J. DošlovAutor: Milovan - Miki Ćirovski pred ulazom u KCS Pedeset godina Kulturnog centra Srbije u Parizu i 50 godina fotografskih zapisa. U ta dva segmenta utkao se Milovan -Miki Ćirovski, Kačarevac, Pančevac, svojevremeno fotoreporter u novinskim agencijama Tanjug i Beta ili u pariskim novinama “Danas”, “Glas”, “Fotokino revija”, “Naše novine” i novinar Radija RSF
Lična arhivaPRIJATELJI NA OKUPU: Svi se dobro počastili Slikarka Vesna Milunović je širom otvorila vrata svog stana u Žantijiu, predgrađu Pariza, i načinila izložbeni prostor. Prema francuskom običaju, prilikom jednogodišnje manifestacije Otvoreni atelje, svako može da dođe, razgleda, razgovara, procenjuje, a na to je naša zemljakinja dodala i srpski običaj – dobro se pogostiti. Vesna
Lična arhivaSelfi sa predsednikom Makronom Tvrđava Mon Valerijen, izgrađena 1841. godine u Surenu, zapadnom predgrađu Pariza, memorijalno je mesto francuskih boraca na kojem se povodom raznih patriotskih jubileja održavaju svečane ceremonije. Danas je to Nacionalni spomenik, na kojem se posebno obeležavaju uspomene na 18. jun 1945. godine kada je na javnoj paradi i velikoj ceremoniji
M. MilanovićSvake godine sve brojniji: Takmičari i posmatrači Tokom cele školske godine sportski duh učenika Dopunske nastave na srpskom širio se dvorištima škola pariskog regiona da bi sve kulminiralo na Krosu RTS, koji je nedavno organizovan u Vansenskoj šumi kraj Pariz. Na ovogodišnjem krosu trčalo je 120 učenika svih uzrasta, a njihova nadmetanja pratilo je
O. ĐokovićPoruka vršnjacima na Kosmetu: Mališani SKD Izvor Kad se srca spoje – nastane erupcija. Ili nije narod bez razloga izumeo: “Podeljena tuga – dva puta je manja, podeljena sreća – dva puta je veća.” Upravo te lekcije, verovali ili ne, mogu da se uče od najmlađih članova SKD Izvor koji deluju pri parohiji Sv.
O. ĐokovićMaja Gojković Dan i godine za slavlje. Pola veka diplomatije u kulturi i umetnosti. A ni to nije sve. U tih 50 godina trajanja i delovanja Kulturnog centra Srbije u Parizu satkano je što drugi Kulturni centri sveta ne prožive ni u celom stoleću. Uvek uzdignute glave Osnivanje, start (ulica Koli-ze), selidba, nova adresa
O. Đoković NAJLEPŠE JE ZAJEDNO: Anastasija, Danijela, Vesna, Tijana i Marica Odmori se, narode! Uostalom, i praznik je rada uveden da bismo se od rada odmorili. Naravno da praznik treba ispoštovati, što su zemljaci u Sansu, mestu 120 kilometara udaljenom od Pariza, ni manje ni više, produžili na pet dana. Bio je vašar, a na
Olga Đoković Vladika Justin okružen decom Veseli se, narode! Hrist je vaskrsnuo! S ljubavlju klikćimo! Dobro je nadvisilo zlo! Dobronamernost su snaga i duh života, a taj život, u nedeljno vaskršnje jutro, bujao je u pariskoj ulici Simplon, davno pretočenoj u našu “ulicu zemljaka”. U bojama sreće rasplinula se matica, pa se činilo da je
O. Đoković Večernje na Veliki petak Dan je kišan, plačan. U tami je pariski saborni hram Sv. Sava. Samo sveće trepere, nekako tužno. Tišina je duboka i dostojanstvena. I disanje se čuje. Vernice – sa leve strane oltara, marame na glavi, brojnije su od pripadnika jačeg pola. Na svima odeća zagasitih boja. Uz pojce i
O. Đoković Radost: Svako je poželeo vrbovu grančicu Zvončići na prsima, vrbovi venčići u kosici, svako dete manekenski doterano, a u tu njihovu “glavnu ulogu” uključio se najviši sastav pariskog sveštenstva, vladika Justin, protojereji Nikola i Slaviša, đakoni, čteci, pojci, odrađujući molitveni deo onoliko dugo koliko mališani imaju strpljenja, a to znači – što je