U Roterdamu sam našao energiju mog Beograda

„Srbija je sjajna, a Beograd volim puno. Supruga i ja sada živimo u Roterdamu, jer nas najviše podseća na Beograd”, kaže dr Miodrag Đurica.

Tako, na Tašu, počinje razgovor sa Miodragom Đuricom, elektroinženjerom i istraživačem iz oblasti telekominukacija.

Slušamo poznatu priču iz 90-tih: po završetku studija 92, ostaje neko vreme na katedri za elektroniku u Beogradu. Želja za usavršavanjem vodi ga u Holandiju, u Delft.

„Holandija je ok zemlja, jer ja sam doktorat mogao da radim na engleskom, ima dosta stranaca, to je velika stvar. Klima mi je u padala teško u početku, zime su sive i kišne”, kaže Đurica.

Dugo već živi sa porodicom u Roterdamu, u vodećoj je firmi iz oblasti telekomunikacija TNO. Paralelno radi na nekoliko projekata. Istraživanja pod nazivom Internet of things podrazumevaju informatičko povezivanje aparata koja su u našoj okolini. Druga oblast istraživanja su kućne mreže, ali, najinteresantniji, čini nam se, posao vezan za virtuelizaciju komunikacionih mreža. Otkriva nam i šta nas očekuje u bliskoj budućnosti.

„Sledeća generacija mreže nije toliko u brzini koliko u integraciji svih postojećih komunikacionih mreža i to za mene, kao korisnika će konkretno značiti da sam ja povezan na internet kako god, da više ne moram da budem svestan kako sam povezan, ali će sve samo po sebi da radi”, ističe dr Đurica.

Posao uključuje i česta putovanja, obišao je ceo svet…

„Tu se generalno dogovaraju operateri za telekomunikacione mreže i proizvođači opreme, raspravljamo šta ćemo da radimo i koju opremu ćemo praviti i koristiti za nekih 3 do 5 godina”, otkriva nam naš naučnik.

Jedan deo leta provodi obilazeći Srbiju sa porodicom. Deca se druže i treniraju u našim sportskim kampovima, što je prilika da sa vršnjacima pričaju na srpskom jeziku.

„Pričaju srpski bez akcenta, meni je to uvek zanimljivo kada pričaju sa nekim i niko ne provali da ne živimo ovde”, kaže dr Đurica.

Miodrag Đurica odaje utisak ispunjenog, samouverenog čoveka. Možda je ravnoteža prava reč kojom bi ga opisali. Dva sata leta avionom deli ga od rodnog Beograda, zato, kaže, nema mesta nostalgiji. Možda, ipak, jedna mrva…

„Malo je gradova kao Beograd. Jedini grad koji meni liči na Beograd je Njujork…Beograd jedini ima tu energiju…i pomalo Roterdam”, zaključuje sa osmehom Miodrag.