Već više od dve decenije za Bogdanku Balać (62), penzionerku iz Beča, uskršnja jaja su deo njenog malog kreativnog sveta. Reč je o pravim malim remek-delima koje je stvorila različitim tehnikama, inovacijama i ukrasima. Rođena Šapčanka je čitav radni vek provela u austrijskoj prestonici u kojoj živi sa suprugom i decom. Kao tekstilni trgovac radila je u laboratoriji gde se bavila mešanjem novih boja za veštačke kaučuke. Odatle i potiče njeno znanje i umeće sa bojama, a jaja smatra simbolom života i početkom svega. Posetivši prve izložbe na kojima je u Austriji videla razne načine ukrašavanja jaja, krenula je i sama da se bavi time.
Danas ne može ni da izbroji od koliko je guščjih, kokošjih i pačjih jaja ručno napravila jedinstvene male eksponate.
Svoje umeće i tehnike potanko je, uz ilustracije, zabeležila i ovekovečila u knjizi „Uskrs mog detinjstva“, objavljenoj 2006. Na stranicama koje opisuju Bogdankin mali svet, nalaze se jaja na kojima su utisnuti likovi Elizabet Tejlor, Bude, Sofije Loren i još mnogih drugih poznatih ličnosti.
Ruža za Vuka
Slobodno vreme u Beču Bogdanka je uvek provodila posećujući i obilazeći znamenitosti te svetske metropole, u kojoj su živeli, radili im stvarali Vuk Karadžić, Dositej Obradović, Branko Radičević, Jova Jovanović Zmaj… Svake godine na dan kada je rođen Vuk Karadžić, Bogdanka ode do mesta na kome se nalazi njegov spomenik u Beču ostavi po jednu ružu.
Ova tehnika je jedinstvena jer nisu u pitanju nalepnice, već ucrtani likovi, a Bogdanka napominje da se toga sama dosetila.
– Jaje se prvo probuši, očisti zatim obradi šmirglom i onda se stavi u sirćetnu kiselinu od 7,5 procenata. Zatim se na njega položi fotografija lika, to se prepegla preko svilene tkanine i onda se ocrta željena slika – objašnjava naša sagovornica.
Tu je i jaje, koje na svojim „plećima“ nosi celu našu azbuku, na koju je Bogdanka ponosna. O ćirilici je napisala i stihove. Nostalgija i ljubav prema rodnoj grudi uočavaju se i na ostalim tehnikama, koje je u knjizi uredno predstavila. Jaja ukrašava raznovrsnim motivima među kojima su i šare sa narodnih nošnji. „Bakina mustra“ i „Bakin hekleraj“ prikazuju tradicionalni način bojenja jaja lukovinom i ukrašavanja travom.
– Najlon se zategne oko jajeta, kada se skuva onda se ispere u sirćetnoj kiselini i naposletku se premaže krpom kako bi se dobio sjaj – kaže Bogdanka.
Bogdanka jaja ukrašava i grizom, lakom, lepkom, akvarel tehnikom, šljokicama, kratkim čiodama. U poglavlju koje je nazvala „Hiljadu i jedna slamka“ predstavljena su jaja sa mustrama od slamčica.
– Ispeglane slamčice se pletu i tako nastaju ove mustre – dodaje Bogdanka.
Ova svestrana zemljakinja ume da pravi i prirodne sapune, a od vune izrađuje i farba čoju. To čini na porodičnom imanju u Putnicima između Inđije i Rume. Svaki slobodan trenutak provodi u zavičaju i uživa da se bavi voćarstvom i povrtarstvom.
