Komemorativni skup odran je na mestu nekadašnje pravoslavne crkve u kojoj su ustaše od 24. jula do 8. avgusta 1941. ubile oko hiljadu mušaraca iz toga kraja. Tamo je 1969. izgrađen Spomen dom u kojem je bila izložena arhivska građa o počinjenim zločinima.
Ovu ustanovu vlasti su neposredno nakon „Oluje“ preimenovale u Hrvatski dom, a to ime i danas nosi.
Iste godine uništeno je i spomen-obeležje na kojem su se nalazila imena 1.564 žrtve iz Gline i okoline koje, uprkos dugogodišnjem zalaganju aktivista, još uvek nije obnovljeno, saopštilo je Srpsko narodno veće.
„Kao što s pijetetom poštujemo one koji su nevino postradali u stranom zločinu počinjenom na ovom mestu, isto tako smo dužni da poštujemo i sve druge žrtve, bez obzira kom narodu pripadaju. Poštujemo i molimo se za žrtve srpskog naroda, ali sa istom skrušenoću jednako poštujemo i svaku žrtvu koja je nevino postradala bilo da je iz hrvatskog, muslimanskog, romskog ili jevrejskog naroda“, kazao je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije.
„Sve te žrtve jesu svetitelji Božji i žrtve svih nas. Nije teko sećati se svojih žrtava, ali velika je stvar sećati se tuđih. Nije teško videti slabost ili greh kod drugog čoveka, ali nije lako videti to isto u sebi. Zato na ovakva mesta dolazimo da bismo zavirili u svoje srce i iz njega istrgnuli svaki koren netrpeljivosti, mržnje, isključivosti i bilo kakav trag i pomisao na osvetu, jer sve su to osobine koje ne pripadaju onome što se naziva ikonom Božjom i onome koji pretenduje da nosi dostojanstvo čoveka. Na ovo i sva slična mesta treba da odlazimo, da se molimo Bogu i da nam osim pomena to bude i opomena da se nikada ne ponovi nešto slično“, kazao je mitropolit zagrebačko-ljubljanski nakon što je s episkopom gornjo-karlovačkim Gerasimom predvodio parastos, navodi se u saopštenju.
Okupljenima se obratio i Milorad Pupovac, predsednik SNV-a.
„Srbi su naneli bol i stradanje Hrvatima, a Hrvati Srbima. Mi ne bismo bili ni ljudi ni hrićani kada sa ovoga mesta ne bismo razmišljali samo o jednom, a to je kako da se rasteretimo strašnog istorijskog tereta i da u našim odnosima počnemo videti više od zla koje smo jedni drugima naneli. Ako nismo u stanju reći ne onim ideologijama koje su dovele do ovoga stradanja, onda nismo spremni za istinsko izmirenje. Isto tako, ako nismo spremni priznati da smo naneli stradanje jedni drugima, nećemo stvoriti istinski odnos sećanja ni na ovom ni na bilo kojem drugom mestu“, rekao je Pupovac.
Pozvao je na minut ćutanja za sve koji su u Glini ubijeni 1941. ali i sve one koji su prethodnom ratu stradali sa hrvatske i srpske strane.
Kao i ranijih godina, skup je pokušalo da omete desetak pojedinaca koji su se okupili nasuprot mesta na kojem je odrana komemoracija.
Zapljeskali su nakon što je sa skupa upozoreno da je Spomen domu 1995. promenjeno ime, saopštio je SNV.
Kako je podsetio Pupovac, Slavko Goldštajn je 2011. uputio pismo tadašnjoj premijerki Jadranki Kosor predlažući da se ovoj lokaciji vrati njeno izvorno ime i da se na drugoj, prikladnoj lokaciji izgradi Hrvatski dom.
„Država je tako trebalo da doprinese izmirenju. Međutim, do danas ga nisu poslušali. Ali, ponavljaćemo dok nas ne poslušaju, ne zato što nam je stalo do slova, nego nam je stalo do toga da imamo čista srca“, zaključio je Pupovac.
