Francuska

O. ĐokovićSrbija usred Pariza: Ulica Simplon na Badnje veče Ako si srpskog roda, dođi u parisku “badnjak ulicu”, ulicu Simplon. Nanizani su zemljaci, nepregledan je red za ulazak u bogomolju, sve svoj do svoga, svi uz osmehe i u čestitanju i poštovanju pravoslavlja. Opet je potvrđeno da je Saborni hram Svetog Save u Parizu dijasporska

O. ĐokovićUžarena atmosfera: Gosti su bili raspevani, nasmejani i srećni Da budemo ono što želimo, da imamo ono što možemo, da u svakoga radost ubacimo, da najmilije sačuvamo, da volimo i vole nas, sve su sabrane želje okupljenih u restoranu Kod Vesne u pariskom predgrađu Montroj. Stigla im je Nova godina bez mraza koji po

ANIP OroUZAVRELO: Prvi ansambl izvodi Vranjansku svitu Posle novembarskog koncerta nazvanog Jesenje čarolije, kada su folklorašima ANIP Oro iz Pariza u goste došli drugari i komšije iz SKD Izvor, članovi ovog udruženja nisu počeli da se pripremaju za nadolazeće praznike, već su nastavili vredno da rade. Tamo gde je mladost, gde se čuje frula ili

Lična arhivaDogovoreni svi detalji: Roditelji i budući đaci sa nastavnicama Što nas je više – to bolje, što smo organizovaniji – to korisnije, izvagao je Vladan Stefanović, godinama predsednik pariskog FK Srbija i Udruženja “Kralj Petar Prvi”, koje mu je u amanet ostavio osnivač Pero Milić, nenadmašni aktivista i ljudina, koji je preminuo pre desetak

M. MilanovićDobrodošlica: Ambasadorka Nataša Marić pozdravila goste Francusko-srpski odnosi datiraju još iz Srednjeg veka, a najznačajniji događaj u tadašnjim odnosima bila je ženidba kralja Uroša princezom Jelenom Anžujskom. U modernim vremenima zvanično uspostavljanje francusko-srpskih diplomatskih odnosa datira od 1839. godine, kada je Fransoa Diklo postao šef francuske konzularne agencije u Srbiji. Neposredno posle Berlinskog kongresa

Vesti Svečarski doček: Učenici i nastavnice sa vladikom Kako deca kažu u goste im je došao “čika vladika u crnoj haljini, sa crnim šeširom, ima i bradu”. Primili ga mališani kao odraslog drugara, milovao ih po kosi, poljubio, delio lepe duhovne knjižice, ukratko, dobro došao. Onda su mu mališani recitovali, svirali i horski pevali, baš

VestiOduševile publiku: Vjera i Marija su dobile buran aplauz U Srpskom kulturnom centru u Parizu izvedena je predstava “Dve žene i jedan rat”, fascinantna životna priča o dve srpske dobrotvorke iz Velikog rata – Mabel Grujić i Jeleni Lozanić. Pariska publika imala je samo pozitivne impresije o predstavi u kojoj su glavne uloge igrali Vjera

Okupili se Srbi i Francuzi i tradicionalno u organizaciji Saveza Srba Francuske udruženo obeležili Dan primirja u Prvom svetskom ratu, ali i srpsko-francusko prijateljstvo začeto pre više od stotinu godina. Trajaće još dugo, dugo, to prijateljstvo koje je začeo Petar Prvi Karađorđević, obećavaju svi, pijetetom nadahnuti, na groblju solunaca u Tijeu, dvadesetak kilometara udaljenom od Pariza. Tu, pod 756 jednako isklesanih kamenih krstova, večno počiva naše najvrednije blago, junaci koji su položili živote za slobodu i mir i u nasleđe ostavili želju da rata nikad ne bude. Nažalost, vreme piše drugačiju istoriju, svet počesto prolazi kroz periode zveckanja oružjem.
Cveće je doneseno na groblje. Uz pravoslavna obeležja – sveću, žito, pogaču, vino i iz kandila raspirivani tamjan – parastos je služio prota Slaviša, ponavljao “Vječnaja pamjat”, “Gospodu se pomolimo”, u hor je povezao “Oče naš”, pa objasnio:

– Molimo se za vojnike i vojskovođe u Velikom ratu koji su za našu budućnost dali sv..

Za mnoge su putevi Srba neočekivani, nepredvidljivi, ali zanimljivi i nezaboravni, o čemu svedoči i bliski susret Slađane Stamenović i francuskog predsednika Emanuela Makrona tokom obeležavanja Dana primirja u Velikom ratu, koji su zabeležile i kamere u direktnom TV prenosu.
Desilo se da Slađana, ovog 11. novembra, kao jedini predstavnik srpskog roda bude prisutna na svečanoj tribini postavljenoj između Šanzelizea i Avenije Marso, prilikom evociranja 104. godišnjice završetka Prvog svetskog rata, dana koji se u Francuskoj decenijama proslavlja kao državni praznik. Slađana je naš aktivista, donedavna predsednica Svesrpske zajednice Francuske i zvanični zastavničar pod Trijumfalnom kapijom, pred spomenikom Neznanom junaku, ali i na brojnim drugim ceremonijama gde se pamti, veliča i produžava herojstvo savezničkih zemalja i zajedničke pobede. Za “Vesti” priča šta se sve dešavalo.

– Sve se odvijalo spontano. Posle polaganja venca i raspaljivanja plamena na spomeniku Neznanom junaku, po tr..

Svečana sala pri hramu Svetog Save u pariskoj ulici Simplon širom je otvorila vrata, a ispunili su je posetioci dobrog raspoloženja. Sa strane štand sa knjigama (za prodaju zadužen Rade Sotirov), nasuprot je sto za “srpsku trpezu”, planiranu po završetku programa. Ulaz je slobodan, dobrodošlica obilato raspršena. Za “predsedavajućim stolom” zaseli zaduženi za oslikavanje poete kojem je veče posvećeno i unapred se znalo da provod neće omanuti.
I – pojavljuje se on, Milinko Spasojević, glavni lik ove večeri, čovek-gromada, trokrilni ormar bi na leđima lako mogao da nosi. Prav k’o strela. Glava mu obrijana. Običan, a ipak neobičan.

Letica, Sloba, Dana i Dragana u čast Milinku
Predstavlja se i na prvu loptu bi se reklo da su na krštenju 1958. godine otac Vojkula i majka Nadežda debelo pogrešili. Trebalo je Ognjen da ga nazovu ili Gvozden, Kamenko, Vuk, Lav…, a oni ga u život gurnuli sa slatkastim imenom Milinko. I kod tog novorođenog Milinka iz šumadijske Darosave nadomak Aranđelovca ili,..