"U sredu su mi javili da sam primljen, u četvrtak sam otišao. Bez razmišljanja, bez kajanja, želeći samo da jednog dana imam nešto svoje. To u Srbiji nikada ne bih uspeo", ovako govori Branko Popović (25), jedan od 200.000 Srba koji su otišli u Nemačku od 2000. godine. On...
Pitanje o etničkoj pripadnosti spada u kategoriju izrazito ličnih pitanja u popisu stanovništva. Subjektivnost u odgovaranju otežava naučnu objektivnost prilikom analize, a nosi u sebi niz otvorenih pitanja. Sve veće neizjašnjavanje stanovništa umnogome kompikuje posao istraživačima.  Neko se izjašnjava kao eskim, neko kao nigerijac, šveđanin kosovar na to ima pravo," jer, može...
  Dragi studenti, pozivamo vas na projekciju filma ,,Kosovo-momenat u civilizaciji”, film govori o detinjstvu voditelja Stefana Popovića provedenom na Kosovu i značenju koje za njega imaju tamošnji manastiri pod zaštitom Uneska. Reč je o dokumentaciji srpsko-kanadskog reditelja Borisa Malagurskog koja govori o UNESKO baštini Srbije na Kosovu i Metohiji. Srednjovekovni manastiri...
https://youtu.be/mrsnX1NCiPE nemački dokumentarni film o agresiji na Srbiju
Prema zvaničnim informacijama, u crnogorskim javnim službama radi 82,11 odsto Crnogoraca, preostala mesta su preuzeli Bošnjaci - blizu šest odsto - a ostalo su podelili muslimani, Albanci i Hrvati. Oko sedam odsto Srba zaposleno je u javnoj upravi Crne Gore, a prema poslednjim podacima sa popisa, oni čine oko 30 odsto stanovništva, navodi dopisnik beogradskog lista iz Podgorice. Predsednik Političkog saveta parlamentarne stranke Nove srpske demokratije (NSD), poslanik u parlamentu Budimir Aleksić poručuje da se srpske stranke moraju založiti za "pravno priznanje Srba u Crnoj Gori i njihova konstitutivna prava". "Srbi u Ustavu Crne Gore niti su manjina, niti konstitutivni narod. Srpski jezik nije službeni i pored činjenice što njime govori i piše najveći broj građana", kaže Aleksić. On dodaje da je realizovan i "progon srpskih pisaca iz nastavnog programa" te da se za književna i naučna dela nastala na srpskom jeziku iz državnog budžeta ne izdvaja nijedan cent.

Srpsko hrišćansko nasleđe Amerike

Srpsko hrišćansko nasleđe Amerike je monografija na 1000 strana, u punom koloru, u tvrdom povezu, sa preko 900 kolor reprodukcija najznačajnijih istorijskih ličnosti, crkava, manastira, fresaka, ikona i drugih umetničkih i istorijskih predmeta. Sadrži tekstove istaknutih istoričara, teologa, umetnika i drugih pisaca. U naučnom, kulturnom, umetničkom i istorijskom pogledu, uz obilje nepobitnih istorijskih činjenica i bogati ilustrativni materijal, ova monografija dokumentuje istorijski i duhovni identitet srpskog naroda u Americi i služi kao znamenje svima nama i svim budućim generacijama Srba i Srpkinja da, uprkos svim istorijskim iskušenjima, osiguraju trajanje svog nasleđa. Na osnovu raspoloživog materijala iz arhivske građe prikazan je život i rad srpskih pravoslavnih eparhija, crkveno-školskih opština, parohija o drugih organizacija u Americi i Kanadi. Naši iseljenici u Americi i Kanadi sačuvali su hrišćansku veru i svest da pripadaju srpskom narodu zahvaljujući svojoj Crkvi. Osniv..
Marko Lopušina je rođen 1951. godine u Raški. Završio osnovnu školu, Gimanziju u Brusu i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Savetnik u Matici iseljenika Srbije, saradnik Večernjih novosti, Ilustrovane politike, Srpskog instituta u Vašingtonu, dopisnik magazina Ogledalo iz Čikaga, Srpskog glasa iz Melburna i Štajerskih novica iz Maribora. Autor je...
Поводом 30 година постојања и рада Вукове задужбине (1987-2017) чланови и симпатизери СПКД Просвјета – одбор у Аустрији, имали су привилегију да се у Бечу, протеклог викенда, у оквиру Просвјетиних сусрета и разговора, упознају са радом Задужбине и њеном важном улогом и деловањем на целокупном духовном простору српског народа....
"Položaj Srba u Albaniji je svakako bolji nego pre deset i više godina, od ove godine smo priznati kao manjina i ima obećanja da će se mnogi problemi početi rešavati", izjavio je predsednik Udruženja Srba i Crnogoraca Morača-Rozafa Pavlo Brajović Jakoja i dodao da, nažalost, pripadnici srpske zajednice i dalje trpe gotovo svakodnevne pretnje i zastrašivanja. "I sam sam dugi niz godina, a to traje i danas, meta čestih i raznih napada, najčešće telefonskih provokacija i pretnji, a bilo je i onih drastičnijih kada su mi jednom prilikom zapalili kuću, a bilo je i podmetanja bombi. Problem su pojedinci koji nastoje da nas zaplaše i onemoguće u ostvarivanju naših prava. Albanska država bi tu trebala da bude aktivnija, a ne samo da ulepšava našu poziciju kada se sastaju predsednici Albanije i Srbije, Edi Rama i Aleksandar Vučić", kaže Brajović. Zahvaljujući se Radio televiziji Srbije (RTS) koja je uvek bila zainteresovana za probleme i položaj Srba u Albaniji, Brajović je za Program za dijasp..
Prema podacima o registrovanim doznakama za pet meseci ove godine, preko brzog transfera novca i računa izvršeno je oko 700.000 transakcija, kažu u NBS. Prosečan iznos primljenih doznaka razlikuje se u zavisnosti od destinacije i načina njihovog slanja, npr. preko brzog transfera novca prosečan iznos doznake se kreće oko 280 evra, a preko računa on je znatno veći. Prema procenama NBS, za pet meseci ove godine, priliv po osnovu neregistrovanih doznaka (van bankarskih računa i brzog transfera novca) iznosio je oko 618 miliona evra. Posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i u prvom tromesečju 2018, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske, a najveći deo priliva doznaka realizuje se u evrima (oko 80 odsto). U poslednjih pet godina, kako kažu u NBS, priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko osam posto, što u centralnoj banc..