MILICA čUBRILO, MINISTARKA ZA DIJASPORU
RASEJANJE OčEKUJE CRVENI TEPIH
• Država sapliće i obične građane u Srbiji, a dijasporu to više boli zato što očekuje da će biti sačekana na crvenom tepihu
Vidovdanski dani dijaspore, koji su održani u Beogradu, izazvali su u delu srpskog rasejanja negativne reakcije i nesporazume sa Ministarstvom za dijasporu. O tome, kao i o problemima sa kojima se u Srbiji suočavaju dijasporski investitori, ali i o razlozima za veliko povećanje budžeta ministarstva, „Vesti“ su razgovarale sa Milicom čubrilo ministarkom za dijasporu.
Zašto tokom Vidovdanskih susreta dijaspore nije bila istaknuta zastava države Srbije i nije intonirana himna na otvaranju?
– Što se zastave tiče to jeste greška. Fakat je da se ni himna nije čula na saboru, ali je zato intonirana u Kolarčevoj zadužbini i svirala je Beogradska filharmonija, na svečanosti organizovanoj u čast Vidovdanskih dana dijaspore u Srbiji.
Zašto predstavnicima iz dijaspore nije bilo dozvoljeno da se obrate skupu, već su pojedinci, koji su uspeli da se dokopaju mikrofona, mogli samo da postave po neko pitanje?
– Razumem da su neki bili razočarani zato što je do sada bila praksa da se učesnici obraćaju prisutnima, ali nisam videla nijedno ministarstvo na svetu i u Republici Srbiji da organizuje seminar i zove ljude, koji su zainteresovani za taj resor, da oni izlažu svoje radove i govore. Znači, jasno je šta je ministarstvo, a šta drugi neformalni skup. Mi smo hteli da ispoštujemo dijasporu i kažemo šta nova ekipa želi da radi, u kom smeru razmišlja i da dozvolimo onima koji su došli izdaleka da postavljaju pitanja i daju svoje komentare. Smatram da je to bilo dosta uspešno u smislu da smo došli do zaključaka u raznim oblastima . Mislim da smo podigli nivo, da je pokazano da smo na putu da uspostavimo ozbiljan dijalog i ozbiljno partnerstvo, da smo pokazali da smo vrlo savremeni i uključeni u savremene tehnologije tim sajber-saborom i uključenjem putem video-linka onih koji fizički nisu mogli da budu sa nama.
Vi ste, dakle, zadovoljni?
– Zadovoljna sam s obzirom na činjenicu da smo preuzeli odgovornost 16. maja i da smo za dve nedelje uspeli da organizujemo skup i obezbedimo učešće visokih predstavnika Vlade Republike Srbije i eminentnih stručnjaka koji su se pošteno posvetili saboru da kažu koje su naše namere u kom pravcu želimo da radimo i u kojoj meri smo na usluzi dijaspori
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar đelić je na Vidovdanskim danima pozvao dijasporu da u Srbiju ulaže ne samo kapital, već i znanje, pamet i iskustvo, a nekoliko dana zatim međunarodno priznati naučnik, genetičar Miodrag Stojković, koji se vratio u rodni Leskovac, najavio je ponovni odlazak u svet nezadovoljan tretmanom u Srbiji. Šta će učiniti Ministarstvo za dijasporu da on ostane?
– Razgovaraćemo sa njim jer on je dragulj koji ne treba pustiti tek tako. Naravno da mu ne možemo zabraniti da ide, ali možemo da pokušamo da vratimo njegovo poverenje i stvorimo takve okolnosti, ako sad ode, koje bi njega zainteresovale da se vrati. Iako je to dug proces, moramo pokušati i radi drugih, da se takva razočaranja više ne dešavaju ili barem smanje.
LIčNA KARTA
Milica čubrilo je rođena 1969. godine u Kartaži, Tunis. Diplomirala je pravo 1992. na Odseku javnog prava na Univerzitetu Panteon Asas u Parizu. Magistrirala na pravima i antropologiji na Sorboni, u Parizu 1993. Tokom 2007, do stupanja na dužnost ministra za dijasporu, bila je koordinator „Medija centra“ za organizaciju Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu (IPI), koji će se 2008. održati u Beogradu. Radila je 2006. kao konsultant za „Regionalni projekat za razvoj konkurentnosti na Balkanu u oblasti turizma“, na polju zajedničke strategije i promocije. Od 2003. do 2006. godine direktor je Turističke organizacije Srbije. Tokom njenog mandata Srbija se prvi put pojavila na svetskoj turističkoj sceni, na svim bitnim međunarodnim sajmovima i u turističkim publikacijama. Više od 300 medija i 100 turoperatera posetilo je Srbiju u organizaciji TOS-a. Rezultat je devizni priliv od turizma uvećan 7,24 puta i broj stranih gostiju povećan za 60 odsto.
Govori francuski i engleski, služi se italijanskim i španskim jezikom.
Takođe, kakva su poruka dijaspori loša iskustva investitora iz Amerike, Srbe Ilića s privatizacijom „Putnika“, kao i Vlade Divca u nastojanjima da uloži kapital u Srbiju?
– Znate šta, mnogo je nesporazuma između dijaspore i matice. To i sama znam jer sam bila napolju i vratila se. Znam kako to izgleda kad treba da se prođe ceo proces reintegracije. Mnogo je težak. Ne možete očekivati da će ovde svi da vam se klanjaju zato što ste došli iz sveta. Mi kao Ministarstvo za dijasporu treba da radimo da informisanost ljudi bude kvalitetnija, komunikacija između dijaspore i matice bolja. Ali, ne na osnovu emocija i isticanja ko je veći patriota, nego da vidimo konkretno: tebi treba ono, a meni ovo. Republici Srbiji treba dijaspora i o tome nema nikakve diskusije.
Da li je Srbija toga u dovoljnoj meri svesna?
– Jeste. Koliko država u svetu ima koje su formirale Ministarstvo za dijasporu? Malo.
Zašto onda država sapliće dijasporu kad ljudi dođu u Srbiju?
– Sapliće i druge. Jedino što dijasporu mnogo više boli zato što očekuje da će biti sačekana na crvenom tepihu. Ne zaboravimo da se i svaki prosečan građanin u Srbiji i te kako sapliće o državu, koja je, i to treba imati u vidu, u tranziciji i fazi sopstvenog uređivanja. Na nama je da vratimo poverenje dijaspore u maticu, a to je proces koji traje.
Nema para na neviđeno
– Mi još vraćamo dugove prethodnog saziva, jer ljudima nisu isplaćene sve dnevnice za službena putovanja, nisu do kraja isfinansirali obaveze koje su preuzeli. Od sada niko neće da dobije novac, a da Ministarstvo za dijasporu ne zna kuda i zašto se daju pare, kao i da li je to u skladu sa našom strategijom, strategijom vlade i međuresorskih grupa koje ćemo inicirati. To je principijelni stav i važi za sve. Nije u redu prema poreskim obveznicima Srbije da mi dajemo pare, a da ne znamo kuda one idu i koji su rezultati.
Kako komentarišete pojedine zamerke da ministarstvo teži anacionalnom pristupu srpskoj dijaspori?
– Znate šta, što reče predstavnik predsednika Republike Srbije na otvaranju Vidovdanskih dana dijaspore, patriotizam je jedna metafizička kategorija. Šta to znači biti Srbin? Biti Srbin to je privatna stvar. I kad kažete Srbin to po automatizmu ne znači da je on samo građanin Srbije. Mislim da mi pre svega treba da poštujemo Ustav a posle zakon, po nekoj hijerarhiji koja je davno uspostavljena. Dakle, raditi na tome da mi delimo građane Srbije na osnovu njihove vere, nacije ili partijske pripadnosti mislim da nije dobar put. Mi, naprotiv, pokušavamo da nađemo mostove saradnje, da unapredimo i podstičemo ono što može da nas vodi u susret, a fakat je da zakon kaže da je ovo država svih građana Srbije.
Zar u novom Ustavu ne piše da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive?
-Pa da. Zna se da postoji većinski narod u ovoj zemlji. Ali, ovo je zemlja koja je koloritna i u kojoj ima građana drugih nacionalnosti. Naravno da smo mi na usluzi i onima koji nisu pravoslavci i onima koji nisu Srbi u nacionalnom smislu reči. Mi smatramo da su dijaspora svi oni koji osećaju pripadnost Srbiji bilo da imaju naše državljanstvo ili ne, a žive u inostranstvu, kao i oni koji su ostali na teritorijama nekadašnje zajedničke države Jugoslavije. Svi oni predmet su našeg interesovanja.
Matica spona nevladinog sektora
Da li će se i dalje preko Ministarstva za dijasporu iz republičkog budžeta finansirati nevladina organizacija Matica iseljenika Srbije, budući da sad nije posebno istaknuta u raspodeli budžetskih sredstava?
– Nije istaknuta, zato što je potrebno da se odnos reformiše i da se radi preko projekata. Mi ćemo im pokriti troškove plata i kancelarije, ali moramo znati tačno koliko to košta do kraja godine da ne bude nekih drama kad je osoblje u pitanju. Sve drugo ćemo raditi na osnovu projekata za koji se dogovorimo. Matica iseljenika treba da bude spona između nevladinog sektora u matici i nevladinog sektora u dijaspori.
Na koji način i kroz koje akcije?
– Popravljanjem komunikacije i informisanosti, njihovim podizanjem na viši i savremeniji nivo. Prva akcija je usmerena ka tome da se formira kvalitetna baza podataka o našim ljudima u dijaspori, njihovim profilima zanimanja i interesovanjima za maticu, jer činjenica je da nismo zatekli bogzna šta, kad smo preuzeli dužnost. Sledeći korak je saradnja sa svim drugim ministarstvima, da u vezi dijaspore možemo da podelimo informacije i podatke. Na primer, kada Ministarstvo za nauku kaže da ima projekat za naučno-tehnološki park i da želi da se uključi dijaspora, mi onda možemo da im stavimo na raspolaganje odgovarajuće podatke. Pred nama je takođe popis ili evidentiranje dijaspore, kao i Zakon o dijaspori koji još nije ušao u skupštinsku proceduru. Nastojaćemo, takođe, da pozitivno odgovorimo na konkretne projekte organizacija iz dijaspore i onih koje se bave dijasporom, poput Matice iseljenika. Ali, mora se već početkom godine tačno znati kojisu to projekti i da li se uklapaju u strategiju Vlade Srbije.
Da li su to razlozi za vaš zahtev da se budžet ministarstva podigne na više od dva miliona evra u ovoj godini?
– Nameravamo takođe da napravimo vodič za dijasporu, zatim da pri regionalnim Privrednim komorama formiramo kancelarije za dijasporu gde bismo interese dijaspore usmerili na nivo partnerstva, jer pomoć je za nemoćne i bolesne, a partnerstvo za radno sposobne i potencijalne investitore.
