Pixabay.com
Dve ajkule čekićare opažene su prošle sedmice kako krstare u blizini najpoznatije australijske plaže Bondaj na istoku Sidneja.
One su zaobišle zaštitne mreže i prišle nedaleko od plaže u ranim jutarnjim satima, u vreme kada u vodi nije bilo plivača.
Ajkule je snimio dron čiji je vlasnik Džejson Ajglden, osnivač i vlasnik aplikacije “Drone Shark“ koja se bavi osmatranjem obala, u potrazi za ajkulama koje naročito u toplijim mesecima često krstare u vodama u okolini Sidneja.
Ajglden je snimak postavio na društvene mreže i konstatovao da su obe životinje nakon nekog vremena ponovo zaobišle zaštitnu mrežu i nastavile svoje kretanje nazad ka pučini.
“Lepo je videti da su bezbedno prošle mreže“, napisao je Ajglden i dodao da je jedna od tih ajkula dobro poznata istraživačima podvodnog sveta u oblastima oko Sidneja i da su joj čak nadenuli ime Homer.
Prema njegovom mišljenju, druga ajkula bi “potencijalno mogla da bude Homerova devojka“.
Objava snimka ponovo je pokrenula debatu o efikasnosti i svrsishodnosti zaštitnih mreža koje su postavljene u vodama oko mnogih plaža duž obale NSW. Prema zvaničnim podacima, od Njukasla do Vulongonga, duž 250 kilometara obale, postoji 51 mreža za ajkule.
Ove mreže, dugačke oko 150 metara, visoke šest metara i postavljene na dubinu od oko 10 metara, postavljaju se u periodu od septembra do aprila svake godine.
Međutim, oni koji se zalažu za njihovo uklanjanje, tvrde da 80 odsto bića koja se uhvate u ove mreže nisu ajkule, već mnoge druge bezopasne ribe, dok se neretko desi da ajkule pronađu put kako da zaobiđu mreže i priđu plažama.
– Činjenica da su dve čekićare primećene blizu plaže pokazuje koliko su mreže zastarela i neefikasna mera zaštite – kaže za Kanal 9 dr Leonardo Guida, naučnik za ajkule i zaštitnik prirode u Australijskom društvu za zaštitu mora.
On objašnjava da su dve od tri vrste čekićara ugrožene u australijskim vodama, a da su opasne samo takozvane velike čekićare.
Sa ocenom dr Guide se slaže i naučnica za divlje životinje dr Vanesa Pirota.
– Mreže za ajkule ne stvaraju potpunu barijeru između ajkula i plivača. Ajkule su u stanju da plivaju oko njih, zbog toga ih ponekad vidimo s unutrašnje strane mreža – rekla je dr Pirota za “9 News“.
U Novom Južnom Velsu mreže se postavljaju pre svega kako bi sprečile prilaz najopasnijih vrsta – velikih belih ajkula, bul ajkula i tigrastih ajkula.
Pošto je sezona kupanja na australijskim plažama uveliko u toku, svi koji ih posećuju i nameravaju da se rashlade u moru, trebalo bi da imaju na umu da i pored postojećih mreža ne postoji stopostotna zaštita od prilaska ajkula obali.
O kupanju na plažama koje nemaju ovaj vid zaštite bolje je i da ne pomišljate.
Jedan smrtan slučaj
Uprkos pokušajima raznih udruženja, pa čak i lokalnih političara u opštinama koje imaju plaže, da se mreže uklone kao neefikasne i opasne po većinu podvodnog sveta, Vlada NSW je odbila sve takve predloge.
“Iako mreže ne mogu da pruže garanciju da se interakcija između ajkula i ljudi nikada neće dogoditi, one su bile efikasne u značajnom smanjenju potencijalnog broja interakcija. Od uvođenja ovog programa, zabeležena je samo jedna ljudska žrtva na plažama u periodima kada su mreže bile postavljene“, saopštilo je Ministarstvo primarnih industrija NSW, koje je nadležno za zaštitu plaža u ovoj australijskoj državi.
