Milica Pivnicki, udata Malruni, savršeno govori srpski, kao i njeno cetvoro dece Karolina, Ben, Marko i Nikola.
Rodena je u Sarajevu, sa roditeljima je kao devojcica otišla u Kanadu i odrasla u srpskoj zajednici u Montrealu, za koju je i danas slava Pivnickih, Sveti Nikola, pravi nacionalni praznik.
Iznenada se, sa izgledom top-modela, našla medu predsednicima svetskih sila i njihovim suprugama.
– Razlika je bila jedino u tome što su one ranije preživele sve ono što je mene tek cekalo – kaže Mila sa osmehom. – I one su nekad bile mlade, lepe, vitke i pametne. Vodile su bezbrižan, težak i stresan život, kao što je bio i moj. Nikada sebi nisu dopustile da se zapuste. To su prijateljstva za citav život. Nedavno sam dve nedelje provela kod Nensi Regan i bilo je zaista dirljivo posmatrati je – kako se brižno stara o svom suprugu Ronaldu, koji je teško bolestan od Alchajmerove bolesti. I najmocniji ljudi sveta nisu izuzeti od svakodnevnih problema i porodicnih tragedija. Razgovarali smo i o njihovoj kcerki, koja pokušava da se izvuce iz pakla droge. Jedan dan je srecna – a drugi nesrecna. Gospoda Barbara Buš, supruga bivšeg i majka sadašnjeg americkog predsednika, takode je ostala jedna od mojih najboljih prijateljica. Vidamo se svaka tri-cetiri meseca i razmenjujemo iskustva u vaspitanju dece. Volela sam da se družim i sa pokojnom Raisom Gorbacov. Bila je jako šarmantna i obrazovana žena, a to što je bila sitna, nadoknadivala je visokim štiklama. Posle sam se sprijateljila sa Nainom Jeljcin. Medutim, generacijski mi je bila najbliža Sonja Gandi, italijanska lepotica koja je uspela da postane prava Indijka, i koja je posle atentata na njenog supruga nastavila da igra važnu politicku ulogu u svojoj novoj zemlji.
Mila Malruni strogo razdvaja javni život, za koji se obicno više interesuju bulevarski listovi, nego njegovi protagonisti, od porodicnog. Bivša prva dama Kanade potpuno se preobrazila u svojevrsni mama-servis. Deca su joj odrasla, pozavršavala škole i razmilela se po svetu. Beni je u Torontu, kao novinar, postao televizijska zvezda. Karolina studira prava na Harvardu, a Marko je u Njujorku postao poznat kao Zlatni saksafon. Majka mu je upravo, sa dosta ljubavi, odabrala i opremila stan. Najmladi Nikola je još na koledžu u Konektikatu. Kuca Malrunijevih u Otavi potpuno se ispraznila, a Brajen i Mila ostali su sami. Rede su u Kanadi nego na Floridi, gde Brajen sada radi kao bankar.
Nijedna prica o meni nije tacna
Idilicnu porodicnu atmosferu iz roditeljske kuce, sa troje dece, Mila je prenela i u svoju. Dok joj je muž sticao politicku karijeru, ona je završavala studije, postala inženjer, i izrodila decu.
– Ja sam srecna žena – istice ponosno. – Mlada sam se udala. Imam divnog muža koji je pažljiv i predusretljiv ne samo prema meni i deci, nego i prema mojoj brojnoj rodbini. Vodimo komotan i udoban život i svakog jutra, kad se probudim, kažem sama sebi: „Bože, nemoj ništa da mi oduzmeš. Neka sve ostane ovako!“ Nikad sebi nisam kupila ništa skuplje od bižuterije. O mom nakitu i satovima iskljucivo brine moj muž. Garderobu kupujem sama. Volim Valentinove haljine, jer su strukirane kao da mi je svaki put uzeo meru. Ipak, moja kcerka Karolina smatra da sam staromodna i u skladu sa svojim godinama ona više preferira Stelu Makartni. Medutim, moje prijateljice njoj zameraju što je uvek u crnom, i ne mogu da shvate da ona ni po cemu, ni po boji, ne želi da se izdvaja od drugih studentkinja na Harvardu. O ukusima ocigledno ne vredi raspravljati. Ni ja nisam nikakva pomodarka, iako sam se upravo kao takva proslavila u citavom svetu. Više se od mene ocekivalo da budem takva – nego što sam to stvarno bila. Moje haljine i cipele uglavnom su prebrojavali oni koji me nikada nisu upoznali, niti su bili u prilici da zavire u moje ormare. Sa druge strane, i sama sam se cesto osecala kao sirotica. Secam se dobro skupova zemalja Komovelta i Frankofona, pošto Kanada spada i u jednu i u drugu grupaciju. Iako sam držala do svog izgleda i garderobe, uvek sam morala da se postidim kad bih se našla u društvu prvih dama raznih „banana“ republika, koje su, gotovo bez izuzetka, na našem platnom spisku i koje prakticno žive od naše pomoci. Brajen i ja smo svuda putovali predsednickim avionom starim 30 godina, a oni obavezno – najmodernijim. Jedanput mi se Brajen smejao, dok sam sama vukla neku tešku stolicu, da sednem, dok su prve dame iz siromašnih zemalja oko sebe uvek imale bezbroj slugu, koje samo što ih na rukama nisu nosili – okovane u zlato i dijamante.
Da nije sve u bogatstvu, Mila je još kao devojcica naucila od roditelja, emigranata iz Jugoslavije. Njen otac nikada nije sanjao da se obogati, vec da nauci sedam jezika, kako bi mogao da procita sve knjige koje su ga interesovale. A na konforan i pristojan život, koji je uspeo da obezbedi svojoj porodici, gledao je samo kao na nužno zlo – bez koga se ne može.
Brajena Malrunija Mila je upoznala kad nije ni sanjala šta ce on postati. Smetalo joj je jedino što je petnćst godina stariji od nje, pa je u pocetku htela da ga utrapi jednoj svojoj prijateljici.
Kad je srpsko pitanje postalo svetsko, Mila je svoje prisustvo u centrima svetske moci iskoristila da dokaže da su svi Srbi baš kao i ona, a ne kao što ih predstavljaju na televiziji – kao ružne, prljave i zle. Medutim, i kad je govorila protiv sankcija i bombardovanja, nastojali su da je više gledaju nego slušaju.
Srpskim pricama, istoriji i suzama, zadugo se nigde nije verovalo, sve dok drukcije nije odluceno, pa je sada opšte prihvaceno i ono što Mila odavno neprekidno govori. Zato je i srpski zet Brajen Malruni konacno mogao da postane punopravni srpski lobista u Americi.
Malruni je amerikanizovao Kanadu
Još kao devetnćstogodišnjak Brajen Malruni, sin elektricara iz kvebeckog gradica Beje Komo, na reci Sen Lorens, govorio je da mu je životna želja da postane kanadski premijer. I zaista, posle punih 26 godina, u septembru 1984. to je i postao kao lider Progresisticko-konzervativne partije.
U meduvremenu, studirao je prava, izdržavajuci se kao vozac kamiona, dok su se njegovi aristokratski rivali iz Liberalne partije, do besvesti zabavljali, na ludim žurkama igrajuci sa engleskom princezom Margaretom.
Procuo se kao „crveni torijevac“ i „radnicki advokat“ svih kanadskih štrajkaca. Kritikovao je korupciju ranijih vlasti, da bi sa te iste vlasti otišao kao premijer vlade koja je smatran za najkorumpiranijom u istoriji Kanade.
Dok je 16 godina neprekidnog mandata liberala Pjera Tridoa obeleženo izlaskom Kanade na svetsku scenu, i njenim sticanjem državnog punoletstva, osam i po godina vladavine Brajena Malrunija proteklo je u duhu ispomoci konzervativnoj renesansi Margaret Tacer i Ronalda Regana. Toliko je amerikanizovao Kanadu, da je od nje gotovo napravio pedeset prvu americku državu, bez obzira što je demonstrativno odbio da ucestvuje u Reganovom projektu „Rata zvezda“, i što se usprotivio smeštaju americkog oružja na kanadskom tlu.
Zamerali su mu što je sa Reganom opušteno pevao irske pesme, umesto da spreci americko zagadivanje kanadskih šuma. Sve je iznenadio i 1991. kada je odbio Bušovu ponudu da postane prvi proamericki predsednik Ujedinjenih nacija.
Makar stidljivo, držao se devize:
– Uvek smo placali vecu cenu zbog toga što smo Kanadani. Ali, ljudi su bili spremni i da je plate – samo zato što ne želimo da budemo Amerikanci!
Cim je pocetkom 1993. zakljucio da je u velikoj meri izgubio podršku glasaca, sam je najavio svoje napuštanje politickog života i vracanje privatnom biznisu, u kome se izvrsno snalazio i pre nego što je postao premijer. Nasledio ga je liberal Žak Kretjen, ministar finansija u Tridoovoj vladi.
Srpkinju Milicu Pivnicki, Brajen Malruni je upoznao u njenom vec legendarnom bikiniju na kraljevskom bazenu, pre nego što je postala punoletna. Imala je svega 21 godinu kad je on prvi put postao kanadski premijer. Medeni mesec su proveli uglavnom u Dubrovniku i u beogradskom hotelu „Metropol“.
Mila je bila prva supruga nekog politicara u Kanadi, koja je sa mužem ravnopravno držala govore u predizbornoj kampanji, a njegova pobeda jednodušno je ocenjena i kao pobeda njenog šarma.
Mnogo docnije, ispostavljeni su joj racuni u aferi „gucigejt“, kada su joj konacno izbrojane cipele (uglavnom najskuplje sa Gucijevom etiketom), i kada je zbog preterane sklonosti ka luksuzu uporedena sa suprugom filipinskog diktatora Markosa – Imeldom.
Porodica Pivnicki je rodom iz Novog Beceja, gde je Milin deda Jovan bio najcuveniji lokalni advokat. Njen otac Dimitrije završio je prvo pravo, a potom medicinu. Od rane mladosti zanimao se za umetnost, svirao je nekoliko instrumenata, proucavao je filozofiju, govorio je francuski, nemacki i madarski jezik. Posle specijalizacije psihijatrije u Beogradu, našao je posao u Sarajevu, gde je upoznao Milinu majku Bogdanku – Bobu, medicinsku sestru. A onda mu je jednog dana do ruku došao neki inostrani medicinski casopis, u kojem je bio konkurs za zapošljavanje psihijatara u Kanadi. Primljen je vec posle prvog razgovora.
Kad je Mila naucila engleski
Dimitrije – Mita Pivnicki je brzo postao jedan od voda srpske zajednice u Montrealu, a njegova supruga izuzetna domacica, koja je za brojne goste pripremala domace specijalitete, razne pite, sarme, pecenu curku i bosanski lonac.
Ubrzo po dolasku u Kanadu, Milu su upisali u osnovnu školu, u ulici Sent Urben. Roditelji su želeli da ona što pre nauci engleski. Medutim, vecina dece u toj školi i sama su poticala iz ostalih istocnoevropskih zemalja, pa je Mila, umesto engleskog naucila ceški. Njen otac je tada odlucio da potroši teško stecenu uštedevinu i da Milu upiše u Mis Edgars i Mis Krempsis Skul (ESC), privatnu školu za devojcice u kojoj ce ona, kako je smatrao, ne samo savladati engleski, nego se i brzo navici na kanadski nacin života.
Kao da ni za koga nije bilo iznenadnje kada je Brajen Malruni ušao u Milin život i kada su na ispitu bili i njegova odvažnost i njegova strpljivost!
Sreli su se u Maunt Rojal Tenis Klubu 14. jula 1972. Ona je u bikiniju sedela na ivici bazena, uživajuci u dvonedeljnom odmoru od svog letnjeg posla hostese u Jugoslovenskom paviljonu, koji je i dalje bio otvoren, pet godina posle Svetske izložbe.
Bilo je to narocito leto za Milu: njeno prvo zaposlenje, njen prvi licno zaradeni novac. Svidala joj se sloboda koju joj je taj novac obezbedivao. A rad u Jugoslovenskom paviljonu, pružio joj je mogucnost da upozna istoriju i obicaje svoje rodne zemlje. Imala je vec i neke svoje planove za buducnost. Ali, oni svakako nisu obuhvatali trideset trogodišnjeg coveka, u crvenim kupacim gacama koji se stalno raspitivao o njoj. Prijatelji su joj preneli da on hoce da se upozna s njom, ali ona za to nije baš marila.
Medutim, Brajen joj je prišao. Samo što su ih prijatelji predstavili, pocela je i iznenadna letnja nepogoda. Predložio joj je da udu unutra i odmah poceo da pravi planove za vecernji izlazak. Ali, Mila mu je rekla da mora da cuva mladeg brata i sestru. Brajen je odgovorio da je to sasvim u redu i da ce zato on doci kod nje kuci. Kada je te veceri odlazio, rekao je da ce po nju doci i sledece veceri. A sutradan je stigla pošiljka od dvanćst crvenih ruža sa najdužim drškama koje je Mila ikada videla. U pocetku, Mila nije bila nacisto kuda ce je odvesti sastanci svake veceri, ali stvari su se veoma brzo odvijale:
– Možete li samo da zamislite? On je imao trideset i tri godine, a ja sam smela da ostanem napolju samo do jedanćst uvece! Mama me je, sa upaljenim svetlima, cekala na vratima svake noci.
Jednoga dana, Brajen je došao kod Miline majke i upitao je: „Šta je to što Vam se toliko ne svida kod mene? Imam dobru struku, iz dobre sam porodice, imam dobar posao“.
Porodica Pivnicki je konacno pristala da svoj blagoslov i veridba je zakazana za 19. decembar 1972. na dan njihove slave…
Mlada je bila divna, mladoženja zgodan i stasit. Svadbenom slavlju prisustvovali su sve sami najpoznatiji advokati iz Montreala i najvideniji Srbi. Milica Pivnicki i Brajen Malruni vencali su se u Crkvi Uspenja u Vestmauntu 26. maja 1973. A Brajen Malruni je gostima rekao da samo jednoj osobi duguje svoju narocitu zahvalnost – a to je osoba odgovorna što je njegova nevesta danas ovde. I dok se doktor Pivnicki malkice uspravio u svojoj fotelji, buduci kanadski premijer je nastavio:
– Jasno je da današnji dan ne bi bio ovakav bez odluka koje je donosio jedan veliki jugoslovenski patriota. Mislim, naravno, na maršala Tita, coveka koji je svojom politikom prosto prisilio Mitu Pivnickog da dovede svoju porodicu i moju dragu nevestu u Kanadu!
Najelegantnija žena sveta
Mila je zaista bila u stanju da svakoga odmah oraspoloži, kako decu, na ulici, za vreme Helouvina, tako, na zvanicnim prijemima, supruge državnika, cak i sovjetskih.
Mila-manija bila je u punom zamahu. Sve vodece novine i casopisi donosili su napise o njoj, pocela je da dobija desetine poziva, i to narocito iz mešanih kulturno-etnickih zajednica, da održi govor, ili da se makar pojavi.
Mila je svuda bila zvezda. U avionima su se svi uvek gurali oko Mile i nudili: „O; gospodo Malruni, šta biste želeli da Vam donesemo? Hocete li nešto da popijete? Da li Vam je udobno?“
Nije ona bila prva supruga premijera koja je imala sopstvenu kancelariju, ali Mila-manija se brzo pretvorila u svoju suprotnost. Štampa je u Otavi pomno pratila svaki korak prve dame, a narocito su pod lupu stavljeni njeni enormni troškovi. Preispitivano je koliko je sredstva potrošeno na uredenje njenih raskošnih kuca, u kojima su plakari bili narocito dizajnirani za stotine pari njenih cipela, ukljucujuci i tuceta premijerovih patika, kao i za bebi-dušecice, koji se više ne koriste i koji su cinili samo deo silnog nameštaja, u Saseks Drajvu 24.
Mila je uporedivana sa Žaklinom Kenedi, a Sjuzan Rajli je u svojoj knjizi „Supruge politicara“ našla slicnost izmedu Mile i Imelde Markos i nazvala je „Evitom ledenih pampasa“, po ugledu na Evitu Peron.
Sve je jako zanimalo kako to oni žive poput milionera sa Palm Bica od skromne premijerove plate?
Mila se nije nimalo uzbudivala zbog ovakvih zlobnih komentara. Ona cak nije ni odgovarala na optužbe. Govorila je: da su dovoljno bogatstvo stekli dok je Brajen radio kao advokat u mocnoj Ajron Or Kompaniji, i da su njeni licni troškovi samo njena licna stvar…
Iako je Mila privlacila pažnju gde god bi se pojavila. putovanje u London na samit G-7 od nje je 1991. nacinilo slavnu licnost i na medunarodnoj sceni. Dnevni listovi su o njoj izveštavali na naslovnim stranama celu nedelju, koliko je samit trajao. Naslovi su se prosto nadmetali: „Mila: ocaravajuca u žutom“, „Olala! Ovo je Milin šou visoke mode!“, „Glamurozna Mila se igra diplomatije“, „Mila je samit stila“. U garderobi vrtoglavih modela i cena, Mila je sve druge ucesnice samita bacila u zasenak. Kad su se konacno supruge najmocnijih ljudi najbogatijih zemalja pojavile zajedno, neciji glas je postavio pitanje koje je apsolutno sve interesovalo: „Ko je ona fantasticna žena do Norme (Mejdžor)?“
Paparaci su prosto izludeli, sevajuci blicevima svuda i neprestano jureci za njenim petama.
Mila o tome sada kaže:
– To nije bilo nimalo prijatno. Osecala sam se u hotelu kao zatvorenik, neprekidno su vrebali i na glavnom i na sporednom ulazu, tako da moja kcerka Karolina, i ja, nismo mogle nigde ni da prošetamo, ni da budemo obicni turisti.“
A Milin boravak u Londonu, ovako je na kraju sažet u novinama:
„Velika medunarodna pomodarka Mila Malruni izašla je sinoc kao neosporna pobednica i zvezda završne veceri samita, kada se pod svetlošcu Bakingemske palate pojavila u luksuznoj cipki i satenu, i sa osmehom od kojeg se vrti u glavi. Ali, vec od prvoga dana kada se pojavila, najmlada i najglamuroznija prva dama na svetu privukla je pažnju svojim `Šanel` kostimima i mini-suknjama.“
Britanske novine naširoko su raspravljale o Milinom „šopingholicnom“ temperamentu (onaj ko je opsednut kupovinama) i došlo se do procene da je na garderobu potrošila više od 200 000 dolara, kada se uzmu u obzir njene „Šanel“ tašne, Bulgarijev nakit, kao i njena neskrivena ljubav za Ralfa Lorena, Gucija i francuske dizajnere. „Sandi tajms“ je cak na celoj strani doneo pricu o predsednickim suprugama i procenio vrednost njihovih toaleta. Tako je jedna Milina haljina morala koštati barem 5 000 funti, nasuprot „skromnom šiku“ Norme Mejdžor od 380, nemacka elegancija Hanelore Kol nije placena više od 1 500 funti, a ono u cemu se pojavila Shio Kaifu – tek 800…
Iako Mila voli Pariz, njen omiljeni grad za šetnju, jelo i kupovine je Njujork. Za nju je on, kaže, najkosmopolitskiji grad na svetu. Njujork je samo sat leta udaljen od Otave i ona tamo može da ode kad god poželi da bude anonimna, da do mile volje razgleda galerije, ide u pozorište, kupovine i restorane.
A kad je o garderobi rec, Mila je kao prva dama Kanade obicno kupovala cetrnćst toaleta godišnje: cetiri dnevna kompleta za leto, isto toliko za zimu, po dve koktel-haljine za svaku sezonu i dve dugacke haljine. Ona sebi najcešce još priušti po tri ili cetiri džempera po sezoni, i to pretežno rukom pletene modele Linde Lang. Ima šezdeset pari cipela i cizama, medu kojima je veliki broj svilenih, i koje je davala da se oboje, kako bi joj se slagale uz neku haljinu. A neke cipele nosi još od kako se udala.
Tokom jednog dana Mila nosi samo jednu toaletu, pa makar na njenoj listi bila dva tako razlicita izlaska, kao što je odlazak na klizalište i poseta bolnici. Ako ima vremena da se izmedu obaveza vrati kuci, ona se najradije presvuce u džins i džemper, ili u trenerku.
Voli da nosi bunde i ne pada joj na pamet da se zbog toga pravda: „Ne nosim krzna ugroženih vrsta, niti verujem da se životinje love klopkama, koje im lome noge. U našim jezerima ima toliko dabrova i foka u okeanu, a poslovi sa krznom hrane 100 000 ljudi i njihovi porodica u Kanadi. Mislim da smo daleko otišli u preterivanju u borbi za životinjska prava, nasuprot ljudskim pravima“.
Kljucni razlog tolikog Milinog uspeha u javnosti, sigurno leži i u tome što se ona uopšte ne osvrce na ono što ljudi o njoj zlobno govore ili misle. Zna dobro da niko svima ne može ugoditi.
A posle godina i godina provedenih u Otavi, kao supruga politicara, Mila kaže:
– Ovaj nacin života potpuno izmeni coveka. Postala sam pomalo cinicna, što ranije nikad nisam bila. Nisam više ni naivna kao nekad, ali sam bogatija za mnoga iskustva. Mnogo više poznajem ovu planetu i osecam se stvarno srecnom što sam obišla toliko mesta i upoznala tolike ljude. Ali, ovaj posao coveka nauci da cuva sopstveno vreme. Zato jace branim svoju porodicu i privatni život, nego ikada ranije.
