Belgijski premijer Elio di Rupo, prvi
predsednik vlade sa francuskog govornog područja za poslednjih 30 godina
i prvi otvoreno gej premijer u Evropi, obećao je juče da će poboljšati
svoj holandski jezik, kojim govori većinska flamanska zajednica u
Belgiji.
Di Rupo (60), sin italijanskih imigranata, profesionalno i politički
se razvijao u francuskom govornom području, u južnom regionu među 4,5
miliona Valonaca, gde je samo u osnovama upotrebljavao holandski, koji
govori 6,5 miliona Flamanaca na severu.
Odlazeći belgijski premijer Iv Laterm rekao je prvog dana
decembra da je „jasno da predsednik vlade kome je teško da govori jezik
većine stanovništva predstavlja problem“.
|
Homoseksualci na položajima u Evropi
|
Ulrike Lunaček je od 2009. predstavnik Austrije u Evropskom parlamentu
Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele
S druge strane, imenovanje Elia di Rupa (60) za premijera Belgije
izazvalo je burne reakcije u tamošnjoj javnosti, kao i oštre osude
desničara zbog još jedne stvari.
Di Rupu, koji je prvi deklarisani homoseksualac na čelu neke vlade u
EU, desnica zamera seksualno opredeljenje, dok pojedinim političarima
smeta i njegovo poreklo, jer je sin italijanskih imigranata.
Inače, seksualno opredeljenje novog premijera otkriveno je 1995.
godine, kada je prozivan da je imao seksualni odnos sa maloletnicima.
Iako se ispostavilo da on nema nikakve veze sa aferom, tokom medijske
hajke za vreme skandala Di Rupo je javno priznao da je homoseksualac.
– Išao sam ulicom, a nekoliko ljudi je vikalo: Ti si peder, ti si
peder.“ Okrenuo sam se i rekao: Jesam. Pa šta?“ Zavladala je tišina.
Bili su iznenađeni mojim iskrenim odgovorom – rekao je Di Rupo.
Di Rupo je jedno od sedmoro dece siromašnih italijanskih imigranata
koji su u potrazi za boljim životom došli iz malog mesta San Valentino.
Otac mu je nastradao u saobraćajnoj nesreći kada je imao samo godinu
dana. Ipak, i pored siromaštva i tragedije, koja je obeležila njegovo
detinjstvo, Di Rupo kaže da njegovo odrastanje nije bilo nesrećno.
– Majka nije mogla da nam kupi praktično ništa, međutim, sreća se i
ne kupuje. Ona nas je činila srećnim iako smo živeli u nemaštini. Sećam
se, u vreme praznika, kupovala je sendviče koje je delila napola da bi
imala za nas sedmoro. To nam je bilo kao da smo dobili najvredniji
poklon – priseća se Di Rupo.
Belgijska vlada je u sredu položila zakletvu i tako zvanično okončala
rekordan period u kome je jedna zemlja čekala na formiranje vlade – 18
meseci, ili 541 dan.
