M. Milanović Radost okupljanja: Folkloraši na početku priredbe U opštini Bondi, nadomak Pariza, postoji srpska pravoslavna crkva Sveta Petka. Zahvaljujući dobroj saradnji sa srpskim udruženjima tu je proteklog vikenda održano veče za pamćenje, veče folklora pod nazivom “I mi bismo bili stranci, da nam nisu ti opanci” na kome su učestvovali: KUD Mladost, SDK Izvor
Malo ko na svetu voli đačke roditelje kao Blaženka Trivunčić, koordinatorka dopunske škole u Francuskoj. O čemu god da se priča, Blaženka ubaci:
– Hvala roditeljima!
Ovih dana Blaženka opet sipa komplimente na račun roditelja svojih đaka.
– Zahvaljujući njihovoj inicijativi, na prvom mestu Jasmine Radovanović, uredili smo prostorije u Kulturnom centru Srbije koje su nam dodeljene za obavljanje školske nastave. To je, takoreći, bila radna akcija. Zidove smo ukrasili slikama, posterima, na policama je mnogo knjiga, čitanki, edukativnih igara i nastavnog materijala koji je uglavnom donesen iz Srbije. Sada stvarno možemo da se hvalimo i pred svima pravimo važni, učionica nam je za čistu školsku peticu – navila se Blaženka.
Sa postera na zidu osmehuje se košarkaški trener Saša Đorđević i prosleđuje pouku:
„Kaže se trenuci, a ne trenutci. Kaže se popeti se, a ne popenjati se.“
Poruke kratke i jasne.
Ili, umesto danas ujutro – recite, deco, jutros, umesto danas navečer – kažite večeras...
O. ĐokovićUžarena atmosfera: Gosti su bili raspevani, nasmejani i srećni Da budemo ono što želimo, da imamo ono što možemo, da u svakoga radost ubacimo, da najmilije sačuvamo, da volimo i vole nas, sve su sabrane želje okupljenih u restoranu Kod Vesne u pariskom predgrađu Montroj. Stigla im je Nova godina bez mraza koji po
Nedavno sam pročitao tekst gospodina Todorića i u prvom trenutku, u svojoj neupućenosti, nisam znao ko je dotični gospodin. Onda sam iz odgovora gospođe Forcan shvatio da je pomenuti Todorić na mestu na kojem zapravo može da utiče na ekonomiju Srbije. Ne znam da li je re č o...
Na radost matice, u Francuskoj je sve više đaka dopunske škole. Svim nastavnicima je cilj razvijanje i negovanje srpskog jezika, istorije i kulture kao i jačanje veza dijaspore sa maticom.
U svim predviđenim centrima počela je nastava, a časovi su nedavno počeli i u Anžeru (nastavnica Tamara Nacik), Sansu (Ljiljana Simić) i Orleanu (Slavica Milić).
Izuzetan primer saradnje, kolegijalnosti i kontinuiteta odvijao se između dosadašnje, a sada bivše nastavnice Snežane Miletić i novodošle Marije Praizović.
– Držim časove u Miluzu i Belforu. Kad sam došla, onako nova, pomalo i nesigurna, dočekala me je Snežanina srdačnost. Predstavila me je roditeljima i đacima, čak je u moje ime i preuzela ćirilične knjige donaciju Zavoda za udžbenike, koje smo podelili đacima. Hvala Snežana, divan si čovek! – zaključila je Marija.
U Belforu i odrasli seli u klupu (FOTO: O.Đoković)
U srpskoj Istočnoj Francuskoj je sredinom septembra ovako bilo:
– Hajdemo u školu, u školi je raj!
Na zborna mesta stižu m..
Lična arhivaZajednički ručak: Bojan (prvi sleva) sa saradnicima i Vesnom (stoji) Već nekoliko godina pariska građevinska firma BP Bat, u vlasništvu Bojana Pešića ima lep običaj da povodom ispraćaja stare i ulaska u novu godinu, organizuje zajednički ručak. Uz iće i piće zaposleni se druže u restoranu. – Tako mi svake godine! – saopštava Letica
Školica se taman zahuktala, ali su školarci ubrzo dobili dane za predah, i to sve francuske regije istovremeno, od 20. oktobra do 3. novembra. Uzvikom: „Super“ učenici su se prepustili igri, izletima, možda leškarenju, a možda i putovanju do matice.
Tamara Nacik i đaci u 10. pariskom arondismanu
U Parizu i okolini mnogo je novosti, otišli stari, došli novi nastavnici, jedini „starosedelac“ je koordinator Blaženka Trivunčić pod čijom se dirigentskom palicom sve besprekorno uklopilo i odvija bez problema i zastoja.
– Ovo je moj razred – prijavljuje novodošla nastavnica Milija Jeremić, onda se hitro ispravlja i kaže da ima puno razreda, svaki joj je podjednako drag, a nalaze se u 20. pariskom arondismanu, u predgrađu Bondi (prostorije pri Crkvi Sv. Petka), u Sen Mor de Foseu, Isi le Mulino i Levaloa Pere.
Milija se uhodala i ubacila u punu brzinu.
– Na časovima je dobra i radna atmosfera. Iako su sva ova deca rođena u Francuskoj, pokazuju veliko interesovanje za srpski jezik i ćirilicu..
O. ĐokovićSMERNICE ZA SARADNjU: Učesnici skupa u Kulturnom centru Srbije U Kulturnom centru Srbije (KCS) u Parizu nedavno je održan skup na temu ko smo, šta smo, gde idemo. “Vesti” su već pisale o tom događaju, a sad opširnije prenosimo detalje. Evidentno je bilo da su svi učesnici na skup došli sa namerom da se
I posle više od dve decenije ratova na prostoru bivše Jugoslavije, na zapadu, a posebno u Francuskoj, Srbi i dalje nose sliku naroda koji je nasilnički i primitivan, a Srbija zemlja gde vlada haos i bezvlašće. Tako malo po malo pa namerno ili ne u Francuskoj javnosti izađe neki članak, reportaža ili nešto drugo što pokazuje o Srbima i Srbiji veoma ružnu sliku. Tako je i ovoga puta.
nastavak na sledećoj strani
Za srpski hram Svete Petke iz pariskog predgrađa Bondi važi pravilo: nigde manje crkve, a većeg značaja. To se potvrđuje godinama, jer otkako su je svojim sredstvima izgradili zemljaci, a i stalno je nadograđuju i ulepšavaju, veoma je uočljivo prisustvo ne samo naših vernika već i uglednih ličnosti iz celog regiona. Baš kao i na parohijskoj slavi.
Istina sa zakašnjenjem, ali i iz opravdanih razloga, crkvena slava Sveta Petka obeležena je sa odgađanjem od sedam dana. Da je i to pravo vreme pokazatelj su prisutne zvanice: Silvi Tomasan, gradonačelnica Bondija, Rože Žilber, senator, Stefan di Paoli, gradonačelnik Bobinjija, Mišel Furkad, gradonačelnik Pjerfita, Katia Kopi, gradonačelnica Pavijon du Boa, Alan Ramadie, poslanik u Narodnoj skupštini, Stefan Erve, regionalni savetnik, Gi Žuvnel, savetnik u opštini Pjerfit, Enri Dole, predstavnik rimokatoličke crkve. Ambasadu Srbije predstavljala je Ivana Stanković, prvi savetnik i konzul, a bile su tu i monahinje iz manastira Rođenja Presvete..