Predstavnici dijaspore pripretili Vladi juče u Beogradu
Pare ili tužba Sudu u Strazburu
Ukoliko do oktobra Vlada Srbije na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom ne reši problem u vezi sa 4,5 miliona evra Fonda rasejanje za maticu, koji su propali u stečaju „Beogradske banke“, Sabor matice i rasejanja podneće tužbu Evropskom sudu u Strazburu – najava je učesnika trećeg po redu Sabora koji je juče održan u Beogradu.
Kao i na svakom skupu dijaspore, tako i na ovom, govorilo se najviše o stradanju Srba i problemima sa kojima se suočava, i to od Kosovske bitke do danas.
Ipak, nije izostalo najvažnije pitanje, a to je „gde su pare Fonda rasejanje za maticu?“
– Najviše para u Fond dala je matica iz Švajcarske oko dva miliona evra, zatim iz Nemačke, Francuske, Austrije, skandinavskih zemalja, Kipra, Rusije i drugih evropskih zemalja. Pored tog iznosa od 3,5 miliona evra, po jugoslovenskim ambasadama i konzulatima nalazilo se još više od 100.000 evra. Taj iznos je prebačen u zemlju tek 2002, ali umesto na račun Fonda, nezakonito je deponovan na račun Ministarstva za inostrane poslove na kojem se i danas nalazi – naglasila je Ljiljana Pantić-Sakaramela iz Švajcarske, član uprave Fonda.
Kopredsednik Saveta Sabora Milivoje Milićević optužio je „finansijske vlasti“ za pokušaj da „uzurpiraju više od 4,5 miliona evra humanitarne pomoći, neutrošene imovine Fonda za maticu“. Milićević je još ranije govorio da su finansijska sredstva od 3,5 miliona evra mesec dana pre stečaja trebalo da budu prebačena u „Rajfajezen banku“, na kojoj bi se do sada dobila provizija od milion evra, što, po njemu, znači da država Fondu sada umesto 3,5 miliona duguje 4,5 miliona evra.
Prvi Sabor održan je pod pokroviteljstvom Slobodana Miloševića 1999, a drugi u avgustu 2000. godine. Tada je Sabor odlučio da svaki građanin SRJ u dijaspori odvaja godišnje najmanje 100 nemačkih maraka za obnovu i razvoj matice, kako bi se dodatno popunio Fond rasejanja za maticu, osnovan prethodne godine.
Tokom te dve godine prikupljeno je, prema tvrdnjama učesnika Sabora, više od 13 miliona maraka. Polovina je „investirana namenski i bez zloupotreba“, dok je ostatak ostao blokiran u „Beogradskoj banci“ koja je pod stečajem.
Na pitanje „Blic Evrope“ šta je sa parama dijaspore, Borka Vučić, bivši bankar, izjavila je da su najverovatnije položene u inostranstvu i da se na njih uzima izvesna provizija.
– Narodna banka Srbije ima svoje oročene račune u bankama u Londonu i Njujorku i verovatno u ova dva grada uzima proviziju na novac Fonda – izjavila je Vučić.
Ministar dijaspore Vojislav Vukčević, skupu je pročitao svoje poslednje pismo od dva koja je poslao premijeru Vojislavu Koštunici tražeći od njega da nešto učini kako bi se pare vratile Fondu.
– Na poslednjoj sednici Vlade Mlađan Dinkić, ministar finansija, na pitanje da li će pare biti vraćene Fondu, odgovorio je da mora da pita stranku. Posle toga pismenim putem mi je objasnio da su pare u stečajnoj masi „Beogradske banke“. Kako pare nisu vraćene do 3. avgusta, a nisam dobio ni odgovor, pitao sam premijera šta da kažem ljudima iz dijaspore, Koštunica je odgovorio, da će se to pitanje sigurno naći na jednoj od sledećih sednica Vlade, a najverovatnije 18. avgusta – izjavio je Vukčević.
Većina učesnika Sabora iznela je ocenu da premijer Koštunica iskreno želi da vrati pare Fondu, ali da ima problem što nad pojedinim ministrima u Vladi nema veći uticaj, pošto su iz različitih stranaka.
– Ministar koji ne želi da posluša naredbu premijera mora da da ostavku. Kao i u ovom slučaju kad Dinkić, ne želi da posluša premijera i vrati pare Fondu – smatra Radmila Milentijević, bivši ministar informisanja.
Učesnici Sabora
Na jučerašnjem Saboru učesnici su bile mnoge poznate ličnosti, mahom bivšeg režima. Pored Radmile Milentijević i Borke Vučić, tu se se našli i Vladislav Jovanović, ambasador SRJ u UN, Dobrivoje Budimirović Bidža, predsednik opštine Svilajnac. Govor je održao i akademik Dragan Nedeljković.
