Angela Merkel objavila kraj multikulturalizma
Žestoki ulazak Angele Merkel, nemačke kancelarke, u debatu o imigrantskom pitanju, pošto je tokom vikenda objavila da je koncept multikulturalizma u Nemačkoj doživeo potpuni krah, izazvao je suprotstavljene reakcije u medijima. Predstavnici srpske zajednice u Nemačkoj u izjavama za Blic slažu se u oceni da je komentar Merkelove bio usmeren pre svega na neuspeh u integraciji turske i arapske zajednice, dok je integracija Srba u nemačko društvo dostigla zadovoljavajući nivo.
Dragan Urošević, predsednik Saveza srpskih klubova i jedan od četiri člana iz Nemačke u Skupstini dijaspore, kaže za naš list da govor Merkelove nije bio usmeren na nemačke Srbe.
Njene reči se ne odnose na nas, jer 90 odsto srpske dece ovde pohađa nemačke škole, od osnovnog obrazovanja, gimnazije do fakulteta, a već imamo i doktorante koji su ovde rođeni. S druge strane, većinu mladih Turaka ne interesuje da uče nemački, a ne shvataju da bez znanja jezika ne mogu da napreduju u Nemačkoj. Žene su im zatvorene u kućama i nemaju kontakta sa okolinom, pa je normalno da ne znaju jezik, navodi Urošević i dodaje da njegovo udruženje okuplja oko 120.000 ljudi, od ukupno 625.000 državljana Srbije koji žive u Nemačkoj. On procenjuje da ukupan broj Srba, uključujući i one sa pasošima Hrvatske, BiH i Nemačke iznosi oko milion ljudi.
Ranko Prica iz Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu, bivši potpredsednik Saveza srpskih udruženja u Nemačkoj, objašnjava za Blic da se cela diskusija oko imigranata rasplamsala nakon govora predsednika Kristijana Vulfa 3. oktobra na proslavi ujedinjenja zemlje, kada je kazao da Islam pripada Nemačkoj, što je izazvalo otpor demohrišćana.
Nas ne mogu da porede sa Turcima ovde, jer se mi prilagođavamo i Nemci nemaju ni najmanje problema sa nama. Turci ostaju pri svojim običajima, po 30 ili 40 godina žive tu, a ne znaju ni tri reči nemačkog. Kod doktora u čekaonici dva tuska pacijenta govore turski, iako su okolo Nemci, dok Srba može da ima i deset u društvu, ali ako je tu i Nemac, trudiće se da pričaju nemački. Slično je i sa ljudima iz drugih republika bivše Jugoslavije, smatra Prica i navodi da su, bez obzira na izjave političara, Nemačkoj potrebni strani radnici.
Srbi i u Minhenu podeljeni
Krajem novembra biće održani izbori za Savet stranaca u okviru Skupštine grada Minhena, a prema rečima Uroševića lokalni Srbi na ove izbore izlaze na dve odvojene liste, na jednoj je 40 kandidata, a na drugoj oko 30 ljudi. Savet stranaca je bitan zbog toga što utiče na gradsku pomoć klubovima imigranata.
Mas: Srbi deo nemačkog društva
Volfram Mas, nemački ambasador u Srbiji, rekao je za Blic da je srpska zajednica u Nemačkoj veoma dobro integrisana.
On je objasnio da nemačko Ministarstvo obrazovanja radi na pojednostavljivanju procedure priznavanja akademskih diploma iz Srbije što bi još više trebalo da olakša Srbima u Nemačkoj nalaženje posla u struci.
Ambasador Nemačke ne slaže se, s druge strane, sa ocenama da većina Turaka ne želi da se integriše u nemačko društvo i to potkrepljuje podatkom da u Nemačkoj postoji 40.000 poslova koje vode turski imigranti, od malih radnji do firmi.
Strancima je potrebno dati pristup učenju nemačkog jezika, kako bi imali mogućnost da izgrade budućnost za sebe u Nemačkoj, kaže ambasador Mas i dodaje da u toj zemlji živi oko osam miliona imigranata koji nemaju nemački pasoš.
