Simo Lozanić, srpski novinar Pera Todorović, prvi srpski socijalista Svetozar Marković, srpski teolog Nikolaj Velimirović, i niz drugih poznatih Srba.
Do pojave Markovićeve knjige smatralo se da je u Švajcarskoj od 1863. pa do kraja Prvog svetskog rata studiralo oko 300 srpskih studenata, međutim - Marković je dugogodšnjim istraživačim radom otkrio i dokazao, imenom i prezimenom, na osnovu školskih dokumenata, da je u ovoj alpskoj zemlji u tom periodu studiralo više od 800 Srba.
Šta su radili Srbi za vreme Prvog svetskog rata, kako su širili istinu o srpskim borbama i žrtvama palim ..
9. novembar 2019. godine
U subotu, 9.novembra, na poziv gradonačelnika grada Schio- Valtera Orsa (Valter Orsi), GK Stojiljković je postila gradsku opštinu i industrijski grad u kome živi veliki broj naših državljana.
Iako je bio neradni dan, gradonačelnik je sazvao kompletno gradsko rukovodstvo, karabinjere i policiju koji su srdačno dočekali GK Stojiljković, sa kojom su došli i predsednik i član udruženja Srba “Kruna“ iz Skia- Boban Petrović i Lidija Mladenović.
Razgovaralo se o tradicionalno dobrim odnosima naša dva naroda na ovom području i gotovo neprimetnim razlikma u našoj kulturi i mentalitetu.
Članovi udruženja su se zahvalili što im izlaze u susret i daju po simboličnim cenama prostor potreban za okupljanja i aktivnosti naših ljudi i prisustvuju svim aktivnostima.
Razgovarajući o mogućnostima unapređenja dalje saradnje, gradonačelnik Orsi je izrazio želju da se organizuju susreti privrednika , kao i predstavljanje Srbije investitorima iz ovog područja koji pokaz..
понедељак, 25.09.2023, 16:48 -> 17:08 Извор: Историјски музеј Србије Круне наших средњовековних владара на фестивалу у Кини Историјски музеј Србије ће реконструкцију круна краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића представити од 12. до 16. октобра на осмом Међународном фестивалу нематеријалне културне баштине у граду Ченгду у кинеској провинцији Сечуан. Пројекат израде реконструкција круна ће, на позив организатора
I ove su se godine meštani Kusonja prisetili 13. avgusta 1942. godine kada je polovina stanovništva ovog sela nedaleko od Pakraca ubijena, a druga polovina, uglavnom žena i dece, poslana u logore smrti. Na taj dan ustaše su došle i ubile oko 500 Srba, uglavnom meštana Kusonja te okolnih sela Dragović i Čaklovac, kao i jedan deo izbeglica sa Kozare koji su u Kusonjama tražili spas bežeći upravo od ustaških zločina u Potkozarju.
Najpre su kod spomenika u centru sela položeni venci i održani kratki govori i prisećanje na stradale, a zatim je cveće položeno i na dva bunara u koje su žrtve bacane. Svi oni koji nisu stali u bunare živi su zapaljeni u Hramu svetog velikomučenika Georgija. Pomen stradalima služio je vladika Jovan sa sveštenstvom i monaštvom slavonske eparhije.
Sećanje na stradale posebno emotivno doživljava predsednik Mesnog odbora Kusonje Milan Kozlović.
– Taj dan je stradalo 14 iz familije Kozlović. Ukupno je u jedan bunar bačeno je 159, u drugi 162 žrtve, a ostatak je sp..
Vođena mudrim rečima Petra Kočića da je „otadžbina njiva na kojoj se stalno seje i žanje“, Tanja Popović već godinama obavlja svoju prosvetiteljsku misiju među Srbima u rasejanju. Ova nastavnica dopunske nastave na srpskom jeziku u pokrajini Baden Virtemberg, a od ove godine i koordinatorka za ovu nemačku oblast, već petu godinu se druži sa srpskom decom i pomaže im u očuvanju nacionalnog identiteta.
Njen ogroman doprinos prepoznala je i država Srbija, dodelivši joj ove godine i značajno priznanje, Svetosavsku nagradu za neizmeran doprinos unapređenju dopunske nastave u Nemačkoj. Ovo priznanje učinilo ju je ponosnom i srećnom, a kako su joj učenici motivacija, oni su sa njom došli u Beograd na svečanu dodelu Svetosavskih nagrada koja je održana nedavno u Narodnom pozorištu. Sa njima je došla i nastavnica dopunske škole Ksenija Gaćinović, koja je zajedno sa Tanjom osmislila program kojima su se deca predstavila na sceni nacionalnog teatra.
Složna ekipa
Leontina Bakić i Georgije Lav Po..