Srbi u Albaniji – najugroženija manjina u Evropi

“Položaj Srba u Albaniji je svakako bolji nego pre deset i više godina, od ove godine smo priznati kao manjina i ima obećanja da će se mnogi problemi početi rešavati”, izjavio je predsednik Udruženja Srba i Crnogoraca Morača-Rozafa Pavlo Brajović Jakoja i dodao da, nažalost, pripadnici srpske zajednice i dalje trpe gotovo svakodnevne pretnje i zastrašivanja.

“I sam sam dugi niz godina, a to traje i danas, meta čestih i raznih napada, najčešće telefonskih provokacija i pretnji, a bilo je i onih drastičnijih kada su mi jednom prilikom zapalili kuću, a bilo je i podmetanja bombi.

Problem su pojedinci koji nastoje da nas zaplaše i onemoguće u ostvarivanju naših prava. Albanska država bi tu trebala da bude aktivnija, a ne samo da ulepšava našu poziciju kada se sastaju predsednici Albanije i Srbije, Edi Rama i Aleksandar Vučić”, kaže Brajović.

Zahvaljujući se Radio televiziji Srbije (RTS) koja je uvek bila zainteresovana za probleme i položaj Srba u Albaniji, Brajović je za Program za dijasporu RTS-a izjavio da su ipak Srbi u Albaniji najčešće bili zaboravljeni i zapostavljeni.

„U poslednjih desetak godina uspeli smo zahvaljujući pomoći Republike Srbije i Mitropolije crnogorsko-primorske da nekako očuvamo naš srpski identitet, našu kulturu i maternji jezik”, rekao je Brajović dodjući i da su takođe uz pomoć svoga predstavnika kojeg imaju u Vladi Albanije, pomagali i druge manjine.

Dobra stvar je i ta da su konačno, po prvi put u istoriji, donošenjem Zakona o manjinama, u januaru ove godine, zajedno sa drugim etničkim zajednicama – crnogorskom, bosanskom, bugarskom i makedonskom, Srbi u Albaniji priznati kao manjina, rekao je Brajović dodajući da je sada najvažnije da se to što je na papiru napisano počne sprovoditi i u praksi.

Namera nam je da pre svega počnemo sa implementacijom učenja srpskog jezika u školama gde postoji srpska manjina, a najviše ih je u Skadru i okolini, rekao je Brajović napomenuvši da bi tu stvar mogla komplikovati i činjenica da postoje i druge države u regionu koje nameću svoje jezike kao što su crnogorski, bosanski i hrvatski, pa će tu mogao da bude problem oko imena jezika.

Izražavajući zadovoljstvo na uspešno funkcionisanje kurseva srpskog jezika koje se odvija u organizaciji Udruženja Srba i pod pokroviteljstvom države Srbije, odnosno Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, kao i Mitropolije crnogorsko-primorske, Brajović kaže da će se taj oblik nastave nastaviti i dalje, jer se pokazao kao veoma efikasan i koristan.

Kursevi se već 12 godina održavaju u Skadru, a nešto kasnije je počelo i u Fijeru, tokom proleća i jeseni, tako se svake godine školu upiše oko 50-60 polaznika, ne samo mladih već i onih starijih, a do sada je školu uspešno završilo više od sedamsto polaznika.

Kurs jezika će se nastaviti i na jesen, mada problem predstavlja i neadekvatan, tj. nedovoljno velik prostor za normalno funkcionisanje nastave što bi trebalo hitno rešavati.

„Predsednik Aleksandar Vučić nam je prilikom poslednjeg susreta obećao da će pomoći da se u Skadru izgradi Srpska kuća, nešto slično kao što je urađeno u Podgorici, a to bi nam sigurno pomoglo da rešimo problem prostora za mnoge naše aktivnosti”, rekao je Brajović izražavajući nadu da se to završi u što skorije vreme.

“Veoma je važna i akcija Srbi za Srbe, koja, uz pomoć matice, omogućava da oko 30 naših studenata uči na univerzitetima širom Srbije, a najviše u Beogradu”, rekao je Brajović uz konstataciju da će se taj oblik saradnje ne samo nastaviti, nego će se broj studenata i povećati.

“Osim školovanja i obrazovanja, Udruženje nastoji da se bavi i drugim aktivnostima, kao što su negovanje i razvijanje našeg folklora i tradicije”, rekao je Brajović upoznajući nas i sa činjenicom da su osnovali i posebnu grupu istraživača, sa njim na čelu, koja se uspešno bavi proučavanjem srpskih kulturnih spomenika iz prošlosti, manastira, grobalja i drugih svetinja koje daju odgovore na pitanja ko smo, šta smo i odkuda naš narod na ovim prostorima.

“Stanje tih spomenika kulture i srpskih svetinja, bilo da su iz najranije ili novije prošlosti, veoma je loše, albanska država o njima nije vodila brigu, i krajnje je vreme da se preduzmu ozbiljni koraci u spašavanju našeg nasleđa. Za sada podršku države Albanije za naše aktivnosti nemamo, ali se nadamo da će u skladu odredbi novog Zakona o manjinama, kojim je predviđen i svojevrstan Fond za podržavanje manjina, to da bude od sledeće godine regulisano na zadovoljavajući način.

Treba reći da smo mi, u skladu tih odredbi u novom Zakonu o manjinama takođe aplicirali i za sredstva iz oblasti medija, takođe predviđenih tim zakonom, da bi smo pokrenuli i emisiju na srpskom jeziku u okviru albanske nacionalne televizije”, rekao je Brajović uz napomenu da ta sredstva još nisu dobili.

“Nemamo kao udruženje nikakvu pomoć ni od države Crne Gore, osim od Mitropolije, ali smo pod stalnim pritiscima crnogorskih vlasti da odvoji Crnogorce iz našeg Udruženja i da formiraju svoje”, rekao je Brajović za RTS, zaključujući da se za sada uspešno odupiru tim pritiscima “jer nam je navažnije da zajednički čuvamo svoj nacionalni identitet, jezik i kulturu”.

Fotografije su iz emisije RTS-a Kvadratura kruga: Kako su Srbi postali Albanci Branka Stankovića.

Original Article

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.