U Beču je u organizaciji udruženja Bečkih poeta na čijem je čelu Mirel Tomas, a na predlog Bojana Pandurovića, u restoranu Beograd održana prva Šeširijada.
Restoran je asocijacija na glavni grad matice, a i naziv Šeširijada dobila je po ugledu na skadarlijsku Šeširijadu, koja će se održati 16. jula 2016....
Ovogodišnjoj...
Srpska humanitarna organizacija „28. Jun“ je na Vidovdan, 28. juna 2016. podelila pomoć u Gračanici, Nevesinju, Kistanjama, Obrenovcu i Bojniku.
Koordinator organizacije za Centralnu Evropu, Tamara Hadži-Pavlović i Nikola Stanišić posetili su porodicu heroja sa Košara, Novicu Spasića u Bojniku, na jugu Srbije, i tom prilikom im odneli dečja kolica...
Na proslavu 71. Srpskog dana i stogodišnjicu Srpske narodne odbrane u Kanadi došlo je nekoliko hiljada naših zemljaka, ali bilo je i gostiju iz dalekog Los Anđelesa - stigao je folklorni ansambl Kalemegdan, a 25 igrača pratilo je i dvadesetak roditelja. Bili su toplo pozdravljeni od okupljenog naroda baš...
Ne tako davno osnovna srpska organizacija, nastala spontanom odlukom nekolicine naših ljudi iz Štutgarta i okoline malo neobičnog imena „Hrišćanska humanitarna zajednica radosti moja“, već nekoliko godina uspešno radi na sakupljanju i distribuciji humanitarne pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji. Za primer su njihove akcije svake godine o Božiću. Mesecima ranije se priprema više stotina poklon paketa za decu na Kosovu. Iako cela orgnizacija broji samo petnaestak najaktivnijih, oni ipak uspevaju da sakupe dovoljno finansijskih sredstava i za druge akcije, najviše od sopstvenih priloga i organizovanja humanitarnih priredbi koje su uvek odlično posećene. – Nije lako sakupiti novac, u Srbiji kupiti sve što što je potrebno i spakovati u veće pakete kako bi novac donatora ostao srpskim proizvođačima a ne Nemcima. Sadržaj paketa uvek odgovara uzrastu deteta. Naporna je i vožnja dostavnim vozilom jer se kreće iz Štutgarta kako bi se u Srbiji preuzeli paketi, pa onda sledi vožnja do Kosova. U jednom pravcu treba prevaliti oko 2000 km i pakete odvesti u Gračanicu, Veliku Hoču ili u neku drugu srpsku enklavu. O šiptarskom maltretiranju na administrativnoj „granici“ ne treba ni govoriti- kaže nam predsednik i suosnivač Humanitarne zajednice Milorad Nikitović. – Ali zar postoji nešto lepše nego doživeti radost te dece kada im podelite pakete? Naravno, radujemo se i mi pa brzo zaboravljamo teškoće i veliki trud oko pomenutih akcija. Akcije štutgartskih humanitaraca se ne završavaju samo na dodeli paketa deci. Oni redovno finansijski pomažu i Narodnu kuhinju organizacije „Majka devet Jugovića“ iz Gračanice. Pomenimo, da još jedna humanitarna organizacija dijaspore, „Fond dijaspora za maticu“ sa sedištem u Beogradu, sa 1000 evra mesečno već nekoliko godina pomaže pomenutu Narodnu kuhinju novcem koji je svojevremeno priložila dijaspora. Najnovija akcija humanitaraca „Radosti moja“ je bila donacija 3600 evra „Majci devet Jugovića“ kao pomoć za kupovinu potrebnih priključaka za traktor. Dodatni uređaji bi olakšali obradu oko 30 hektara njiva jer i od prinosa sa tih poljoprivrednih dobara zavisi ishrana srpskog stanovništva. Rukovodstvo organizacije „Majka devet Jugovića“ je planiralo izgradnju mlekare kako bi proizvodili i sir. I tu je „Radosti moja“ pomogla donacijom specijalnog stola na kome će se praviti taj mlečni proizvod. Za sve što su humanitarci iz Štutgarta poslednjih godina učinili za Srbe i njihovu decu na Kosovu, „Majka devet Jugovića“ im je dodelila specijalnu zahvalnicu. - Pomažemo koliko možemo da bi Srbi opstali na Kosovu- kaže Nikitović. Bilo bi lepo kada bi nam prilozima, pa makar oni bili samo 3 do 5 evra mesečno, pomogli i drugi Srbi. A njih je u Štutgartu oko 14.000!
Cuidado con aquellos que se enfocan en un propósito noble, los que aporten algún beneficio a la humanidad, que cambien el rumbo de la historia con su ingenio, y que con sus intenciones, sumen, aporten o compartan… esto, suele ser en la aritmética del poder un problema, si es...
Oko veličanstvene skulpture, koji mnogi smatraju najlepšim Teslinim spomenikom (autor kanadski vajar Les Drejsdel) izrađene su staze za pristup spomeniku sa obe strane a na početku svake postavljen je rustični kamen sa Teslinim imenom. Te ploče su vidljive sa puta koji prolazi ispod spomenika a i sa pešačke promenade...
Dvadeset...
U...
London - Jedan od najvećih srpskih praznika, Vidovdan, obeležen je juče u Parlamentu Velike Britanije, prvi put nakon sto godina. Događaj su organizovali Ambasada Republike Srbije u Londonu i Srpski Savet Velike Britanije, dok je koordinator bio Srpski siti klub iz Londona. 28. jun je u Velikoj Britaniji prvi put obeležen 1916. godine kao „Dan Kosova“, kada je organizovan niz školskih i javnih manifestacija u znak solidarnosti sa srpskim saveznicima. Sto godina kasnije, 28. juna 2016, događaj povodom obeležavanja Vidovdana i „Dana Kosova“ vodio je Stjuart Andru, potpredsedavajući Svepartijske grupe za Srbiju, a veoma prigodan program su upriličili Dženi Blejk, penzionisana radnica Nacionalne zdravstvene službe iz Sautemptona, koja je pročitala govor o ovom velikom danu, glumica Marija Pavlović Alport, koja je odrecitovala nekoliko srpskih pesama iz Prvog svetskog rata, i Živorad Nikolić, harmonikaš She' Koyokh benda, koji je odsvirao neke od najpoznatijih srpskih pesama iz Prvog svetskog rata. Srpski siti klub, kao koordinatori ovog događaja, podelili su svoje utiske: „Obeležavanje ovako važne godišnjice je još jedan dokaz uzajamnog poštovanja i veoma jake spone između dve zemlje, kako pre sto godina, tako i sada. Nama, kao Klubu, je izuzetna čast da svojim radom i doprinosom neprekidno omogućavamo da se most prijateljstva između Srbije i Velike Britanije održi na najvišem nivou, i da uz pomoć i saradnju sa našim raznim organizacijama održavamo vrlo visoku svest o našoj zajednici, i radimo na očuvanju našeg identiteta i kulturne baštine.“ Vidovdan se vezuje za Kosovski boj koji se odigrao na taj dan 1389. godine. Na Kosovu je poginuo knez Lazar, pa crkva tog dana pored svetog Amosa slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. Zanimljivo je da je tokom Prvog svetskog rata u javnom mnjenju Kosovo bilo najviše prisutno u Velikoj Britaniji, zbog čega je 28. jun i proglašen za „Dan Kosova“. Himna Srbije je otpevana mnogo puta u Velikoj Britaniji u to vreme, kako na javnim događajima, tako i u crkvama, u školama i na koncertima. Mančester Gardian je za 28. jun 1916. napisao „od svega čudnog što se može desiti tokom rata, teško da postoji bilo šta što je na tako čudan način bitno kao Dan Kosova, onakav kakav se obeležava ove godine. Zaista je neobično i retkost da se u Londonu, Mančesteru i ostalim engleskim gradovima ljudi sastaju da bi obeležili sećanje na bitku koja se desila na Balkanu pre 527 godina.“ SRPSKI SITI KLUB Srpski siti klub je nezavisna i nepolitička organizacija sa sedištem u Londonu stvorena da podstiče interese društva srpskih profesionalaca. Cilj organizacije je da obezbedi mrežu kontakata svim Srbima koji žele da naprave karijeru u londonskom “sitiju”, a u poslednjih nekoliko godina i za one koji žele da se vrate u Srbiju. Srpski siti klub je osnovan kasnih 90-ih od strane nekolicine naših entuzijasta zaposlenih u londonskim finansijskim institucijama. Njihova ideja je bila da ožive neformalan klub koji bi okupio mlade srpske profesionalce koji žive i rade u Velikoj Britaniji. Od 2004. godine broj članova Kluba se neprestano uvećava i do danas je dostigao 1.800. Članovi su uglavnom locirani u Londonu gde rade u raznim delatnostima kao naučnici, doktori, bankari, inženjeri, predavači, državni službenici itd. u najpoznatijim britanskim i globalnim institucijama. Srpski siti klub je pokrenuo projekat “povratak stručnjaka” kroz koji omogućava srpskim profesionalcima da se vrate u Srbiju.