MINISTAR ZA DIJASPORU VOJISLAV VUKčEVIć
ODLIKOVAN ORDENOM SVETOG SAVE II STEPENA
Na predlog Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Gospodina Pavla, Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio je profesoru dr Vojislavu Vukčeviću visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve – Orden Svetog Save drugog stepena. Orden je ministru Vukčeviću uručio Njegovo Preosveštenstvo Episkop šabački gospodin Lavrentije, u utorak, 17.10. 2006. godine.
Obrazlažući razlog dodele Ordena, vladika Lavrentije naglasio je zasluge ministra Vukčevića za to što se „deca svetog Save, rasejana svuda po svetu, sakupljaju i okupljaju u otadžbini“. Kao neko ko je dve decenije proveo van otadžbine, gospodin Lavrentije govorio je o tome koliko za naše ljude u rasejanju znači svaka veza sa maticom, svaki znak njene ljubavi i pažnje, a Ministarstvo za dijasporu je puno učinilo da se ljudi u dijaspori ne osete zaboravljenim.
U gramati Sinoda navodi se da se „profesor doktor Vojislav Vukčević odlikuje Ordenom svetog Save za delatnu ljubav prema Svetoj majci crkvi i istrajno svedočenje Hrista vaskrslog“.
Govor ministra Vukčevića
Vaša preosveštenstva
časni oci
Dame i gospodo
Božje sluge
U vreme Spasitelja, u Rimskim provincijama, krst je bio rasprostranjeno, i često, oruđe mučenja i stradanja.
Trajalo je to vekovima sve dok Konstantin Veliki 317 g., uoči bitke kod Adrijanopolja, nije ugledao nebesko obeležje, odnosno krst sa Porukom «Hoc Vince « ( ovim ćeš pobediti ), što se i dogodilo i što je na njega ostavilo veliki i presudan utisak.
Nakon toga ovaj veliki vladar i potonji svetitelj ukida surovu kaznu raspeća koje se obavljalo na drvetu sa tri odnosno četiri kraka i tako krst prestaje biti oruđe mučenja i stradanja.
Krst je kao oruđe na kojem je stradao Spasitelj, od samog početka Hrišćanstva, bio i ostao, za vernike – svetinja i simbol spasenja.
Spomenimo da su pod krstom dobijene brojne i velike bitke, ali su isto tako, kad nije bilo krsta izgubljene mnoge pobede.
Srbija o tome najbolje svedoči.
Prilika je da se potsetimo da su pobede na bojnom polju prolazne a da je samo pobeda na duhovnom polju pod krstom i za krst- trajna!
Od svetog Vladike Nikolaja naučio sam da : « Ništa silnije u svetu nema od vere Hrišćanske. Mačevi koji su sekli ovu veru slomili su se a vera je ostala, carstva koja su ratovala protiv ove vere razorena su, gradovi koji su odbacili ovu veru zavaljeni leže u razvalinama svojima – a vera je ostala !«
I krst, ovo sveto znamenje, sa kojim se odavno, uvek i svuda pobeđuje stoji nam u ruci i u srcu!
U tom svojstvu ga i ja, sa beskrajnom blagodarnošću i poniznošću primam kao izraz božje milosti sa kojim nagrađuje moje pretke koji su mu celoga života verno služili, verne članove moje porodice i verne prijatelje a mene obavezuje na stalna pregnuća odnosno valjana činjenja i vredna davanja, imajući pri tome na umu poruku Svetog Nikolaja : « da se ne cene stvari po boji i obliku nego po značenju, da se ne ceni čovek po položaju i imanju nego po srcu – u srcu u kome se sjedinjuje osećanje, um i volja! «
Tako mi Bog pomogao !
