SRBIJA: DA LI ćE DOćI DO PROMENE VLASTI?

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, Slovenija, redovno analizira dešavanja na Bliskom istoku i Balkanu. IFIMES analizira aktuelna dešavanja u Srbiji povodom prevremenih predsedničkih i redovnih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora, koji su zakazani za 6.maj 2012.godine. Iz analize SRBIJA: DA LI ćE DOćI DO PROMENE VLASTI? objavljujemo najzanimljivije delove.

Nezvanično u Srbiji predizborna kampanja počela je još pre nekoliko meseci. Aktuelna vlast poslednju godinu dana nije pristajala na održavanje prevremenih parlamentarnih izbora. Međutim, do poslednjeg trenutka vlast je oklevala da raspiše prevremene predsedničke izbore sve dok nije postignut dogovor između koalicionih partnera Borisa Tadića (Demokratska stranka-DS) i Ivice Dačića (Socijalistička partija Srbije-SPS) o raspisivanju prevremenih predsedničkih izbora. Da bi moglo doći do prevremenih predsedničkih izbora tadašnji predsednik Tadić u dogovoru sa Dačićem podneo je ostavku i funkciju predsednika Srbije privremeno je preuzela predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica đukić-Dejanović (SPS), koja je i raspisala predsedničke izbore. Posledice dogovora Tadić-Dačić su mnogo šire. Na osnovu tog dogovora Dačić već duže od godinu dana dozira svoju političku retoriku, koja je usmerana prema biračima desnice, iako je SPS nominalno levičarska partija. Cilj te retorike je pokušati oduzeti što više glasova desnice i konzervativnih birača sa namerom da se spreči pobeda na izborima Tomislava Nikolića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) i njihovih koalicionih partnera.

TREćI PREDSEDNIčKI MANDAT BORISA TADIćA

Iako bi drugi predsednički mandat Borisa Tadića potekao 2013.godine Tadić je odlučio u dogovoru sa Dačićem da predsednica Skupštine, koja je dugogodišnja članica SPS-a, raspiše prevremene izbore za predsednika Republike Srbije. Tadićeva Demokratska stranka je već 12 godina sa različitim koalicionim partnerima na vlasti u Srbiji i sasvim logično najodgovornija je za postojeće stanje u državi. Dobivanjem kandidatskog statusa u mesecu martu 2012.godine aktuelna vlast je ocenila, da je najzaslužnija za dobivanje kandidatskog statusa i da taj momenat treba iskoristiti kako bi se i dalje nastavilo vladati Srbijom. Boris Tadić sa saradnicima je procenio, da Demokratska stranka ni izbliza nema podrške u biračkom telu, koju je imala na prethodnim izborima i zbog toga je odlučio da svojom kandidaturom pokuša pomoći Demokratskoj stranci da pobedi na predstojećim izborima. Međutim, istraživanja pokazuju da su DS i Tadić izgubili poverenje građana u odnosu na prethodne izbore. Tadić je ignorisao ne samo tu činjenicu nego je ignorisao i Ustav Republike Srbije, koji ne dozvoljava da se pojedinac uzastopno po treći put kandiduje za predsednika Srbije. Tu mogućnost ne dozvoljava ustav nijedne demokratske države u Evropi. Tadić svoj potez pokušava opravdati činjenicom, da prvi i drugi predsednički mandat nije iskoristio do kraja. Postavlja se pitanje, kakva je u ovom slučaju uloga Ustavnog suda Republike Srbije i zašto nije sprečio evidentno kršenje ustava. Takođe, ne postoji predsednik neke od demokratskih država u Evropi, koji je istovremeno predsednik države i političke stranke, dok je Tadić sve vreme obavljanja predsedničke funkcije istovremeno bio predsednik Demokratske stranke i države.

Faktička situacija je, da je predsednik Srbije Boris Tadić neformalno istovremeno bio i predsednik Vlade Srbije. Time je neustavno u Srbiji uveo predsednički sistem.

Na izborima učestvuje 12 predsedničkih kandidata, od toga dve žene. Na prošlim predsedničkim izborima 2008.godine je učestvovalo devet kandidata, od toga samo jedna žena Milanka Karić iz Pokreta Snaga Srbije-Bogoljub Karić (PSS-BK).

Glavni duel na predsedničkim izborima odvijat će se između Tomislava Nikolića (SNS) i Borisa Tadića (DS). Ostali kandidati su uglavnom u funkciji Nikolića ili Tadića i predstavljaju ispomoć svojim političkim partijama da postignu što bolji rezultat na parlamentarnim i lokalnim izborima. Najverovatniji novi predsednik Srbije biće Tomislav Nikolić ukoliko ne dođe do izbornog inžinjeringa u drugom krugu predsedničkih izbora.

Na predsedničkim izborima u Srbiji istupa kandidovanje glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića za poziciju predsednika države. Njegova kandidatura odslikava stanje u srpskom društvu i duboku krizu u kojoj se to društvo nalazi. Muftija Zukorlić osvojit će značajan broj glasova, koji mogu prevagnuti kod određivanja izbornog pobednika u drugom krugu predsedničkih izbora.

PARLAMENTARNI IZBORI

Na parlamentarnim izborima, prema proporcionalnom sistemu, za Narodnu skupštinu Republike Srbije, koja broji 250 članova pravo glasa će imati oko 7 miliona registrovanih glasača. Ukupan broj biračkih mesta je 8.585. Od ovog broja 37 biračkih mesta u inostranstvu, a 29 u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Ukupan broj biračkih mesta je za 43 biračka mesta manji u poređenju sa izborima iz 2008.godine. Izborni prag iznosi 5 %. Pokrajinski izbori održat će se u Autonomnoj pokrajini (AP) Vojvodini, koja se nalazi u sastavu Srbije. Na Kosovu, kojeg Srbija prema važećem ustavu još uvek smatra svojom Autonomnom pokrajinom lokalni izbori neće biti održani zbog protivljenja UNMIK-a. Pokrajinski i lokalni izbori su u senci parlamentarnih izbora. Na lokalnom nivou uspostavljaju se različite koalicije, koje su često različite od koalicija na državnom nivou.

Republika Srbija, prema važećem izbornom Zakonu, koji je usvojen 2000. godine, a izmenjen 2004. godine, predstavlja jednu izbornu jedinicu. Poslanički mandati raspodeljuju se proporcionalno broju dobijenih glasova. Izmene starog zakona prevashodno se odnose na političke stranke nacionalnih manjina u raspodeli mandata, koje ukoliko ne pređu cenzus od pet odsto glasova za njih važi prirodni prag“‘, koji se dobija kada se broj važećih glasova podeli sa 250 poslanika za svako poslaničko mesto, što je u zavisnosti od izlaznosti, predstavlja između 12.000 i 16.000 glasova.

Na parlamentarnim izborima učestvuje 14 listi, od toga dve liste manjinskih zajednica. Na prethodnim izborima maja 2008.godine učestvovale su 22 liste.

Republička izborna komisija (RIK) do sada je proglasila važećim izborne liste: „Za bolji život – Boris Tadić“, „Srpska radikalna stranka – dr Vojislav Šešelj“, „Ujedinjeni regioni – Mlađan Dinkić“, „čedomir Jovanović – Preokret“, lista „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“, „Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica“, „Ivica Dačić – SPS, PUPS, JS“, „Dveri za život Srbije“, „Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor“, „Reformistička stranka – prof. dr Milan Višnjić“, „Stranka demokratske akcije Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin“, Pokret radnika i seljaka“, „Socijaldemokratski savez – Nebojša Leković“ i lista koalicije „Sve zajedno – BDZ, GSM, DZH, DZVM, Slovačka stranka – Emir Elfić“.

Glavna izborna utakmica odvijat će se između dve vodeće liste Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ i liste Za bolji život – Boris Tadić“. Za sada je, prema istraživanju, u prednosti lista Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“. Ko će formirati novu srpsku vladu zavisiće od koalicionog kapaciteta pojedine liste odnosno mogućnosti da okupi političke partije, koje će participirati u novoj Vladi Republike Srbije. U tome će značajno mesto imati liste manjinskih zajednica, čiji poslanički glasovi mogu prevagnuti prilikom sastava nove srpske vlade.

BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA I KORUPCIJE

Srbija se nalazi u dubokoj krizi. Ekonomsko pustošenje države prisutno je poslednjih 12 godina i za njega su najodgovorniji Tadićeva Demokratska stranka i Dinkićev G17 Plus.

Mediji u Srbiji su uglavnom pod kontrolom vlasti. Analitičari su pripremili komparativnu studiju, koja pokazuje, da je u Srbiji sada manje slobodnih medija nego za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

Prema oceni Freedom Housa u izveštaju za 2011.godinu Srbija se prema slobodi medija nalazi na 72. mestu u istraživanju koje je obuhvatilo 169 zemalja i odnosi se za 2010.godinu. Od njenih susednih zemalja Bugarska se nalazi 77., Crna Gora na 80., Hrvatska 85., Rumunija na 87., Bosna i Hercegovina i Makedonija na 96., Kosovo 104., Albanija 102., dok se Slovenija nalazi na 48.mestu (Podatak: Freedom House).

Organizovani kriminal i korupcija predstavljaju rak ranu“ srpskog društva i države. Prema oceni Transparency Internationala za 2011.godinu Srbija je nazadovala i uvrštena je na 86.mesto prema stepenu korupcije od ukupno 183 zemlje, koje su bile predmet istraživanja i nalazi zajedno u grupi sa Bugarskom, Jamajkom, Panamom i Šri Lankom (Podatak: Transparency International Corruption Perceptions Index 2011).

Kao glavne probleme Srbije, predstavnici Transparency Internationala naveli su nedovoljnu reformu pravosuđa, kršenje antikorupcijskih zakona, vaninstitucionalnu moć političkih stranaka koja utiče na rad javnog sektora, netransparentan proces donošenja odluka, nepotrebne procedure i nedovoljne kapacitete organa koji vrše nadzor nad primenom zakon. Od država bivše SFRJ najbolje je plasirana Slovenija koja se nalazi na 35 mestu, Hrvatska i Crna Gora dele 66 mesto, Makedonija je na 69. mestu, dok je BiH slabije pozicionirana od Srbije i nalazi se na 91., a Kosovo na 112 mestu, dok je Rumunija na 75.mestu.

Predsednik Tadić nije se pokazao kao istinski borac protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer njegova vlast bi morala uhapsiti i sudski procesuirati nekoliko ministara i državnih sekretara, koji dolaze iz njegove Demokratske stranke. Analizirajući aktuelni državni vrh Srbije brojne činjenice upućuju, da u mnogim elementima funkcioniše kao organizovana kriminalna grupa. Predsednik Tadić nije preduzimao odgovarajuće oštre korake i uglavnom je sve ostajalo na nivou prazne političke retorike.

Postojanje tajne komisija za pravosuđe, čiji je član predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović, koja je osnovana 60-tih godina prošlog veka kao produkt komunističkog sistema, nije primerena demokratskim državama. Postojanje tajne komisije za pravosuđe, koja tajno prati najvažnije sudske procese kao što su protiv Bogoljuba Karića, Slobodana Radulovića, Branivoja Lazovića i drugih je zabrinjavajuće u demokratskim društvima što srpsko društvo pretenduje da bude.

Kao ministarka pravosuđa Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen su svojim delovanjem doveli u pitanje i strane investicije, jer bez pravne zaštite nema privlačenja i neophodne sigurnosti investicija. Investitori žele investirati u države koje imaju uspostavljen pravni, politički i ekonomski okvir, koji garantira stabilnost i predvidljivost što još uvek nije slučaj u Srbiji. Srbiji je potrebno godišnje obezbediti oko pet milijardi evra stranih investicija.

Analitičari smatraju, da je glavni cilj reforme pravosuđa bila eliminacija dosadašnjih sudija i tužilaca i nametanje svojih kadrova, pre svega, kadrova iz i blizu Demokratske stranke (DS) Borisa Tadića. Pri tome, kada su u pitanju Viši i Apelacioni sud u Beogradu, uočljivo je da je u procesu reforme pravosuđa unapređen veliki broj sudija po prinicipu prijateljskih veza. Znatan broj krivičnih sudija, koje su svojevremeno bile sudije četvrtog opštinskog suda u Beogradu unapređene su na viši nivo. Tako je jedan od pet nekadašnjih opštinskih sudova u Beogradu postao rasadnik kadrova, zahvaljujući okolnosti poznanstva sa određenim licima.

POLITIZACIJA FIAT-a i đOKOVIć-a

Aktuelna vlast sve vreme vršenja vlasti je na razne načine zloupotrebljavala svoju poziciju. Izborna kampanja ponovo je dovela u prvi plan različite političke manipulacije aktuelnog režima. U tu svrhu je zloupotrebljen italijanski automobilski koncern Fiat“ za potrebe kampanje Borisa Tadića i njegove Demokratske stranke, delimično i za potrebe Mlađana Dinkića i njegovih Ujedinjenih regiona Srbije (URS). Vlast je Fiat“ zloupotrebila za potrebe svoje kampanje i pre tri i po godine, ponovno je to učinila i sada.

Mnogobrojni su primeri zloupotreba za potrebe kampanje. Pored toga što Boris Tadić i njegov režim u svakoj prilici pokušavaju zloupotrebiti svetskog teniskog asa Novaka đokovića napravili su i korak više. Nedavno je Tadić za potrebe svoje izborne kampanje prisustvovao porodičnoj sahrani deda Novaka đokovića i to vešto iskoristio plasirati putem svog PR-a. Zanimljivo je, da zbog svojih obaveza đoković nije prisustvovao sahrani svoga dede, Tadić jeste.

Evidentna je zloupotreba pokojnog premijera Zorana đinđića u kampanji Demokratske stranke iako je poznato da je Tadić sa svojom ekipom već odavno skrenuo sa političkog puta Zorana đinđića. Analitičari postavljaju pitanje, da li je uopšte ikada i bio na đinđićevom političkom putu, koji je okončan mandatom vlade Zorana Živkovića.

REZOLUCIJA EVROPSKOG PARLAMENTA O SRBIJI

O težini situacije u Srbiji i o aktuelnoj vlasti najilustrativnije govori rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji (2011/2886(RSP)), koja je donesena na plenarnom zasedanju EP u Strazburu 29.marta 2012.godine.

Rezolucija EP je u osnovi veoma kritična do vlasti u Beogradu. U navedenoj rezoluciji u paragrafu 18 EP izražava zabrinutost zbog ponavljanja optužbi po članu 359 krivičnog zakonika, koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja na osnovu kojeg su neopravdano zamrznuta sredstva brojnim preduzećima i pojedincima. EP naglašava, da su takve optužbe potkopale poverenje u vladavinu prava u državi. Zbog toga je EP u rezuluciji pozvao vlasti, da ubrzano nastave reviziju krivičnog zakonika i tako obezbede njegovu usklađenost sa evropskim standardima, da odmah prestanu sa podizanjem optužnica prema propisima o zloupotrebi službenog položaja u privatnim preduzećima i u preduzećima u većinskom privatnom vlasništvu i obustave postojeće krivične postupke. Takođe EP naglašava, da bi optuženi po članu 359 kod kojih postoji sumnja, da je trajanje njihovog pritvora ili zamrzavanja imovine nesrazmeran očitanom krivičnom delu, imaju pravo da se prema njima odmah obustave postupci i izvrši povrat privatne imovine i obezbedi poštena ošteta.

EP u paragrafu 19 poziva srpske vlasti, da odmah izvrše reviziju spornih privatizacija i prodaje 24 preduzeća, za koje Evropska komisija ima ozbiljne primedbe u pogledu njihove zakonitosti, posebno za preduzeća Sartid“, Jugoremedija“, Mobtel“, C market“ i ATP Vojvodina“, te da odmah objave poverljive dokumente o njihovoj privatizaciji i prodaji, koji su bili označeni kao državna tajna što je u suprotnosti sa evropskim standardima. U vezi sa tim upozoravaju, da je izuzetno važno sastaviti temeljit i pošten registar javne imovine, da se obezbedi siguran i predvidljiv poslovni ambijent, pobrine se za vraćanje privatne svojine te se privatnim interesom spreči otuđivanje javne imovine.

Istrage spornih privatizacija u mnogim slučajevima vode do Mlađana Dinkića i pojedinaca iz Tadićeve Demokratske stranke. Slučaj sporne prodaje Mobtel-a“ razotkrit će ulogu Tadića i Dinkića, njihovog partnera Martina Schlaffa iz Austrije, bivše evropske komesarke Benite Ferrero-Waldner, bivšeg austrijskog vice-kancelara Huberta Gorbacha i mnogih drugih. Septembra prošle godine je austrijski parlament imenovao istražnu komisiju koja će istražiti i sve nezakonitosti i u vezi prodaje Mobtel-a. O ovom slučaju istragu vodi i austrijsko državno tužilaštvo. Odmah posle imenovanja parlamentarne istražne komisije bivši austrijski kancelar Wolfgang Schüssel podneo je ostavku na mesto poslanika u austrijskom Parlamentu.

POSLEDNJI DANI IZBORNE KAMPANJE

Međunarodni institut IFIMES smatra, da SNS odnosno lista Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ može biti prevarena od strane režima u poslednjih nekoliko dana kampanje kao i u drugom krugu predsedničkih izbora. Slično se desilo na nedavnim parlamentarnim izborima u Sloveniji kada je Slovenska demokratska stranka (SDS) Janeza Janše izgubila izbore u poslednjih nekoliko dana kampanje zbog snažnog mobilizovanja biračkog tela političkog protivnika i kroz različite oblike zastraživanja birača upozoravajući na navodnu opasnost od Janšinog dolaska na vlast. Slično se može desiti i sa Tomislavom Nikolićem i SNS, koji se pokušavaju predstaviti kao pretnja za Srbiju i tako zastrašiti njihovi potencijalni birači, naglašavajući da su navodno bez međunarodne podrške, što nije tačno. Zbog toga je važno da Tomislav Nikolić i njegova lista Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“ ne prave vlastite greške u poslednjim danima kampanje kao što je to činila njegova sestrinska SDS i Janša sam, jer će biti isprovocirani od strane režima.

Međunarodni institut IFIMES smatra, da u Srbiji na predstojećim izborima može doći do promene vlasti i da ovoga puta o izbornom pobedniku u Srbiji moraju odlučiti građani Srbije, a ne kao što se dešavalo na dosadašnjim izborima da o izbornom pobedniku odlučuju EU, Rusija ili SAD-e. Zbog toga je važno da ambasadori pojedinih vodećih država ne učestvuju u kampanji i da ne favorizuju pojedine političke stranke i političare.

Aktuelna vlast još uvek želi svoje političke protivnike kroz sofisticirane metode zastrašivanja prikazati, da nisu alternativa i da će njihovim dolaskom na vlast Srbija ponovo biti u međunarodnoj izolaciji.

Ljubljana, 22. april 2012