Loše tumačenje za vreme procesa za dobijanje azila može u velikoj meri da utiče na njegov ishod, a sve češće dolazi do situacije da tumači nisu sasvim neutralni dok obavljaju svoj posao.
U priručniku „Tumačenje pri procesu za dobijanje azila“, koje je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije, stoji da „prevod može da bude odlučujući da li će proces biti pozitivno ili negativno okončan“.
Objašnjenje se sastoji u tome da izbeglica mora transparentno da prikaže svoje razloge za azil. Sonja Pelabauer sa Instituta za translatoriku u Gracu objašnjava da u takvim situacijama jezik igra centralnu ulogu, ali da isto tako niko ne kontroliše verodostojnost prevoda.
Pelabauer je 2005. godine objavila studiju „Ne razumem vaš engleski, gospođice“, koju je izradila baveći se nekoliko meseci time u Saveznoj službi za azil u Gracu. Ona je pri tom snimala i transkribovala saslušanja.
Rezultat je, kako je navela, da „engleski nije isti engleskom, a tumačenje nije samo tumačenje“.
Naime, iako se smatra da je tumačenje prenošenje rečenog na najneutralniji i što precizniji način, često je neutralnost tumača samo želja koja nema veze s realnošću.
Nesvesno ili svesno, tumači često sebi daju ulogu „osobe od poverenja“, „pomagača“ ili čak i „pomoćnika policije“.
Naime, za vreme pregovora se uvek priređuje protokol na nemačkom jeziku. Kandidat za azil mora da potvrdi tačnost protokola svojim potpisom.
Franc Pehaker iz Centra za translatoriku u Beču objašnjava da nedostaje garancija kvaliteta i najmanji standardi kada je prevod u pitanju.
Kako je istakao, protokoli moraju da budu shvatljivi zbog čega je zatražio digitalno snimanje saslušanja.
Pehaker se zajedno sa Valtrud Kolb bavio ovom problematikom i došao do zaključka da se rečeno ponekad neprecizno i nepotpuno prenosi.
