Foto: Privatna arhivaFilip Miličić odlučio je da krene putem svojih snova, a taj put odveo ga je u Švedsku. Sa 19 godina spakovao je kofere i promenio život iz korena.
Odlučio je da želi da napusti Srbiju onog trenutka kada je shvatio da je ekonomska i politička situacija i državi loša i da ono o čemu je maštao, ovde verovatno neće moći da ostvari.
„Iako u Srbiji postoji mogućnost da studiranje bude finansirano od strane države, mi znamo koliki su to izdaci za jednu porodicu. Znao sam da, ako se budem odlučio na studije u Srbiji, neću moći da realizujem svoje planove tokom studiranja, prvenstveno zbog velikih finansijskih izdataka, a potom i veoma komplikovanog obrazovnog sistema“, navodi Filip.
Prema njegovim rečima, Švedska mu je pružila besplatno, a kvalitetno visoko obrazovanje, mogućnost da zarađuje tokom studiranja, brzo i efikasno zdravstvo, ali mu je najviše značila pozitvna energija i podrška okruženja.
„Naravno, ona mi nije pružila blizinu roditelja i mojih prijatelja koji ..
Foto: Privatna arhiva Jovan je napustio Srbiju pre svega zbog nezadovoljstva društvom, ali i iz finansijskih razloga.
Otišao je u London, gde radi kao kurir, raznoseći poštu.
Kako kaže, Srbiju je napustio kada više nije mogao da izdrži jednoumlje koje vlada.
Foto: Jovan Stojsavljević„Odlučio sam da napustim Srbiju u trenutku kada je sve oko mene počelo da se raspada, presudno za tu odluku je bilo kad je u Srbiji počeo da se oseća veliki „smrad“ nemaštine i jednoumlja“, ističe Jovan.
Kada je odlazio, kaže, nije znao da li će se vratiti u Srbiju ili ne.
„Nisam imao predstavu da li ću se ikad vratiti, otišao sam za boljim životom jer u Srbiji nisam imao nikakav život u poslednje vreme“.
Ipak, kaže, vratio bi se u Srbiju kada bi se pojavili uslovi za to. „Vratio bih se naravno kada bi u Srbiji za običnog radnika postojala sigurnost i opcija da može od svoga rada da zaradi za „lebac“, pošto to danas malo ko može“, naglašava Jovan.
On kaže da mu se pružila prilika i da ju je on iskori..
Tradicionalna međunarodna kulturno-umetnička manifestacija „Veseli dani srpske dijaspore Slovenije“ održana je proteklog vikenda u Ljubljani, uz učešće različitih kulturno-umetničkih društava, književnika i pesnika iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Nemačke, Srbije, Republike Srpske i BiH.
Predsednik Saveza srpske dijaspore Slovenije Saša Gajić rekao je Srni da su ovogodišnji 11. po redu „Veseli dani srpske dijaspore“ protekli veoma dobro i da su učesnici predstavili bogatstva kulturnog stvaralaštva Srba i tradiciju običaja iz krajeva iz kojih su došli.
Na manifestaciji je promovisana peta zbirka pesama Saše Gajića pod nazivom „Ključ ljubavi“, a o knjizi je govorila magistar srpske književnosti Rajka Golić iz Gradiške, dok su pesme autora govorile Dajana Šikanić, Anđela Tomić i Jovana Nakić.
Derventski novinar Nenad Simić promovisao je knjigu „Ukoričene godine“ sa kojom je obeležio 18 godina novinarskog rada, a istovremeno i predstavio Srpski književni klub „Vihor“ iz Dervente, čiji..
SAVA onlajn škola, poznata po tome da gradi mostove između matice i novih pokolenja u dijaspori, organizovaće radionice za roditelje, kojima je u planu povratak u Srbiju. Prva u nizu, s temom “Jezik i obrazovanje” (“jer od toga treba početi u svim daljim planovima za povratak”), biće održana u subotu 22. maja u 18.00 po srednjeevropskom vremenu.
– Prvi korak na putu povratka u Srbiju je dobro poznavanje srpskog jezika i srpskog obrazovnog sistema. Bez toga je mnogo teže zamisliti kvalitetnu i uspešnu integraciju u srpsko društvo, posebno kada se radi o porodicama sa decom školskog uzrasta. Radionica je otvorena za sve roditelje u dijaspori, za one koji se upravo vraćaju, kao i za ostale koji žele da se jednog dana vrate svojim korenima ili otvore tu mogućnost za svoju decu. Pridružite nam se u razgovoru o mogućnostima, preprekama i rešenjima ovog izazovnog pitanja – poziva Ivana Marčeta iz SAVA onlajn škole.
Svoja iskustva o tranziciji i celom putovanju na radionici pričaće povratnici..
Karavan kulture – Dani Srbije i srpske kulture i ove godine putuje Evropom, a posle Slovenije druga stanica bio je Frankfurt. U metropoli na Majni doček su priredili Generalni konzulat Srbije, Udruženje pisaca Sedmica i poštovaoci srpske kulture iz ovog grada. Učesnici karavana su uzvratili bogatim i raznovrsnim kulturnim sadržajem.
Posle pozdravnog govora Branka Radovanovića, generalnog konzula Srbije u Frankfurtu, učesnike karavana i publiku je pozdravio i Ljubiša Simić, predsednik UP Sedmica. Program su otvorili članovi KUD “Dimitrije Koturović” iz Beograda, nastavio je kvartet Petra Gojkovića tradicionalnim etno-pesama, zatim su se publici predstavili pesnici, Miladin Berić aforizmima, njegova ćerka Selena svojim pesmama od kojih su neke već bile nagrađivane u Frankfurtu, Gordana Srećković iz Holandije, Tatjana Vujović Kostić iz Nikšića i Slavica Mastikosa, književnica iz Frankfurta, koja kao učesnik Karavana promoviše svoj najnoviji roman “Preludijum”. Madam Pijano je izvođenjem s..
Foto: Iz lične arhive Prirodno je bilo priču početi o mestu koje nas obe povezuje, iako sa decenijama razmaka, ali suštinski celovito i idejno gotovo u potpunosti očuvano i do danas – o Šapcu.
„U ono doba, za vreme Jugoslavije, Šabac je bio prestonica za mene. Ni Beograd, ni Novi Sad, već Šabac. Druženje, posao, rodbina, prijatelji, komšiluk, sve je to funkcionisalo onako kako bi trebalo da funkcioniše. Međutim, na neki način, nisam pronašla sebe. Težila sam da nađem sebe. Nisam znala šta bih želela da promenim. Pre toga sam bila u insotranstvu, ali nisam težila da odem tamo kako bih zaradila neki novac ili bilo šta drugo. Jednostavno, sticajem okolnosti, udaja je bila razlog zbog kog sam se preselila u Englesku.“
Engleska joj nije bila prva opcija, ali je na kraju ipak pobedila. U maju 1986. godine došla je u London. Prva dva meseca i nisu bila potpuno idilična, budući da je, kako kaže, strašno patila.
„Patila sam za Šapcem pre svega, mnogo mi je sve nedostajalo, ne samo ta dva meseca..
U Oktobru ove godine zvanicno je osnovano Maltesko-Srpsko udruzenje.
Ideja o osnivanju ove volonterske organizacije se rodila 2008 godine u toku posete Ministra Spoljnih poslova Srbije Gospodina Vuka Jeremica Malti, a na predlog Malteskog Predsednika Gospodina Dzordza Abele.
U toku te posete sastala se grupa nasih ljudi koji rade i zive...
Foto: Privatna arhiva Matija Miličić rođen je u Vrbasu, a završio je arapski jezik, književnost i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i Master studije – program Bliskoistočne studije (Middle Eastern studies), sa specijalizacijom Arabistika (Arabic studies), koje je završio na Univerzitetu u Lajdenu, u Holandiji.
Nakon toga, upisao je i doktorske studije na Radboud Univerzitetu u Nijmegenu (Holandija), na Fakultetu za filozofiju, teologiju i verske studije, gde istražuje i analizira aktivnosti i savremenu crkvenu književnost Kopta u zapadnoj Evropi.
Tokom studija u Beogradu predavao je arapski jezik oko dve godine u jednoj školi za strane jezike, bio član Arapskog kulturnog centra i volontirao u ambasadi Egipta šest meseci.
Matija govori čak šest stranih jezika, od kojih engleski, arapski, portugalski, slovenački, i osnovni nivo holandskog i italijanskog.
Odluka da napusti Srbiju bila je, kaže, prilično spontana.
Foto: Privatna arhiva„Kada sam razmišljao o nastavku studija, ..
Mnogi zemljaci koji rade u dijaspori odmor u Srbiji koriste da poprave zube, izrade naočari, obave snimanja na skeneru, magnetnoj rezonanci, odu u banju ili urade neku manju hiruršku intervenciju. Sve češće i stranci dolaze istim povodom jer su sve te usluge znatno jeftinije nego na Zapadu, pre svega estetska hirurgija.
Sagovornici „Vesti“ odgovarajući na pitanje u Tribini čitalaca govore i o tome da li su oni koristili neke od tih usluga u otadžbini i kako su zadovoljni. Znaju li nekoga iz bliskog okruženja da je tim povodom dolazio u Srbiju i jesu li možda preporučili nekom da to obavi u srpskim zdravstvenim ustanovama.
Tatjana Dugandžija Momić – Viten, Nemačka
– Zdravstveni turizam je i te kako nova šansa za Srbiju. Gledajući s finansijske strane može da bude veoma unosno, ali je to i mogućnost dokazivanja sposobnosti naših lekara specijalista. Iako smo u dijaspori u potpunosti obezbeđeni, u Srbiji su troškovi određenih tretmana i zahvata daleko jeftiniji. Uz to, mnogi više veruju ..
Foto: Privatna arhiva Maja Živkov je sa mužem Zoranom napustila Srbiju i preselila se na Majorku.
Kako ona kaže, oni su mladi bračni par, koji je odlučio da ode iz Srbije jer nisu bili zadovoljni životom u našoj zemlji.
„Kad kažem životom, mislim na to da sa našim primanjima stvarno nismo uspevali ništa. Jedino da plaćamo kiriju i ponekad priuštimo odlazak u bioskop, pozorište i slično. Imali smo solidne poslove, ali to opet nije bilo dovoljno“, objašnjava Maja.
Foto: Privatna arhivaMomenat kada su odlučili da „okrenu novi list“, kako nam priča Maja, bio je kada su posetili Švedsku i videli da je tamo stvarno život drugačiji.
„Ja u to baš i nisam verovala, moj muž doduše jeste jer je pre toga već “okusio“ život van Srbije, jer je tri sezone radio u Americi. Ja sam počela intenzivno da učim mađarski jezik, a muž je dobio hrvatski pasoš. Nedugo posle toga Zoran je našao posao na Majorci, a ja sam naravno krenula sa njim“, priča nam Maja.
U momentu kada su odlučili da odu, kaže Maja, ..