Srpski klubovi i udruženja u Austriji, zbog mera uvedenih sa ciljem sprečavanja širenja koronavirusa, nisu u mogućnosti da održe planirane aktivnosti, koje neki sele u digitalni svet, pa je tako SPKD Prosvjeta u Austriji organizovala predavanje o “Srpskim ratnim zarobljenicima u Austrougarskoj” preko aplikacije “Zum”.
Predavanje mladih istoričara iz Beča Zlatana Stojadinovića i Marka Sarića koje je bilo i najavljeno na društvenim mrežama, izazvalo je veliku pažnju.
Oni su u izlaganju povodom Dana primirja i nedelje u kojoj se obeležava kraj Velikog rata izneli do sada manje poznate detalje o internaciji u Austrougarskoj za vreme Prvog svetskog rata i o Srbima koji su bili u logorima širom monarhije. tako su između ostalog naveli da je među 150.000 interniranih Srba u Austrougarskoj tokom Velikog rata bili i izdavač Geca Kon, Jelisaveta Načić, prva žena arhitekta u Srbiji, pesnik Sima Pandurović, veliki svetski naučnik Milutin Milanković i mnogi drugi.
Podaci pokazuju da je krajem 19..
Kanada će dozvoliti potpuno vakcinisanim putnicima da uđu u zemlju od početka septembra, izjavio je premijer DŽastin Trudo, ali samo ukoliko se nastavi ovakav vakcinacioni trend.
Trudo je ovo izjavio nakon razgovora sa liderima kanadskih provincija, saopšteno je iz njegovog kabineta.
On je takođe rekao da su u toku razgovori sa SAD da se dozvoli ulazak potpuno vakcinisanim američkim građanima i osobama sa stalnim prebivalištem u Kanadi do sredine avgusta, preneo je Rojters.
“Premijer je naglasio da, ukoliko se nastavi pozitivan vakcinacioni trend i javno zdravlje ostane na dobrom nivou, Kanada će biti u mogućnosti da poželi dobrodošlicu potpuno vakcinisanim putnicima iz svih zemalja do početka septembra”, piše u saopštenju iz kabineta.
Oko 78 odsto osoba starijih od 12 godina u Kanadi je primilo najmanje jednu dozu vakcine, a 44 odsto je potpuno imunizovano.
Nastavi sa čitanjem
Izvor
Tanjug
Sa završenim fakultetom realnost i želja najvećeg broja studenata je da ode van zemlje i da tamo pokuša da “unovči” svoju diplomu, retki su slučajevi još od početka devedesetih i raspada SFRJ da su novonastale države uspele da vrate svoje najbolje studente kući, ali Jelena Kostić je odlučila da se vrati i pomogne u borbi protiv kornavirusa i ostane u svojoj zemlji.
Priča Jelene Kostić je drugačija i sa, po njenim rečima, srećnim krajem jer je nakon više od godinu dana rada u Nemačkoj jedan poziv promenio sve i vratio Jelenu kući svojim najbližima i KBC u Severnoj Mitrovici učinio snažnijim za još jednog lekara, piše Kosovo online.
Jelena kaže da je mnogo lakše odlučila da se vrati, odlazak je bio težak izbor.
“Bilo je teže da donesem odluku da odem u Nemačku, nisam imala posao i šest godina sam čekala iako sam završila Medicinski fakultet u roku, a za povratak sam se odlučila za pet minuta“, počinje svoju priču Jelena.
Iako kako kaže većina prijatelja kaže da će se pokajati, Jelena..
Fondacija “Braća Karić” svečano je, 23. put, uručila nagrade stvaraocima, vizionarima i humanistima koji svojim delima stvaraju bolju budućnost Srbije, Evrope i sveta.
Nagrade “Braća Karić” za 2020. godinu uručene su istaknutim ličnostima za najveća dostignuća u sledećim oblastima – kultura i umetnost, naučni i istraživački rad, ekonomija i privreda, sport, dobročinstvo i jačanje demokratije, mira, saradnje i prijateljstva.
Osnivač i počasni predsednik Karić fondacije Milanka Karić poručila je da je fondacija uspela da održi kontinuitet i dodeljuje nagrade zahvaljujući slozi, ljubavi, požrtvovanju i podršci.
Ona je istakla i da je u ovoj godini trebao da se proslavi veliki jubilej fondacije “Braća Karić”- 40 godina humanitarnog rada, dobročinstava, stvaranja, darivanja, izgradnje, obnova, saosećanja, pažnje i brige o deci, starijima, bolesnima, siromašnima…
“Nikada nismo odustajali. Nastavili smo da trajemo uprkos svemu i da nižemo blistava imena i genijalne umove koji danas čine v..
Kanadski premijer Džastin Trido suočen je s neobičnim izazovom dok se priprema da raspiše prevremene izbore, jer bez snažnog političkog suparnika Tridoovi glasovi mogli bi da se rasipaju što bi ponovo dovelo do situacije u kojoj bi se formirala manjinska vlada.
Svakog dana se očekuje da će Trido (49) raspisati septembarske izbore i da će pritom koristiti argumente o oporavljenoj ekonomiji i pojačanoj kampanji vakcinacije kako bi pokušao da osvoji parlamentarnu većinu koju je izgubio 2019. godine, prenosi Rojters.
U protekle dve kampanje, Tridoovi levo orijentisani liberali upozoravali su birače da bi pobeda opozicione Konzervativne stranke rezultirala smanjenjem potrošnje i neadekvatnom politikom klimatskih promena.
S obzirom da su ankete ovog puta pokazale da su liberali daleko ispred konzervativaca, slične taktike zastrašivanja mogle bi da budu neefikasne, što bi moglo značiti da će glasači sigurni u pobedu liberala glasati za Nove demokrate (NDP) ili za Zelene.
Nastavi sa čitanj..
U vreme kada raste broj zaraženih korona virusom u Austriji, uz striktno poštovanje svih mera, srpsko Kulturno-sportsko društvo “Bambi” proteklog vikenda je u Beču održalo priredbu pod motom “Opredelili smo se da živimo – kovid ne može da zaustavi kulturu i tradiciju”.
Youtube printscreen Svetlana Jovancov
Priredba je dokaz da se epidemija lakše podnosi uz kulturu, pa je “Bambi”, uz dobijene sve potrebne dozvole gradskih vlasti, odlučio da održi jesenji koncert “Bambijevo veče tradicije i kulture”, poštujući sve specijalne uslove – program je skraćen, a broj posetilaca ograničen, u salu se moglo samo sa maskom, a stolice su bile proređene, na udaljenosti od jednog metra.
“Opredili smo se da živimo, ne želimo da prestanemo sa svojim aktivnostima samo zbog trenutne situacije”, naglasio je predsednik “Bambija” Aleksandar Stanković.
Čelnici “Bambija” zatražili su i dobili sve potrebne dozvole nadležnih vlasti Beča za održavanje priredbe, koja bi mogla biti ujedno i jedina priredba srpsk..
Na sutrašnjim parlamenarnim izborima u Rumuniji učestvuje i Savez Srba u toj zemlji, kao manjinska stranka predstavnika srpskog naroda, koji se bore da nastave tradiciju dugu tri decenije, od osnivanja – da i dalje imaju predstavnika u rumunskom parlamentu.
Građani Rumunije sutra biraju 465 poslanika, 136 u Senatu i 329 u Zastupničkom domu, a među izbornim listama je i lista Saveza Srba, sa pet kandidata – Ognjan Krstić, inače i predsednik Saveza, Zlatiborka Markov, Borislav Velimirović, Borko Jorgovan i Radmila Georgijana Dragoti.
Borko Jorgovan kaže za Tanjug da je Savez Srba odlično prošao na lokalnim izborima u septembru, budući da su obezbedili 14 odbornika u 12 jedinica, a dobar rezultat očekuju i u trci za poslanike parlamenta.
“Treba da se izborimo za što veći broj glasova. Manjine nemaju zagarantovana mesta u parlamentu. Koliko će nam glasova trebati, zavisi od izlaznosti. Ne bi trebalo da imamo problema, imaćemo jednog poslanika, ali se trudimo da imamo što veći broj glaso..
Ne postoji precizan podatak o tome koliko tačno Srba živi u Sloveniji, kaže predsednik Saveza Srba iz Slovenije Vladimir Kokanović i ističe da se Savez zalaže za izmenu Zakona o popisu što bi, kako kaže, doprinelo da Srbi steknu status nacionalne manjine u Sloveniji.
“Zadovoljni smo našim položajem, on je nešto bolji položaj od naših sunarodnika koji žive u nekim drugim državama regiona, ali budući da smo druga najbrojnija etnička zajednica u Sloveniji smatramo da nam pripada status nacionalne manjine”, rekao je Kokanović za Tanjug,
Trenutni zakon ne daje manjinama mogućnost da se izjasne o verskoj i nacionalnoj pripadnosti, kaže on i najavljuje da će brojnim aktivnostima Savez insistirati na zakonskoj mogućnosti da se omogući Srbima da se izjasne kao Srbi, ali svim stanovnicima Slovenije, pa i samim Slovencima da bi se izjasnili kao Slovenci”, rekao je Kokanović.
Kokanović, koji je za predsednika Saveza izabran 19. oktobra, kaže da je prema popisu iz 2002. godine u Sloveniji živelo..
Priče oko toga da će Evropska unija sada da promeni odluke o prelasku granica nisu realne, već se čini da su pre odraz naših želja.
Tako je situaciju objasnio ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, gostujući na RTS-u. On je ocenio da pravila za prelazak preko granice i odluke koje države o tome donose “ne da imaju veze sa diplomatijom, nego se nažalost na diplomatiju svode”.
I medicina i politika učestvuju podjednako, smatra.
“Sigurno da bi epidemiološka situacija trebalo da bude osnovni kriterijum. Međutim, ima i drugih primera, evo na primer ono što se dešavalo sa Crnom Gorom je imalo dosta političkih primesa, jer Crna Gora je mogla i ranije da donese ovu odluku”, rekao je Dačić.
U naredne dve nedelje ne bi trebalo da očekujemo revidiranje otvaranja granica, smatra Dačić.
“To je negde tek kraj avgusta. Tako da priče oko toga da će Evropska unija sada da promeni neke odluke nisu realne, već su možda odraz naših želja”, istakao je, dodavši da oni tek od sledeće nedelje rade..
U senci oblakodera u centru Toronta ponosno stoji tri veka star hrast, a gradske vlasti i građani pokušavaju da očuvaju veličanstveno drvo koje je starije od same Kanade.
Visok 24 metra, crveni hrast u centru Toronta nikao je pre oko 300 godina, u vreme kada su francuski istraživači trgovačku stanicu na obližnjoj obali jezera Ontario.
Hrast se sada nalazi u privatnom dvorištu u srcu stambenog naselja Nort Jork. Njegovo ogromno stablo obima je pet metara, a naslanja se na kuću iz 60-ih godina, piše RTS.RS.
Leti njegove velike grane bacaju senku i potpuno zaklanjaju čitavo dvorište od sunčevih snaga. Međutim, novi vlasnik kuće rekao je da ne može da prišti troškove održavanja tako velikog drveta, kao i činjenicu da njegovo snažno korenje ugrožava temelj kuće.
Zbog velike krošnje takođe postoje strahovi da je hrast ranjiv na jake vetrove i oluje.
Da bi ga zaštitili, gradski odbor Toronta usvojio je odluku 2018. godine da grad kupi zemljište, sruši kuću i napravi mali park oko hrasta...