Pravoslavni Božić, koji se slavi po Julijanskom kalendaru, ove godine slobodno može da ponese epitet – „sibirski“! U svim gradovima zapadne Evrope gde su hiljade pravoslavnih vernika slavili Badnje veče i palili badnjak, temperatura se spustila desetak i više stepeni ispod nule na celzijusovoj skali, ali to nije omelo vernike da se u velikom broju, kao recimo u čuvenoj pariskoj ulici Simplon, okupe oko svojih hramova i svečano dočekaju najradosniji hrišćanski praznik.
Proslava i u Kuvajtu
Srbi, Rusi i drugi pravoslavci koji žive u Kuvajtu i verske praznike slave po julijanskom kalendaru proslavili su Badnje veče i Božić u antiohijskoj crkvi u Salvi. Praznično bdenije i liturgiju služio je sveštenik Bogdan Vasiljević, po blagoslovu mitropolita Amfilohija, saopštila je SPC.
Ovaj pravoslavni Božić upamtiće dobro i Nemci, jer je juče saopšteno da je noć između 6. i 7. januara bila najhladnija u ovoj državi u poslednjih 50 godina!
I pored velike hladnoće, pravoslavni hramovi su od Beča do Amsterdama, i Pariza do Stokholma bili prepuni vernika, slavilo se rođenje sina Božjeg, palile su se sveće i sa pažnjom slušala poslanica patrijarha srpskog gospodina Pavla, koja je grejala duše. Za telo se pobrinuo „šumadijski čaj“, koji je uoči Božića bio definitivno omiljeno piće u dijaspori.
SVEčANO U HRVATSKOJ, SLOVENIJI, CRNOJ GORI, MAKEDONIJI I BOSNI
CRKVE U BIH NIKAD PUNIJE
Svečano i na tradicionalan način, najradosniji pravoslavni praznik je obeležen i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji.
U svim pravoslavnim hramovima u Republici Srpskoj i Federaciji BiH juče ujutru je služena božićna liturgija, a potom pročitana poslanica patrijarha Pavla. Inače, crkve u BiH nikada, od završetka rata, nisu bile punije vernika. U sabornom hramu u Banjaluci, božićnu litrugiju služio je vladika Jefrem koji je uputio posebne molitve za zdravlje patrijarha Pavla i za Srbe na Kosmetu. Liturgiji je prisustvovao i bivši predsednik RS-a Dragan čavić. U sabornom hramu u Sarajevu liturgiju je služio je mitropolit Dabrobosanski Nikolaj, a jutrenja su održana je u Staroj crkvi u Mostaru, Trebinju, Sokocu, Višegradu, Zvorniku i ostalim gradovima.
Liturgija na HRT
Hrvatska državna televizija prenosila je svečanu božićnu liturgiju iz hrama Svetog oca Nikolaja u Karlovcu, koju je predvodio episkop karlovački Gerasim, a prisustovalo je stotinak vernika. Više od 2.000 Srba bilo je na svečanosti paljenja badnjaka u hramu Preobraženja Gospodnjeg i na Cvjetnom trgu u Zagrebu. Održan je i tradicionalni božićni prijem Srpskog narodnog veća na kojem se nisu pojavili inače redovni gosti, predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader, a već drugu godinu zaredom nije bilo predstavnika SPC.
U Crnoj Gori su i ove godine slavile Mitropolija crnogorsko-primorska i samozvana Crnogorska pravoslavna crkva. Mitropolit Amfilohije je u poslanici naveo je da je Božić praznik na koji su se mirili i najljući neprijatelji i zamolio „da se na sveti praznik prestane sa razdorima, ideološkim i partijskim deobama i da se u bratskoj slozi svi saberu jednim srcem i jednom dušom oko blagoslovenih prekrštenih badnjaka pred Manastirom“.
U Hrvatskoj se na čestitkama pravoslavnim vernicima koje su uputili predstavnici vlasti i Rimokatoličke crkve zahvalio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan. Uz brojne vernike na ponoćnoj liturgiji u prepunom hramu Preobraženja Gospodinova u Zagrebu bili su potpredsednik hrvatske vlade Slobodan Uzelac i saborski poslanik i predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac.
Dva badnjaka
Na Cetinju, u Podgorici i Nikšiću, kao i u još nekim gradovima Crne Gore su i ove, kao i prethodnih godina, naložena dva badnjaka, Mitropolije crnogorsko-primorske i kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Badnjak, koji je osveštao mitropolilt crnogorsko-primorski Amfilohije, naložen je tradicionalno ispred Cetinjskog manastira, dok su pripadnici CPC to učinili ispred Dvora kralja Nikole. Inače, nalaganje badnjaka u svim gradovima Crne Gore je proteklo bez incidenata.
U Federaciji neradno
Vernici u Sarajevu obeležili su obred nalaganja badnjaka u staroj crkvi na Baščaršiji. Iako Božić nije više državni praznik, ovaj najradosniji hrišćanski dan u RS se obeležava praznično jer je svakom od konstitutivnih naroda dozvoljeno da ne radi u vreme verskih praznika. Neradni dan je bio i u distriktu Brčko, gde je odlukom gradskih organa regulisano da su državni praznici i svi verski praznici sva tri konstitutivna naroda. Pravoslavni vernici danas će obeležiti drugi dan Božića koji je posvećen saboru Presvete Bogorodice.
NA BADNJE VEčE OBE SRPSKE CRKVE U BERLINU DUPKE PUNE
KUćI SA BADNJAKOM
U proleće prošle godine srpska pravoslavna crkvena opština u Berlinu kupila je i drugi hram u ovom gradu. Koliko je to bila mudra odluka videlo se preksinoć, na Badnje veče, kad su obe crkve bile dupke pune.
U novoj crkvi u berlinskoj četvrti Tempelhof služio je prota Dragan Sekulić pred velikim brojem vernika. Računajući unapred na masovni dolazak, na ulazu u hram su postavljeni zvučnici pa su i oni koji su u međuvremenu pristizali mogli da slušaju liturgiju preko ozvučenja. Ni velika hladnoća koja je na pravoslavno Badnje veče pritisla Berlin nije omela naše ljude da u predvečerje velikog praznika dođu u svoju crkvu, a među prisutnima su bili i prvi sveštenik berlinske eparhije Silvester Vučović, ambasador Srbije Ognjen Pribićević i drugi.
Stara, velika crkva Sv. Save u četvrti Veding bila je i ovom prilikom ispunjena do poslednjeg mesta. Večernje bogosluženje sveštenika Veljka Gačića i Duška Spasojevića praćeno je u pobožnoj tišini, a vrhunac je dostignut kad je u hram unet veliki badnjak. Posle osvećenja pročitana je poslanica episkopa Konstantina i vernicima podeljeni badnjaci koje su odneli svojim kućama. Juče su na Božić u obe berlinske crkve održane liturgije i pročitana Poslanica patrijarha Pavla.
PO „SIBIRSKOJ“ ZIMI, HILJADE NAŠIH PARIŽANA U HRAMU SVETOG SAVE
SRBI PROSLAVILI ROđENJE HRISTA
• Ulicu Simplon ispunili su pravoslavci u nameri da na Badnje veče celivaju ikone, upale sveće, daruju crkvu, uzmu badnjak i podele čestitke sa znanim i neznanim
„Zima, zima, e, pa šta je…“ Ništa jer je i pored minus osam stepeni Celzijusa hiljade Srba došlo u parisku ulicu Simplon i hram Svetog Save, da pozdrave rođenje Hristovo, celivaju ikone, namene sveće za žive i pokojne, daruju crkvu, uzmu badnjak i podele čestitke sa znanim i neznanim.
Te zaleđene večeri oboren je i rekord u prodaji i ispijanju kuvane rakije i vina, pa je cela ulica mirisala na alkoholna isparenja, usled čega se i raspoloženje vernika podiglo za koji stepen.
Slavilo se uz osmehe, a najviše pažnje pridavalo se deci. Anastasija Gajić (4) je pre mame Marijane, tate Dejana i brata Aleksandra dograbila badnjak, dok su Sanja Marić i Francuz Maksim Rivier naglasili da ravnopravno slave katoličke i pravoslavne praznike, pa uputiše sina Tea (4) da sam pripali sveće. I mama Vesna Stevanović je bila mnogo ponosna uz svoja tri čeda: Anastasiju (4), Milicu (6) i Tamaru (8), koje su Milošu Jakoviću poverile da ih kod kuće čekaju pokloni. Poklonom bi se mogli nazvati i svima nemenjeni, tanjiri krcati orasima, suvim šljivama i smokvama, kao i buketići od badnjaka i slame, uz koje je obavezno išla i božićna Poslanica.
Ne poste, ali slave
Večernje su služili vladika Luka, prota Nikola i otac Slaviša, a u nastavku su se čule božićne i druge duhovne pesme. U hramu je zapažena grupa Roma, a predstavila ih je Suzana Radosavljević:
– Ovo je moj suprug Nebojša, ovo mi je drugarica Zlata đorđević, do nje je Ahmed, jeste musliman, ali on stalno s nama dolazi u crkvu. Evo, Zlatana ima 13 godina, dobar je đak. Ovo su nam prijatelji. Jeste, svi Cigani. Ne, nismo postili, ali sve praznike slavimo. Kod kuće nas čeka prase, kolači… Hajde, slikaj nas!
– članice Kola srpskih sestara uvezale su 7.000 buketića, a badnjak su na imanju Rajka Zorića sekli Žuža, Stevo, Skoko i đorđe – rekao je predsednik KUD-a „Izvor“ Drago đurić.
Grane badnjaka mogle su se kupiti celom dužinom ulice Simplon. Najveće je doneo, a i odenuo se u Božić Batu, sa obaveznom srpskom trobojkom, Aleksandar Popović iz Rače Kragujevačke.
-Uh, ceo dan ovde stojim, ledenica je toplija do mene! Svakome poželim da ima najmanje četvoro dece, to je – za kralja i otadžbinu.
Dejan Vićentijević iz Kraljeva je poželeo svima srećne praznike, ali i da se svi vrate u maticu, dok je Miloš Trifunović iz Kraljeva poručio da Srbija, konačno, bude stabilna. Tu su i Vlada i Milanka Živanović, obučeni kao da su pošli na Severni pol. Pred ulazom u crkvu, štand okićen srpskim suvenirima postavili su članovi KUD-a „Izvor“, a nešto dalje svoju prezentaciju imali su članovi udruženja „Orlovi“. I zaista svugde i svima bi veselo, jedino su zakazali muzičari, sledili im se i prsti i instrumenti.
Pesma za položajnika
Inženjer Miško Gojak iz Brodareva je u društvu porodice (Jelena, Nikac, Jovo, Biljana, Luka), najavio da će mu u šest ujutro kum Dušan biti položajnik. Dočekaće ga sa žitom, u kaminu će paliti badnjak, a za nagradu će mu, kao domaćin, uz gusle nešto lepo otpevati.
PRAZNIK U SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI U FRANKFURTU
DAN LJUBAVI I MILOSRđA
Badnje veče i Božić je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Frankfurtu vreme okupljanja velikog broja Srba koji su ispunili hram na Betoven placu želeći da zajedno podele radost povodom dolaska Božića.
A u gradu na Majni prava božićna atmosfera, sneg i velika hladnoća, a na Badnje veče je bilo 15 stepeni ispod nule. Večernje bogosluženje frankfurtskih paroha Marka Jovanovića, Stojana Barjaktarevića i Simona Turkića pratio je crkveni hor kojim je dirigovala Stojna Babić.
Badnje veče prethodi najvećem i najradosnijem hrišćanskom prazniku, rođenju Hristovom, i zajedno sa Božićem za narod predstavlja dane lepote i lepih običaja, posvećenih posebno porodici. A da je to praznik porodice svedočio je veliki broj dece prisutne na bogosluženju a njihov žamor je najavljivao da do pola noći niko neće spavati u očekivanju najradosnijeg praznika – rođenja Isusa Hrista.
„Pozdravljamo vas, deco naša duhovna, naročito na stradalnom Kosovu i Metohiji i svuda u svetu, pozdravom istine božije, pravde i večne ljubavi: „Mir Božji. Hristos se rodi“, poručuju u božićnoj poslanici episkopi na čelu sa patrijarhom Pavlom, koju je pročitao protojerej Marko Jovanović.
Nakon bogosluženja, badnjak koji predstavlja grane kojima je založena vatra po Isusovom rođenju, položio je na vatru starešina frankfurtskog hrama, protojerej Stojan Barjaktarević, a nakon toga je pozvao narod na skromno posluženje.
Od danas pa do Bogojavljenja, jer je Isus kršten na Bogojavljenje (19. januara) naš narod će se pozdravljati sa „Hristos se rodi“ a otpozdravljati sa „Vaistinu se rodi“.
PREPUN HRAM NA BADNJE VEčE U MINHENU
VATRA OBASJALA I SRCA ZAGREJALA
Nekoliko hiljada vernika u Minhenu je na Badnje veče došlo po tradiciji u hram Sv. Jovana Vladimira kralja srpskog na liturgiju koju su služila četvorica sveštenika protojereji Slobodan Milunović, Branislav čortanovački, Marinko Rajak i Milorad Jovanović. Hram je bio pretesan da primi sve koji su želeli ove večeri da se pomole Bogu, prime blagoslov sveštenika i poklone se pred ikonama srpskih svetitelja. Božićnu poslanicu pročitao je protojerej Marinko Rajak a onda su sveštenici obavili pomazanje vernika osveštanim jelejem (uljem) i blagosiljanje osveštanom vodicom.
Za to vreme u sali Crkvenog centra, crkvenoj porti i oko hrama na stotine vernika su davali i primali čestitke povodom dolaska najsrećnijeg hrišćanskog praznika rođenja Hristovog. Mnogi su po dosta hladnom vremenu, kome je samo nedostajao sneg, strpljivo čekali u redu da zapale sveće, kupe badnjak i ponesu ga kući, a isto tako u redu se čekalo na kuvano vino i rakiju. U dobrom raspoloženju mase vernika dočekan je najveseliji trenutak Badnje večeri – paljenje badnjaka. Kada je plamen krenuo prema nebu i obasjao hram, crkveni centar i masu naroda u porti, započela je prava kanonada petardi i vatromet koji su mnogima izmamili osmeh na licu. Badnjačka vatra obasjala je i zagrejala srca vernika i prisutnih u crkvenoj porti.
Među vernicima na Badnje veče u hramu i porti bila je i novinar Mira Beham, ambasador Republike Srbije pri Oebsu u Beču, kao i mnogo vernika izvan Minhena.
Posle paljenja badnjaka, mnogi su krenuli svojim kućama da u porodičnom krugu provedu ostatak večeri i dočekaju dolazak najradosnijeg hrišćanskog praznika.
PROSLAVA PRAZNIKA U ISTOčNOJ ŠVAJCARSKOJ
„JEZUSOVO SRCE“ PUNO PRAVOSLAVACA
Povodom Hristovog rođenja na Badnje veče, pravoslavni vernici iz istočne Švajcarske su se okupili u crkvi Jezusovo srce u Roršahu, gde je bilo centralno bogosluženje za ovaj deo Švajcarske. Svetu božićnu liturgiju služio je protonamesnik LJubomir Kotarčić iz Sent Galena uz pratnju crkvenog hora, šsto je stvorilo divan božićni ambijent.
U crkvi Jezusovo srce, prema procenama, bilo je više od 2.500 vernika, tako da se u redovima čekalo i izvan hrama da bi vernici stigli do oltara i zapalili sveće. Mnogi su zauzeli i balkon crkve pošto nigde više nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje.
Levo i desno od ulaza u crkvu bili su postavljeni štandovi gde su vernici dok su čekali da uđu mogli da kupe sveće, badnjak, crkvene kalendare i brojanice.
I ovog puta, kao i prošle godine, bilo je dosta omladine, što opravdava tvrdnju da se pravoslavna vera vratila među srpski narod.
– Poželeli bismo svim pravoslavnim vernicima srećan Božić, da budemo svi živi, zdravi i srećni, pa da se dogodine ponovo ovako sastanemo, uzmemo badnjak i palimo sveće – poželele su putem „Vesti“ familije Radulović i Plačinkić, svi rodom iz Bukovča kod Negotina, a žive i rade u Abtvilu kraj Sent Galena.
Nakon bogosluženja svi su pohitali svojim domovima na familijarnu večeru, kako i dolikuje u čast ovog velikog parznika
REPORTER „VESTI“ NA BADNJOJ VEčERI U CIRIHU
BOŽIć NADE, ALI I STREPNJE
Za Badnje u Drugoj ciriškoj parohiji Uspenija Presvete Bogorodice okupilo se više od hiljadu vernika. Večernju liturgiju služili su protonamesnik dr Miroslav Simijonović i jerej Branislav Petković, a vernici su ispred crkve čekali po dva sata kako bi ušli u hram.
Već u 19 sati, za kada je i zakazana liturgija, hram je bio ispunjen s više od 400 posetilaca, unošenjem badnjaka od strane sveštenika i pojenje crkvenog hora, počela je najradosnija molitva za hrišćanske vernike, a posle 21 sat uz pojenje starih srpskih pesama zapaljen je i badnjak što je najviše obradovalo decu i mlade koji su bili prisutni u velikom broju.
Božićnoj liturgiji, kako je i običaj, prisustvovale su cele porodice kao, na primer, Zorana Živkovića, rodom iz Severne Mitrovice, koji je došao sa decom Filipom, Anom, Natalijom i suprugom Suzanom. Živkovićima je, rekoše nam, duša bila ispunjena lepotom najradosnijeg praznika, ali i strepnjom za sve Srbe na KiM, posebno u rodnom gradu.
I Bogoljub Nikolić iz Ciriha došao je sa celom porodicom, a kaže da je s pažnjom saslušao ovogodišnju poslanicu patrijarha srpskog gospodina Pavla i čuo mnoge istine s kojima su suočeni svi Srbi, posebno oni u dijaspori.
Bila je ovo prilika i da se prisutni opuste.
– Skuvali smo više od 200 litara „šumadijskog čaja“ i sve je planulo. Na temperaturi od minus 10 Celzijusa, to je bio pravi lek za hladnoću – rekoše za „Vesti“ Predrag Trajković, Milan Milošević, Nebojša Timotić i Miloš Mihajlović.
Među vernicima na liturgiji bile su ljudi svih generacija – studenti, radnici, diplomate, učenici dopunskih škola sa učiteljima.
STOTINE VERNIKA PRISUSTVOVALO VEčERNJOJ SLUŽBI NA BADNJE VEčE U LINCU
BADNJAK SVE UJEDINIO SVE VERNIKE
Retko koji povod kao Badnje veče i Božić može okupiti toliki broj pravoslavaca na jednom mestu. Kako i dolikuje srpskoj pravoslavnoj crkvi i mnogobrojnim vernicima uoči jednog od najvećih praznika, na večernjoj službi na Badnje veče u hramu u Lincu okupilo se stotine naših zemljaka kako bi prisustvovalo bogosluženju. Uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, u najveći hram u pokrajini Gornja Austrije, Sv. Vasilija Ostroškog u Lincu – brojni zemljaci su pristizali sa svih strana.
Sveže ikonoispisani zidovi hrama ulepšali su Badnje veče. Na podu je bila prosuta slama, a hram je bio premali da primi sve koji su i sat vremena pre početka bogosluženja pohitali put luke u Lincu gde se nalazi hram Vasilija Ostroškog. Popunjena parking- mesta i na nekoliko kilometara od hrama govorila su o broju vernika koji su ove večeri odvojili vreme da sa svojim najmilijima i prijateljima prisustvuju radosti najsvetlijeg hrišćanskog praznika. Vedra raspoloženja, sa badnjacima u rukama, u miru su prisustvovali bogosluženju oca Dragana Mićića, sveštenika hrama koji im je poželeo da u miru i radosti provedu najradosniji praznik srpske pravoslavne crkve. U hramu i oko njega odjekivale su petarde u čast najradosnijeg hrišćanskog praznika. Posle bogosluženja mnogi su se počastili prekuvanim vinom koje je služeno u pomoćnoj zgradi parohije.
U BEčU PUNI PRAVOSLAVNI HRAMOVI
SRBI PROSLAVILI BOŽIć
• Na Badnje veče hiljade vernika ispunilo hram Sv. Save, crkvu Uspenja Presvete Bogorodice i hram Vaznesenja Hristovog • Badnjaci se dobijali u crkvama, ali i prodavali na obližnjim ulicama
Srbi u Beču proslavili su veliki hrišćanski praznik Hristovo rođenje. Veliki broj vernika prisustvovao je služenju bdenija uoči Božića u hramovima srpske pravoslavne crkve širom Austrije. Više hiljada vernika prošlo je na Badnje veče kroz hram Svetog Save u trećem bečkom okrugu, crkvu Uspenija Presvete Bogorodice u 17. okrugu, kao kroz hram Vaskrsenja Hristovog u drugom bečkom okrugu.
čitav Badnji dan bio je obeležen gužvama ispred hramova. Kao i svake godine zbog velikog broja vernika koji su čekali na ulazak u crkvu, saobraćaj ispred sva tri pravoslavna hrama u Beču je bio otežan, iako je jedan broj Srba koji žive u Austriji ovaj veliki praznik proslavio u otadžbini.
Nakon službe bdenija uoči Božića vernicima su podeljeni osvećeni badnjaci, a u nastavku sveštenici su proslavili Badnje veče u crkvenim prostorijama zajedno sa vernicima koji žive u glavnom gradu Austrije. Iako van otadžbine i u Beču se kao i u mnogim gradovima Srbije na Badnje veče poštuje običaj unošenja badnjaka u kuću. Uoči praznika slamom se posipa pod kuće, čime se dočarava pećina u Vitlejemu u kojoj je Hristos rođen.
Ispred hramova Srpske pravoslavne crkve, kao i svake godine, okupio se i jedan broj prodavaca badnjaka. Tako su dekorativno ukrašeni tradicionalni božićni simboli mogli, oni koji nisu hteli da čekaju u redu ispred ulaza u crkvu, da se pribave i na ulicama koje okružuju hramove.
Sveštenstvo srpske pravoslavne crkve se godinama bori protiv ovakve vrste komercijalizacije.
Inače, badnjake su naši građani mogli da nabave od prošlog vikenda pošto su ih mnogi prodavci nudili na svim većim pijacama u Beču.
Božićno slavlje počelo je tačno u ponoć prvom liturgijom, kojom se objavljuje rođenje Isusa Hrista. Na sam Božić, juče u hramovima srpske pravoslavne crkve u Austriji služena je praznična liturgija, prilikom koje je pročitana božićna Poslanica njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla. Prema drevnom običaju Božić se slavio u kućama u krugu porodice uz bogatu tradicionalnu trpezu.
