Srpski potencijali izvan Srbije

Savez matice i dijaspore

Dijaspora unosi u maticu godišnje ne manje od tri milijarde dolara, iznos višestruko veći od svih kredita i donacija inostranih institucija
Niz patriotskih asocijacija u srpskoj dijaspori često je ukazivao vlastima u otadžbini na probleme u dijaspori, kao i na načine kako da se oni reše. Srpski savez udruženja i klubova u Baden-Virtenbergu, koji deluje na prostoru na kojem živi više od 150.000 ljudi iz srpske dijaspore, predlagao je hitno donošenje zakona o dijaspori. Stvaranje „globalne Srbije” u kojoj bi svi značajni resursi matice i dijaspore bili usmereni ka ekonomskom, kulturnom i duhovnom prosperitetu otadžbine trebalo bi da bude osnovna ideja ovog zakona.
Dijaspora je u brojčanom smislu veoma respektabilan činilac „globalne Srbije” jer ima 2–2,5 miliona ljudi, što je gotovo trećina srpskog korpusa.
Ekonomska snaga dijaspore je veća od snage matice, premda je zbog nemarnog odnosa ove druge slabo usmerena ka Srbiji. Međutim, i tako zanemarena, dijaspora unosi u maticu godišnje ne manje od tri milijarde dolara, od čega 15–20 odsto odlazi na donacije familijama i rođacima i raznim ustanovama. I sve to bez ikakvog uslovljavanja, kao što bestidno rade međunarodne institucije. Ovaj iznos je veći od budžeta Republike Srbije, i višestruko je iznad svih godišnjih kredita i donacija inostranih asocijacija. Sadašnje (velike) devizne rezerve zemlje su u značajnoj meri zasluga srpske dijaspore. Može se reći da je dijaspora dugi niz godina najprofitabilniji „izvozni artikal” Srbije.
U ekonomskom smislu, dijaspora je, paradoksalno ali stvarno, značajniji partner Srbije nego što su to EU i MMF. I, za razliku od potonjih, ne samo da ne ucenjuje svoju zemlju, već ne traži nikakve povlastice. Nesebična materijalna i finansijska pomoć srpske dijaspore u vreme sankcija i ratova u otadžbini spasla je stotine hiljada ljudi najcrnje bede, teških patnji i umiranja. Ovu notornu činjenicu nerado ističemo, ali to je i u ovom trenutku neizbežno kako bismo kod političkih faktora u matici probudili svest o značaju dijaspore.
Njen veliki potencijal čini pre svega generacija mladih, od kojih su mnogi istaknuti inženjeri, menadžeri, naučnici, uspešni privrednici, sportisti itd. Svi oni, od kojih je većina rođena u dijaspori, daleko su uspešnije integrisani od svojih roditelja u ekonomski i društveni život zemalja u kojima žive. Mlada generacija je bogatstvo, posebno za maticu, pod uslovom da postoje uslovi za njeno aktivno prisustvo u životu otadžbine. Ako naša država u najkraćem roku ne nađe način kako da ove mlade ljude animira za ideju „globalne Srbije”, oni će za nekoliko godina izgubiti vezu sa otadžbinom. Gubitak mladih generacija, međutim, drastično pogoršava ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Naime, kroz desetak godina u maticu neće stizati ni ove „redovne” tri milijarde dolara koje (već ostarela) dijaspora unosi u zemlju, jer zanemarene generacije mladih neće imati interes za bilo kakve investicije u Srbiji. Naprotiv, desiće se obrnut proces: nasleđenu imovinu oni će prodavati i taj novac investiraće ne u Srbiji već u zemljama u kojima žive.
U srpskoj dijaspori postoji relativno mali broj takozvanih milionera. Ali, znatna ekonomska moć dijaspore leži u velikom broju (relativno) malih kapitala koji bi mogli da budu uloženi u ekonomiju Srbije. Procenjuje se da je bar 30.000 naših građana u dijaspori u ovom trenutku u stanju da uloži oko milijardu dolara u ekonomiju zemlje. Naša država trebalo je da ide u susret ovom usitnjenom kapitalu, inicirajući preko svojih privrednih komora osnivanje raznih akcionarskih društava, a tamo gde je moguće i održavanje aukcija, tendera itd.
Rešenje pravnog statusa dijaspore stimulisalo bi i povratak većeg broja penzionera u Srbiju. Neke procene govore o oko 100.000 ljudi koji će u narednih desetak godina otići u penziju. Ako se uzme u obzir da je prosečna penzija iznad 500 dolara mesečno, a ušteđevina penzionera iznad 30.000 dolara, tada bi se na račune naših banaka slilo oko tri milijarde dolara. Godišnji priliv od penzija bi iznosio preko pola milijarde dolara. Svakom domaćinu, a da ne govorimo o ekonomistima, jasno je kakva bi to bila dobit.
Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju (know-how). Preko 50.000 ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim koncernima i institucijama. Procenjuje se da je među njima 6.000–8.000 doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama, na razvoju novih tehnologija – uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštitu prirode, najnovija medicinska dostignuća itd. Suvišno je i pominjati šta bi za maticu značilo, makar delimično (što je i najrealnije), korišćenje ovih potencijala. Uključivanje ovog značajnog dela dijaspore od vitalne je važnosti za prosperitet Srbije. Zato predlažemo da se u (reformisanom) Ministarstvu za dijasporu formira poseban sektor koji bi radio na povezivanju naučnih i stručnih potencijala matice i dijaspore.
*U ime Srpskog saveza udruženja i klubova u Baden-Virtenbergu, Štutgart, Nemačka
Miodrag Kreculj

Komentari:
Zoran Mitrovic (zoran.mitrovic@gmail.com), 01.08.2006, 09:21
Sta jos dodati ovim komentarima? Verovatno jos mnogo toga zdravorazumski nerazumljivog, ali je i ovo dovolnljno da (ne)odgovorni u zemlji Srbiji promene stav prema sadasnjoj, a i buducoj, ako se nista znacajno ne promeni, dijaspori. Mnogi od nas koji smo se vracali, naivno misleci da je “demokratska revolucija” donela stvarne promene, ubrzo smo shvatali da “demokratska” vlast nudi samo jedno: donkihotovsku borbu sa arogantnim i drskim novokomponovanim “politicarima” i “kontroverznim biznismenima”. Stoga i nije cudo sto smo ponovo dijaspora, a nasa ce deca, umesto da grade otadzbinu, ciniti prosperitetnim nove domovine. Boze daj da se nesto (na bolje) promeni u glavama (ne)odgovornih!

Alexander X (), 01.08.2006, 02:36
Svidja mi se sistematican pristup i dobro obradjen clanak, plemenita vam je ideja i generalno ste u pravu. Grcka je najbolji primer “Globalne Grcke”. Bez razlike kolika je zemlja ako ovih dana ne funkcionise globalno ma kako jaka bila mora da propadne. Mala ostrva na Caribima uvoze radnu snagu sa Filipina?!! Primera na pretek. Sto se tice Srbije e to je realan zivot, molim vas pogledajte nedeljni clanak Politike: “Ministar finansija Mlađan Dinkić najavio stabilnost dinara: Rekordna ušteđevina”. Kako je Vlade Divac izigran-primljen u Srbiji u slucaju Knjaz da i ne govorimo.

milorad (), 31.07.2006, 22:45
Dijaspora nije nikakav homogeni politicki, kulturoloski, ideoloski pa ni ekonomski skup ljudi. To sto smo igrom slucaja iz Srbije ili poreklom Srbi, Madjari, Albanci … ne znaci nista u kategorijama o kojima se govori u tekstu. Princip srpske dijaspore kao jedinstvenog faktora u bilo kom smislu je jos jedna pogresna zaostavstina Milosevicevog rezima. To ne postoji. Postoji nemacka dijaspora, ruska, italija ili irska dijaspora, pa te zemlje ne zasnivaju svoj prosperitet na podrsci sa strane, niti se one spominju u ovakvom kontekstu. Zato jer su pitanja ulaganja kapitala pre svega finansijskog a nikako zavicajnog karaktera. Ko god to masa – ne bi smeo da se iznenadi ako mu se investicija ne isplati ili ostane kratak u novcu. Najveci broj “nasih ljudi” na strani su radnici: od nisko- do visokokvalifikovanih. Pa ipak radnici ne poslodavci. To sto kad pokusaju da u domacem okruzenju, povedeni poznavanjem matenjeg jezika i jeftinom radnom snagom, postanu poslodavci, pa im ne uspeva, nije za cudjenje. Tacno je da se pomazu radbina i roditelji, ali su kao prvo cifre kud i kamo manje, a drugo to bi se radilo i mimo zemlje i nacije. Logicno je da nasa maticna zemlja Srbija koja je jedna stara siromasna i neprosperitetna zemlja na neki nacin mora da uzme novac: gradjani Srbije koji zive u inostranstvu pa dodju “kuci” su logican plen. Ovakve su kvalifikacije neprofesionalne i pretstavljaju objektivne resurse ljudi u inostranstvu u krvom svetlu. U Srbiji nece biti nikakve renesanse niti procvata, ali ce se svakako lagano ziveti bolje odnosno stabilnije. Nase su snage u dijaspori onakve kakve jesu, a kapital ce dolaziti u onoj meri u kojoj je moguce da u Srbiji uveca profit. Kao i do sada

Duska Bekker-Isakovic (disakovich@zonnet.nl), 31.07.2006, 14:00
Pa jednom sam pokusala da ulazem u maticu i da tamo gradim a onda sam pred sudom unizena za sopstvenu imovinu koja mi je na prevaru oduzeta iako je pored mene i moja porodica opljackana za sav zivotni rad i trud od strane onih koji nisu radili ni sata dok ih matica mazi i pazi kao svoje najmilije cvetje iako su nevidjeni korov. Necu valda da dozvolim da me i dalje peljesi banda ratnih profitera koja se sada premestila na nas u rasejanju posto nema vise ratova u okruzenju. Neee, afiniteta prema matici ne moze da ima gnevan covek,naprotiv, onaj kojem je za njegovo rodoljublje umesto hvala uterivana samo gnevljivost maticu moze samo da prezire jer ona stiti one koji imaju deset puta vise od nas. Toliko mnogo lepsih i pravno sigurnijih zemalja ima u svetu. Sve vise nasih ljudi kupuju kuce u Italiji, Spaniji… koje pripremaju za svoje dane odmora kada budu bili u penziji. Potpuno su u pravu.

Mike Perisic (miodrag.perisic@hjpc.ba), 31.07.2006, 11:21
Kao jedan od onih 50.000 o kojima piše g. Kreculj, dozvolite da naglasim da su većina ljudi iz dijaspore još uvek veoma skeptični na bilo kakve inicijative matice, jer su godinama bili varani, eksploatisani i manipulisani, kako politički i finansijski, tako i u svakom drugom pogledu. Upravo oni koji nose najviše potrebnog potencijala u parama i u glavi, su i najviše skeptični, jer lakše mogu danas da “prozru” šeme kojima je jedini cilj ispumpavanje novca. Stoga, neće sigurno biti nikakvih velikih ulaganja dijaspore, ni povratka najsposobnijih, dok matica ne shvati ovo , i ne promeni suštinski pristup ovom pitanju. Do tada, biće uglavnom isto kao i sada, a vreme za akciju nepovratno prolazi. Iz sopstvenog iskustva znam npr. koliko je beznadežan pokušaj da neko iz dijaspore sazida nešto u Beogradu, makar i na svom posedu. Uprkos javnim uveravanjima političara, slobodno mogu da tvrdim da su prepreke su takve – kombinacija nikada reformisane birokratije i mafijaških interesa – da je mnogo jednostavnije i jeftinije graditi ili kupiti negde drugde, van matice. Oni koji računaju na našu sentimentalnost i privrženost “rodnoj grudi”, biće jednog dana veoma neprijatno iznenađeni.

Milovan Kaljevic (milevk@hotmail.com), 31.07.2006, 07:37
Jedna digresija kada se radi o odnosu izmedju matice i dijaspore. Nije sasvim jasno da li je matici stalo do materijalnih sredstava dijaspore ili joj je stalo do resura i potencijala koji se tamo nalaze? Ja bih pre rekao da su materijalna dobra dijaspore dobro dosla a da izvezeni i proterani intelekt i nije bas dobro dosao. Inace bi se u matici poradilo na boljoj poziciji tzv. ′′dijasporaca′′koji su u matici prakticno obespravljeni cak i pred zakonom pred kojim oni nisu isti kao maticni nazovi biznismeni. Dijaspora bi trebala da se udruzi u smislu trazenja svojih prava u matici jer su ona u praksi sistema korupcije u svim segmentima danasnjeg srpskog drustva, a narocito u sudstvu, vrlo cesto cak i ugrozena.

Duska Bekker-Isakovic (disakovich@zonnet.nl), 31.07.2006, 07:03
Odnos matice prema dijaspori je otprilike odnos mahece prema sirocicima. Bezosecajan, okrut, koristoljubiv… Nigde u svetu nije u tolikoj meri zanemarena dijaspora kao u Srbiji. Nje se secamo samo kada zatreba da zavirimo u njen novcanik, da nam sluzi kao ovca za sisanje. Da je tako dokazuje i cinjenica da dijaspora jos uvek placa dva i po puta skuplje putarine, da oni koji u matici imaju ucu a nemaju televizor (ili televiziju i ne gledaju, ili i ako gledaju samo 1x godisnje) ne mogu zakonski da se oslobode od placanja pretplate, da ljudi iz dijaspore SVE usluge moraju da placaju visestruko (birokratija ocekuje mito, privatnici su nezajazljivi!). Da i ne spominjem sudstvo koje se u sporovima izmedju ljudi iz dijaspore i vlasnika nazovi firmi u matici uvek stavlja na stranu ovih drugih (citaj prevaranata) jer dijaspora, zaboga, ima, njoj treba uzeti sto vise. Obzirom na privilegovanost domacih ′′biznismena′′ koji su svoji na svome u odnosu na nase ljude iz dijaspore, postavlja se pitanje da li matica ima prava da dijaspori zaviruje u novcanik kada ju je obespravila i oduzela joj osnovno pravo na povratak sredstava koja im maticni biznismeni sa masnom i tasnom nasilno i na prevaru oduzimaju a da pri tom ne moraju da odgovaraju pred zakonom. Zakon u matici ne vazi za sve podjednako a to smo mi iz rasejanja debelo iskusili u praksi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.